OPORAVAK SA PUNO RIZIKA Svetska banka očekuje rast srpske privrede od 3,1 odsto
Svetska banka ostala je verna svojim konzervativnim procenama ekonomskih kretanja, pa je u januarskom izveštaju "Globalni ekonomski izgledi" procenila pad srpske ekonomije od dva odsto u 2020, mada je Republički zavod za statistiku poslednjih dana prošle godine dao fleš procenu od minus 1,1 odsto. U svakom slučaju ovo je najbolji rezultat u regionu ne samo Zapadnog Balkana, već i Centralne i Istočne Evrope, pišu Biznis i finansije.
Ipak, procene domaćih institucija i Svetske banke ne razlikuju se samo oko prošle godine već i oko projekcija budućeg rasta. Dok je naš budžet pravljen sa očekivanjem realnog rasta od šest odsto ove godine, a četiri odsto 2022. godine, Svetska banka je daleko pesimističnija, pa su njeni stručnjaci procenili čak dvostruko manji rast ove godine (3,1 odsto) i 3,4 odsto sledeće godine.
Istina Svetska banka je tokom 2020. bila dosta opreznija kod procenjivanja naše ekonomske aktivnosti, pa smo jedna od retkih zemalja u regionu kod koje je zabeležen napredak u proceni u odnosu na njihov junski izveštaj – za pola procentnog poena.
Procena rasta Zapadnog Balkana 3,5 odsto
Recimo, kod Crne Gore Svetska banka je ocenila u junu prošle godine pad od 5,6 odsto, a prema ovom izveštaju on je čak 14,9 odsto. Ipak, u najvećoj razvojnoj instituciji na svetu smatraju da će ove godine prosečan rast na Zapadnom Balkanu iznositi 3,5 odsto, a Srbije 3,1 odsto.
Nadprosečan rast prognozira se za one zemlje koje su imale dubok pad u 2020. pre svega, turističkim zemljama Crnoj Gori 6,1 odsto i Albaniji 5,1 odsto.
Zanimljivo je da se ne očekuje da nijedna od šest zemalja regiona ZB neće u 2021. godini nadoknaditi izgubljeno u 2020. što znači da se oporavak očekuje tek sledeće godine (za Crnu Goru ni tad).
Ispod proseka je Bosna i Hercegovina sa rastom od 2,8 odsto, mada i ispodprosečnim padom u 2020. godini, dok je na nivou proseka Severna Makedonija sa 3,6 odsto.
Procena rasta Zapadnog Balkana od 3,5 odsto u ovoj godini zasniva se na pretpostavci da će pandemija kovida 19 biti stavljena pod kontrolu, a poverenje potrošača i biznisa vraćeno.
Čeka nas oporavak sa puno rizika
Takođe, očekuje se da region ima koristi od EU Ekonomskog i investicionog plana odakle će se finansirati određeni projekti. S druge strane, region, kao i ostatak sveta, je imao značajne pakete pomoći privredi i stanovništvu tokom prošle godine što znači veće fiskalne rizike i manje raspoloživih sredstava za dalju pomoć.
S obzirom na to da je Svetska banka svrstala Srbiju u makroregion Evropa i Centralna Azija (ECA, u koji nisu uključene zapadnoevropske zemlje) većina analiza se odnosi na region, ali u dobrom delu može se primeniti i na našu privredu. U ovom regionu od kovida s erazbolelo 9,5 miliona ljudi, po čemu (oboleli po stanovniku) je drugi u svetu iza Latinske Amerike.
Procenjuje se da je pandemija gurnula još 2,2 miliona ljudi u ECA regionu palo na preživljavanje sa manje od 3,2 dolara dnevno, a neke ankete pokazuju da se domaćinstva u Centralnoj Aziji bore da obezbede dovoljno hrane.
Pandemija još nije pobeđena
Kaže se da je petina ekonomija zbog pandemije i ekonomske krize izgubila pet ili više godina ekonomskog rasta po stanovniku u 2020. godini.
I mada je, kako se navodi u analizi, većina zemalja imala brze i obimne mere pomoći ipak, pozivajući se na studiju MOR-a, Svetska banka procenjuje gubitak radnih sati u prva tri tromesečja prošle godine jednaka čak 106 miliona radnih mesta.
Procene su i dalje na staklenim nogama pre svega, jer pandemija još nije pobeđena i tek treba videti kako će biti sprovedena vakcinacija.
Ukoliko bi zdravstvena kriza i zabrane putovanja potrajali BDP, posebno u turističkim zemljama bi mogao biti znatno slabiji od očekivanog.