MERKELIN ČOVEK, ALI NE POTPUNO Evo za šta se sve zalaže Armin Lašet i kakav stav ima o Zapadnom Balkanu
Novoizabrani predsednik nemačke Hrišćansko-Demokratske unije (CDU) Armin Lašet će u mnogim oblastima nastaviti stopama kancelarke Angele Merkel, ali se u nekim politikama jasno distancirao od nje.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Među kandidatima za naslednika Merkelove on je bio jedini sa aktuelnom državnom funkcijom, što mu je svakako išlo u prilog na stranačkim izborima.
Njegova pobeda znači da će politika partije uglavnom nastaviti da bude u skladu sa politikom Angele Merkel.
Obračunavanje s kriminalnim bandama
Armin Lašet se nalazi na čelu pokrajine Severna Rajna-Vestfalija od 2017. godine. Zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Herbertom Rojlom (CDU) zagovara veoma strogu unutrašnju politiku. Pojačani video-nadzor i prisluškivanje osumnjičenih za kriminal 2018. godine izazvali su gnev aktivista za građanska prava. Nakon uvođenja novog zakona, zbog koga ovlašćenja iz domena obaveštajnih službi sve više prelaze u ruke policije, Rojl je reagujući na nezadovoljstvo, poručio:
– Severna Rajna-Vestfalija i dalje je daleko od orvelovske policijske države, kakvu su neki već videli na horizontu.
Svojom politikom čvrste ruke u borbi protiv kriminalnih klanova jasno se distancirao od kancelarkine, piše "Fokus". U koalicionom ugovoru „crno-žute“ pokrajinske vlade (CDU i Stranka slobodnih demokrata, FDP) definisana je politika „nulte tolerancije“ prema kriminalu. Pod parolom: „Obračunaćemo se s kriminalnim bandama!“ Lašetov ministar je pokazao da neće biti popustljiv prema organizovanom kriminalu arapskih klanova, pa je za samo godinu dana sprovedeno više od 1.000 racija, a uhapšeno 400 ljudi.
Rojl i Lašet su podržali svoju policiju. Osim reforme zakona o policiji, njeni pripadnici su dobili bolju opremu, 2018. njihov broj je povećan za 2.300, a 2019. za još 2.500.
- Moramo vratiti poštovanje i poverenje prema policiji, umesto da ih sumnjičimo za sve - poručio je Lašetov ministar Rojl.
Ekonomija
Lašet upravlja pokrajinom sa godišnjim ekonomskim učinkom od preko 700 milijardi evra. Zbog toga je, s obzirom na posledice pandemije, zatražio paket pomoći za rasterećenje opština i pomoć radnicima. Lašet poznaje muke malih ljudi i srednjeg staleža: otac mu je bio rudar, a majka domaćica.
Međutim, isto tako vrlo dobro zna da su neophodne strukturne promene u pokrajini, pre svega u Rurskoj oblasti. Godinu dana nakon stupanja na dužnost Lašet i njegov ministar privrede iz FDP-a osnovali su privrednu inicijativu „IN4climate.NRW“, kako bi ponudili perspekitvu 30.000 radnika čeličane u Dusiburg-Markslou, a u skladu sa klimatskim zahtevima: za proizvodnju čelika ubuduće se više neće koristiti koks nego ekološki vodonik.
Nagoveštava novog koalicionog partnera
Lašet, koji u svojoj pokrajini vlada zajedno sa FDP-om, važi za zagovornika Velike koalicije na saveznom nivou.
– Koalicije nisu muzička želja. Unija i FDP uspešno i rado zajedno upravljaju u Severnoj Rajni-Vestfaliji – kaže on.
Međutim, istovremeno laska socijaldemokratama.
- Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) više ne želi odgovornost u vladi. Uprkos tome, to je partija koja trenutno daje doprinos na saveznom nivou - rekao je.
Jačanje Evrope i podrška Zapadnom Balkanu
Lašet, koji je rođen u Ahenu, predstavlja se kao okoreli Evropljanin u stilu Helmuta Kola. On je najavio da će jedan od prioriteta biti dalja integracija i da će se zalagati za „jačanje Evrope“.
- Moramo da objasnimo da „jačanje Evrope“ doprinosi da svi ojačaju. To važi za spoljnu politiku, trgovinsku politiku i svaki cilj koji sebi postavimo – rekao je Lašet.
On je istakao da podržava proširenje EU na Zapadni Balkan uprkos tome što su Francuska i druge članice rezervisane prema tome.
– Ako (Zapadni Balkan) ostane van nje, to će imate krupnije posledice, od kojih nijedna neće biti pozitivna – ocenio je on.
Odnosi sa Kinom i Rusijom
Kao premijer Severne Rajne-Vestfalije – industrijskog jezgra Savezne Republike Nemačke koje generiše 20 odsto BDP - Armin Lašet kontroliše region koji zavisi kako od uvoza kineskog gasa, tako i od trgovine sa Kinom. U vreme kada pandemija korona virusa teško pogađa njegovu pokrajinu i ostatak Evrope, Lašet je upozorio da se ne gube iz vida „osnovne ekonomske i političke činjenice“.
– Kina je danas svetska sila prema kojoj treba da zauzmemo realan i samouveren stav - izjavio je u intervuu za „Politiko“.
Time je nagovestio da će njegova strategija u odnosima sa teškim partnerima kao što su Kina, koja je trenutno i najveći nemački trgovinski partner, i Rusija, biti održavanje strategije koju je primenjivala i Angela Merkel: diplomatski dijalog o ljudskim pravima koji ne ugrožava trgovinske veze.
To je blaži pristup od onoga koji su zagovarali njegovi konkurenti i suprotan je energičnom postupanju SAD, naročito prema Kini, koju Vašington smatra ogromnom pretnjom.
Lašet je jasno stavio do znanja da nema razloga da Nemačka skreće s kursa koji je Angela Merkel primenjivala u spoljnoj politici.
Na pitanje kako treba postupiti u slučaju trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Lašet je rekao da je važno da se odluke ne donose ishitreno, dodavši da treba povesti „sveobuhvatnu istragu“ nakon koje bi EU i NATO odlučili kako da reaguju. On je upozorio da ne treba pridavati preveliku pažnju Severnom toku 2, gasovodu za isporuku gasa iz Rusije preko Baltičkog mora, do Nemačke, projekta čije obustavljanje zahtevaju kritičari.
- Pitanje odnosa Rusije i EU kad je reč o energiji mnogo je šire i ne tiče se samo Severnog toka 2. Treba da izbegavamo preuranjene odluke i razmislimo koji bi koraci bili najefikasniji. Slažem se s kancelarkom - rekao je on.
Pročitajte još
Angela Merkel, koja je ranije branila projekat, nagovestila je nakon što je Navaljni otrovan ruskim nervnim gasom iz grupe „novičok“ da će ponovo razmotriti svoj stav, ali još nije objavila odluku. Neke nemačke kompanije koje učestvuju u projektu, među kojima i energetski koncern „Uniper“, imaju sedište u Severnoj Rajni-Vestfaliji.