Nema mnogo Iranaca koji se mogu pohvaliti titulom prvaka Evrope u bilo kom sportu, a naš Mahdi Hodabahši može se pohvaliti upravo tim dostignućem.
Kada je zbog ljubavi i svoje Tanje odlučio da život nastavi u Srbiji, o tekvondu, u kojem se naosvajao odličja, nije previše razmišljao. Srce je pratilo putokaze, a oni su ga doveli u Srbiju.
Gotovo neprestano nasmejani Mahdi otkriva nam kako je počela njegova bogata sportska karijera, u kojoj je stigao do titule prvaka Azije, Evrope, tri trofeja na Svetskom grand priju i zvanja šampiona sveta!
- Počeo sam da treniram tekvondo sa pet godina sa svojim ocem. Moj otac je zapravo bio i moj prvi trener, trenirao sam u našem porodičnom klubu. Sa njim sam zavoleo ovaj sport - kaže nam Mahdi, pa upoređuje tekvondo u Iranu i Srbiji:
- Različito je. Iran ima veoma razvijen sistem, veoma redak u svetu kada je reč o ovom sportu. Postoji tekvondo centar u kom takmičari spavaju, treniraju, hrane se, oporavljaju... Tu su doktori i fizioterapeuti, sve na jednom mestu. Takođe, Iranci jedini na svetu imaju profesionalnu tekvondo ligu, kao što su ovde, recimo, fudbal i košarka.
Sve nabrojano govori da odluka o odlasku u Srbiju sigurno nije bila laka...
- Tako je, ali odabrao sam da dođem u Srbiju jer je odatle moja supruga. Iran je zaista divna zemlja sa snažnom istorijom i kulturom i uvek ću biti ponosan na to.
Da li je bilo nedoumica zbog prelaska u našu zemlju i velike promene u životu?
- Ja nisam prešao u Srbiju zbog sporta, nego zbog supruge i naše budućnosti. Zahvaljujući Draganu Joviću i tekvondo klubu Galeb, dobio sam priliku da se takmičim, ali to nije bio primarni razlog mog dolaska u Beograd. Zahvalan sam Galetu na poverenju koje mi je pružio, kao i Ministarstvu omladine i sporta i Olimpijskom komitetu Srbije.
Da li je to što si znao sa kakvim ćeš trenerom raditi uticalo na odluku da dođeš?
- Znao sam Dragana Jovića odranije, on je jedan od najboljih trenera na svetu, što pokazuje i veliki broj osvojenih medalja i postignuća, trofeji njegovih boraca, ali i njegovih lično kao trenera. On razume tekvondo i razume šta je meni potrebno, jer nismo svi isti.
Šta želiš sebi, porodici, te ljudima u Srbiji i Iranu od 2021. godine?
- Iranska Nova godina je tek u martu, ali ono što uvek želim porodici pre svega su zdravlje, mir i ljubav. U protekloj godini smo naučili da su zdravlje i mir neophodni i toliko dragoceni. Želja mi je da u 2021. više cenimo ono što imamo, više da brinemo o sopstvenom zdravlju, da brinemo o bližnjima, da volimo - zaključio je čovek koji je Srbiji doneo titulu prvaka Evrope u tekvondu.
Šta si prvo naučio od srpskog jezika i kako napreduješ?
- Uglavnom znam i učim ono što se priča na treningu, sve su to izrazi u vezi sa sportom. I ne, nisam naučio psovke (smeh). Polako, brže, desni bandal, kako si, važi, dobro jutro, laku noć, dobar dan, dođi, dole...
Da li se i ovdašnja muzika uvukla u tvoje uši?
- Ne izlazim mnogo po klubovima, trening mi je prioritet tako da nisam baš u toku sa domaćom muzikom. Najviše volim da slušam iransku i muziku sa engleskog govornog područja.
Koje srpsko jelo te je raspemetilo?
- Od svih jela koje sam probao, sarma mi se najviše dopala. U Iranu imamo nešto slično, tako da u tome najviše uživam od svega.
Imaš li omiljeno mesto/mesta u Beogradu?
- Definitivno jedno od omiljenih mesta je Kalemegdan. Takođe, mnogo mi se dopala Fruška gora, generalno, volim da provodim vreme u prirodi.
