Za Ijana Makjuana istorija nauke je fascinirajuća saga prepuna intelektualne hrabrosti, teškog rada, hiljadustrukog neuspeha i kratkih momenata inspiracije.
Ona je i poziv na čuđenje i radost.
Na primeru figura poput Darvina, Ajnštajna ili Turinga, Makjuan u svojim briljantnim esejima Saznanje i lepota.
O nauci, književnosti i religiji (Ian McEwan: Erkenntnis und Schönheit. Über Wissenschaft, Literatur und Religion, Diogenes, Cirih 2020) ispituje odnos nauke i književnosti, racionalnosti i vere u odnosu prema ljudskoj prirodi.
Ko Makjuanove romane poznaje, zna da se nijedan drugi savremeni autor ne zanima za nauku u toj meri kao ovaj autor.
Kako napreduje ljudsko saznanje?
Šta znači sazdati novo u nauci i književnosti?
Na koji način su saznanja u nauci dostupna?
Da li možemo da pođemo od univerzalne ljudske prirode?
Šta imaju nauka i književnost zajedničko? Kakva je uloga razuma/uma (ratio) u svetu u kome religija i ideologija imaju sve veću popularnost?
Pogled u istoriju nauke, njene trijumfe i njene zablude, oštri pogled na mogućnosti u budućnosti u vidu jednog pledoajea i intelektualne radoznalosti.
Pet različitih tekstova, koji ne stoje ni u kakvom direktnom kontekstu, kao neka vrsta preseka reflektuju odnos između književnosti, prirodnih nauka, umetnosti i naučne prakse.
Ovde je reč o člancima iz časopisa i univerzitetskih predavanja, delom o fragmentima iz romana, kao što je Solar, Mašine kao ja ili Ljubavno ludilo, koje kruže oko prirodno-naučnih tema.
U ovoj knjizi Makjuan ispituje najpre pitanje kako se može (iz)meriti veličina književnosti?
Inspirisan metodama estetike recepcije, on govori o značajnom paktu između autora i čitalaca.
Samo u meri u kojoj čitaoci razumevanje sopstvenog ja uključuju u čitanje, literarni kosmos romana će tada oživeti, i kad je reč o velikom romanu, to biva jasno, veli autor, „još od same prve rečenice kao prezentnost i posebnost duha“.
U ostalim prilozima Makjuan se bavi sa interesovanjem pitanjima originalnosti u umetnosti i nauci, ispituje literarni kvalitet naučnih publikacija („opsežno, višestrano i mulitilingvalno“), ponire u psiho-biološke konstrukcije ja i njegovog odnosa prema telu i posvećuje se visoko aktuelnom pitanju, šta antiprosvetiteljske i protivnaučne teorije zavere čini tako uspešnim.
Za čitaoce Makjuana koji su upoznati sa teorijom evolucionarne biologije, kvantnom mehanikom ili istraživanjima cerebralne neurologije, lektira ove knjige može na momente delovati dosadno.
Ali onaj ko se želi upustiti u svet britanskog autora, koji iz hladne ptičje perspektive gleda na svet, naći će u njemu himnu racionalnosti čoveka, bez obzira da li on nastupao u naučnom ili literarnom ruhu.
Jedan od junaka ove knjige je Darvin, blagodareći njegovom primamljivom stilu, koji je gotovo romansijerski, a kao paradni primer je Darvinov spis u kome je reč o osećanjima kod ljudi i životinja.
U toj studiji, koja je ilustrovana primerima mimike jedne bebe, Darvin pokazuje univerzalni karakter fiziognomije, koja spaja sve rase ljudi i sve primate (antropoide).
U ovim esejima Makjuan ispituje paralelnost književnosti i nauke – što je formulisano kao antiteza formalnosti, posebno u Engleskoj u studiji Filipa Snoua (C. P. Snow) o Dve kulture. Makjuan veli „književnost je naša antropologija“.
Nasuprot teoriji kvantnih skokova autor razvija teoriju o svesnoj evolucionarnoj participaciji.
Makjuan je prosvetitelj, deklarativni ateist i zastupnik biofilije kao etosa života i rado stupa u koštac sa totalitarizomom apokalipse o kojoj propovedaju crkve i sekte.
Njihove dogme služe uništenju svake duhovne radoznalosti od koje žive kako umetnost, tako i nauka.
Ova knjiga nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Ona je pogled u istoriju nauke i njene trijumfe, kao i njene zablude, koji oštri vidik i mogućnost da se budućnost bolje razume.
Knjiga je i angažovani pledoaje za racionalnost i intelektualnu radoznalost.
Otuda je preporučujemo srpskim izdavačima.
Makjuan na srpskom
Ian Makjuan poznat je čitaocima u Srbiji zahvaljujući, najpre izdavačkoj kući Paideia, koja je objavila naslove Solar, Iskupljenje, Amsterdam, Sanjar, Istrajna ljubav, Subota i Čezil bič, dok ga poslednjih godina objavljue Čarobna knjiga, sa čijim potpisom su se pojavili Dete u vremenu, Mašine kao ja, Nedužan, Orahova ljuska i Zakon o deci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
