RERI podneo krivičnu prijavu protiv Ziđina i odgovornog direktora zbog zagađenja životne sredine

„Kršenjem Zakona o zaštiti vazduha kojim je zabranjeno prekoračenje graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduh, kao i Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kojom je propisana dozvoljena granična vrednost nivoa sumpor dioksida u vazduhu od 350 µg/m3 u jednom satu, a imajući u vidu činjenicu da se navedena vrednost ne sme prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini, od strane osumnjičenog Serbia Zijin Copper doo Bor je došlo do izvršenja krivičnog dela zagađenje životne sredine“, navode u saopštenju.

RERI navodi da je u toku vršenja postupaka inspekcijskih nadzora, od strane Ministarstva zaštite životne sredine, utvrđeno je da je коd osumnjičenog pravnog lica bilo satnih prekoračenja graničnih vrednosti koncentracije sumpor dioksida u vazduhu, i to u višestruko većim vrednostima u odnosu na one koja je dozvoljena važećim propisima Srbije.

Iako je, kako navodi RERI, iz više zapisnika o sprovedenom inspekcijskom nadzoru (koji su u posedu RERI-ja) jasno da kumulacija stepena zagađenja u višestruko većim iznosima od one koja je propisima dozvoljena, kao i vremenskog kontinuiteta zagađenja nesumnjivo ukazuje da je radnjama osumnjičenog pravnog lica došlo do zagađenja vazduha u većoj meri, odnosno izvršenja krivičnog dela propisanog čl. 260. KZ-a, nadležna inspekcija nije podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih lica.

„Umesto toga, inspekcija je podnela prijavu za privredni prestup, i to zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha, u kom postupku su predviđene daleko blaže sankcije za odgovorna lica, nego što je to slučaj u krivičnom postupku. Krivične sankcije zbog zagađenja životne sredine izazvanog prekoračenjem graničnih vrednosti koncentracije sumpor dioksida u vazduhu predviđaju i sankcije prestanka (gašenja) pravnog lica, zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, kao i uslovnu osudu za to pravno lice“, navodi RERI.

Takođe, RERI skreće pažnju i na, kako navode, opasnu tendenciju nadležnih državnih organa da biraju da, umesto mehanizma zaštite javnog interesa koji za posledicu može i treba da ima oštrije sankcije po pravno i odgovorno lice, koristi blaži mehanizam, kojim praktično omogućava privilegovanim kompanijama da nakon sudskih postupaka, čak i u slučaju osuđujuće presude, nesmetano nastave sa sprovođenjem štetnih radnji uz plaćanje (za njih) simboličnih novčanih kazni.