Najteži pacijenti, koji su na respiratoru, pod rizikom su i od bakterijske superinfekcije, a time i bakterijske upale pluća, što dodatno otežava izglede za njihov oporavak. Istraživanja u svetu pokazuju da oko 3,5 odsto kovid pacijenata (koji, inače, već imaju virusnu pneumoniju) dobija i bakterijsku superinfekciju i bakterijsku upalu pluća, i u tom slučaju je apsolutno indikovana upotreba antibiotika.
Prof. dr Ilija Andrijević, direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, koji je poznat po zagovaranju racionalne upotrebe antibiotika, ističe da je kovid infekcija, pre svega, virusna infekcija, a da antibiotike treba davati kod bakterijske superinfekcije.
Veći rizik
- U jedinici intenzivne nege ponekad dođe do pojave takozvanih bolničkih infekcija, odnosno ventilatorom uslovljenih pneumonija. Reč je najčešće o bakterijama iz roda acinetobakter, pseudomonas ili klepsijela, a reč je o bakterijama rezistentnim na primenu standardnih antibiotika. Pošto ventilatorom mora da se obezbedi adekvatna ventilacija u plućima, koja podrazumeva, da grubo kažem, ubacivanje određene zapremine vazduha u pluća, postoji mogućnost da (pored svih filtera i barijera na respiratoru) u toku procesa ventilacije dođe do kontaminacije donjih disajnih puteva pomenutim bakterijama. Infekcije ovim bakterijama su veoma ozbiljne, zato se i trudimo da pacijenti budu što kraće na respiratoru, jer prolongirani boravak na respiratoru nosi veći rizik od ventilatorom uslovljene pneumonije ili VAP (ventilator associated pneumonia), kako je zovemo. Nažalost, ti pacijenti mogu i da umru zbog posledica ovakve infekcije koja dodatno komplikuje ionako teško stanje bolesnika na respiratoru - objašnjava prof. Andrijević.
Bakterijska superinfekcija, ističe prof. Andrijević, može se dokazati na osnovu nekih laboratorijskih parametara, određivanjem markera inflamacije - broja leukocita, CRP, prokalcitonina i drugih parametara, ili radiološki, pojavom novonastale infiltracije na plućima.
- U takvim slučajevima ne oklevamo i uključujemo antibiotike. Kad je pacijent na respiratoru, u cilju adekvatne mikrobiološke dijagnostike uzimamo i šaljemo na analizu i trahijalni aspirat. Adekvatnim kateterom uđemo malo dublje u pluća i aspiriramo sadržaj, koji šaljemo na analizu. U trahealnom aspiratu registrujemo da li postoje bakterije i, ako ih ima, odredi se antibiogram, na osnovu koga dobijamo podatke o vrsti antibiotika i dozi na koju je bakterija osetljiva, što nam znatno pomaže u pravilnom lečenju ovih pacijenata. Ovu proceduru primenjujemo kod pacijenata na respiratoru - naglašava prof. Andrijević.
Kod pacijenata na respiratoru, dodaje prof. Andrijević, indikovana je i svakodnevna rendgenska kontrola u cilju što ranije identifikacije neke nove infiltracije, nove promene.
Brojni faktori
- Period od godinu dana od pojave koronavirusa je kratak da bismo mogli da donesemo neke izuzetne zaključke, ali ono što se zna jeste da je kod oko 3,5 odsto obolelih od kovida moguća i bakterijska superinfekcija. Ishod pacijenata na respiratoru nije uslovljen samo bakterijskom infekcijom (koja svakako komplikuje stanje bolesnika), već od mnogobrojnih faktora i poremećaja drugih organa koji utiču na težinu kliničke slike - zaključuje prof. Andrijević i dodaje da se upravo zbog toga u jedinicama intenzivne nege trude da uslovi budu što sterilniji, da aparatima za jonizaciju sterilišu vazduh, aparate i tubuse kako bi pacijenti bili što bezbedniji.
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
