Ubijanje virusa – realan cilj ili utopija?

Nemačka je u najstrožem lokdaunu od početka pandemije, a planira se dodatno pooštravanje. Privatni susreti su skoro sasvim zabranjeni, trgovine zatvorene osim onih koje su namenjene osnovnom snabdevanju. Slično je širom Evrope.

Ali, to nije dovoljno, tvrdi inicijativa ZeroCovid. U četvrtak je veliki broj naučnika, lekara i intelektualaca, mahom iz Nemačke, objavio apel u kojem se traži „solidarna pauza“ kompletnog života „na nekoliko sedmica“.

Autori pišu da je propala taktika zaravnanja pandemijske krive, da su mere malodušne jer ograničavaju ljude u njihovom slobodnom vremenu, ali ne diraju ekonomiju. Umesto toga, predlažu, broj zaraza treba svesti na nulu potpunim zamrzavanjem svih aktivnosti u Evropskoj uniji.

Među zagovornicima apela ima veoma uticajnih ljudi, poput fizičara Mihaela Majer-Hermana. On razvija statističke modele epidemije, i spada u najvažnije savetnike kancelarke Angele Merkel tokom krize. 

„Od ljudi se traži da umiru za ekonomiju“

David Šriteser iz inicijative ZeroCovid kaže da je politika do sada uvodila ograničenja mahom u privatnom životu, ali da je „kompletno ignorisala“ kontakte na radnom mestu, u fabričkim pogonima ili prodavnicama.

„Problematično je što se od ljudi traži da umiru za dobrobit ekonomije. Ljudi i dalje idu na posao. I dalje bi trebalo da idu u kupovinu. Ali virus ne razlikuje porodična okupljanja od susreta u kancelariji“, navodi Šriteser za DW.

Šriteser, inače matematičar sa Univerziteta u Beču, kaže da su zdravstveni sistemi na granicama i da može postati još gore zbog mutacija virusa koje se brže šire. „To je kao da pripustite tigra u kuću i kažete neka gricka mlađe ljude jer oni mogu to da podnesu. Ali neka svi ostanu pribrani i neka idu na posao“, navodi on.

Poznati bonski virusolog Hendrik Štrek nazvao je „potpuno nerealnom“ ideju da se virus iskoreni. On kaže da je nemoguće ukinuti sve kontakte – makar u porodicama ili u zdravstvenom sektoru neizbežno je da se zdravi ljudi sreću sa zaraženima. „Čak i uprkos vakcini, moraćemo da živimo sa ovim virusom. I mi možemo da živimo sa njim.“

Nasuprot potpisnicima apela ZeroCovid, Štrek veruje da je politika grešila jer je, uvodeći mere, koristila „čekić umesto skalpela“. Potrebne su, kaže, ograničene i ciljane mere kako bi se očuvalo što više od društvenog i ekonomskog života. Kolateralne žrtve lokdauna su velike, ali još nedovoljno istražene, kaže Štrek.

A šta ako ne bi uspelo?

U razgovoru za DW je matematičar Šriteser, zagovornik ZeroCovid, upitan i od čega bi ljudi živeli i ko bi platio kompletno zatvaranje ekonomije. On kaže da su u opticaju „gigantske sume novca, ali u pogrešnim rukama“.

„Ima mnogo bogatih kompanija i vrlo bogatih ljudi koji ne doprinose koliko bi trebalo“, kaže on, „mislim da je jasno kako se ovo može finansirati: potrebni su viši porezi za veoma bogate i potrebno je oporezivanje kompanija poput Amazona.“

Berlinski levo-liberalni list Tagescajtung ocenio je zahteve za iskorenjivanjem virusa kao „utopističke“. Šta ako posle nekoliko nedelja mirovanja kompletnog života „virus i dalje cirkuliše? Jer se starački domovi ne mogu zatvoriti i jer tramvaji moraju da voze? Hoćemo li onda imati drugu rundu utopije? I još jednom? Pa još jednom?“

nr (dw, daz, taz)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android