Misliš da ćeš SMRŠATI ako JEDEŠ MESO? Evo koliko je tvoja DIJETA EFIKASNA i šta se DEŠAVA sa ORGANIZMOM!
Proteini su osnova zdrave ishrane, ali ukoliko se ovako konzumiraju!
Ukoliko ste se pitali šta se događa sa zdravljem organizma kada se ishrana bazira isključivo na proteinima ili ukoliko ih ne konzumirate imamo odgovore za vas. Evo koliko su proteini bitni za vitalnost, snagu i energiju i koliko su uspešne dijete zasnovane na mesu ili biljnim proteinima
POPIJTE OVO VEČERAS PRED SPAVANJE: Ujutru vas ništa neće boleti, bićete PUNI ENERGIJE CEO DAN!
POREMEĆAJ KOJI IMAJU MILIONI ŽENA! Ne može se nikada izlečiti, a sve više žena se zbog njega stidi
Nisu svi proteini isti
Po porekulu razlikujemo proteine životinjskog i biljnog porekla.
Proteini životinjskog porekla
Esencijalne amino kiseline se nalaze uglavnom u namirnicama životinjskog porekla. Ove vrste proteina se nazivaju i kompletnim jer uglavnom sadrže sve esencijalne amino kiseline i mogu se naći u:
- mesu
- piletini
- ribi
- jajima
- mlečnim proizvodima
Masne ribe (losos, sardine, pastrmka, tuna) su dobri izvori proteina. Imaju dodatnu prednost što pored proteina sadrže i visoku koncentraciju masnih kiselina koje pružaju zaštitu od srčanih oboljenja i moždanog udara. Masna riba sadrži i do osam puta više omega-3 i omega-6 masnih kiselina nego manje masne ribe kao što su (bakalar, haddock, skate.)
Proteini biljnog porekla
Biljni proteini sadrže mnoge aminokiseline, ali nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti. Ovakva vrsta proteina se nalazi u:
- mahunarkama ( grašak, boranija, sočivo)
- žitaricama
- pasulju
- orasima
- semenkama
- sojinim proizvodima
Potrebno je da kombinujete proteine biljnog porekla da bi ste uneli sve amino kiseline koje su vašem telu neophodne. To može da se postigne bez preteranog napora- tako što ćete da pojedete pasulj sa hlebom ili musli sa mlekom.
Važno je kako su upakovani proteini
Vegeterijanci moraju da obrate posebnu pažnju na unos proteina. Da bi uneli sve neophodne amino kiseline potrebne za proizvodnju novih proteina i na taj način održali organizam u dobrom stanju- osobe koje ne jedu meso, ribu, piletinu, jaja ili mlečne proizvode bi trebalo dnevno da unose spektar namirnica koje sadrže različite proteine.
Gledano sa aspekta zdrave ishrane, trebalo bi da stremite dijeti sa većim unosom biljnih nego životinjskih proteina.
- Mnogi životinjski proteini imaju visok sadržaj zasićenih masnoća ili su pripreljeni u mnogo masti (ulje, mast, salo)
- Istraživanja su povezala konzumiranje velikh količina crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od raka debelog creva i želuca.
- Biljni proteini imaju nizak sadržaj masti a visok sadržaj vlakana, vitamina i minerala
- Biljni proteini sadrže fitohemikalije koje doprinose zdravlju i prevenciji bolesti. Na primer, izoflavon pronađen u soji ima antioksidativna svojstva, što se smatra da je važno u prevenciji raka.
U stvari važno obratiti pažnju na ono što dolazi uz protein u hrani koju ste izabrali. Biljni izvori proteina, kao što su pasulji, orasi i žitarice, su odličan izbor proteina i dodatno sadrže zdrava vlakna, vitamine i minerale. Koštunjavi plodovi su također odličan izvor zdravih masti. Najbolji izbor životinjskih proteina su riba i piletina. Ako jedete crveno meso, kao što su govedina, svinjetina ili jagnjetina odaberite nemasne delove u umerenim porcijama.
Proteini imaju višestruku ulogu u našem orgnizmu i osnovni su deo sledećih elemenata:
- Enzimi
- Hormoni
- Podrška i skele proteina, kao što su kolagen, elastin, keratin, koža, kosa i nokti
- Strukturni proteini kao što je napr. aktin i miozin u mišićima
- Plazmaproteini
- Transportni proteini, poput hemoglobina u krvi
- Protivtela za imunitet
- Faktori koagulacije
- Alloantigeni, kao što su antigeni krvnih grupa
- Rezerve za dobijanje energije u telu
Konzumacija mesa i mršavljenje
U posljednjih nekoliko godina, su vršena istraživanja koja su upoređivala visoko-proteinske dijete i mali unos ugljenih hidrata, sa dijetama niske masnoće i visokim unosom ugljenih hidrata. Neki rezultati ukazuju na to dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata mogu pomoći ljudima da brže izgube kilograme pre nego dijete sa niskim unosom masti. Ova istraživanja i dalje treba da se potvrde jer su rezultati dobijeni samo na kratkoročnom nivou.
Ipak, niko ne zna dugoročne posledice jedenja visoko-proteinskih dijeta s malo ili bez ugljenih hidrata. Jednako zabrinjavajuće je uključivanje nezdravih masti u nekim od tih dijeta. Nema potrebe da preterujete sa unosom proteina i isključujete ostale namirnice zarad mršavljenja. Izbegavanje voća i integralnih žitarica znači da ne unosite zdrava vlakana, vitamine, minerale i druge fitonutrijente.