Srpska Crnja postoji šest i po vekova, ali šta selu najviše nedostaje

Na samoj granici sa Evropskom unijom smestilo se rodno selo pesnika Đure Jakšića – Srpska Crnja. U ove hladne zimske dane na glavnoj ulici mogu se sresti samo stariji ljudi, dok su mladi odavno napustili ovo mesto.

Miloš Kovačević se ubraja među mlađe meštane koji je nasledio porodično imanje od oca i strica, oženio se, dobio dete i odlučio da ostane u ovom selu.

"Bavimo se stočarstvom i zemljoradnjom, poljoprivredom. Obrađujemo stotinu hektara zemlje, imamo šezdeset grla goveda od čega 30 muznih krava, ostalo su prateće kategorije. Odlučio sam da ostanem, vidim perspektivu u ovom selu", kaže Miloš Kovačević iz Srpske Crnje.

Odlazak mladih najviše se primeti u školama.

"Ako pogledamo samo desetak godina, prosek učenika po odeljenju je bio oko 25 učenika, 20 do 25. Pre desetak godina je bilo 15 do 20 učenika prosek po odeljenju, a sada je već 10 do 15 maksimalno učenika. Nažalost, taj trend se konstantno se nastavlja negativno", navodi Zoran Zukić, predsednik aktiva direktora škola u opštini Nova Crnja.

Seoski sveštenici su najbolji hroničari mesta u kojima žive, pravoslavni hram u Srpskoj Crnji sagrađen je 1775. godine.

"U proteklih pet godina imamo oko pedeset umrlih na godišnjem nivou, deset krštenih, a nažalost venčanja su retka, skoro da ih i nema. Nekada prođe godina da ih uopšte nema", ističe Konstatin Komatović, sveštenik.

Šta uraditi kako bi se zaustavio dalji odlazak mladih iz ovog banatskog sela?

"Moramo da uradimo da u ovakva mesta uložimo u neke male pogone i da jednostavno uz tu neku malu privredu zadržimo ljude koji će ovde planirati svoju budućnost", smatra Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja.

Kao i u drugim selima širom Vojvodine tako i u Srpskoj Crnji solidna kuća sa ekonomskim dvorištem i baštom može da se kupi za pet do deset hiljada evra, ali nažalost nema zainteresovanih koji bi u njima živeli.