Za vikend se bira naslednik Merkelove: Favorit je kandidat koji izaziva kontroverze, ali ima rivala koji bi mogao da mu POMRSI RAČUNE
Kada nemačka kancelarka Angela Merkel u septembru zauvek ode s dužnosti ostaviće za sobom konzervativnu partiju koja je, kao politička snaga, već 16 godina praktično bez konkurencije u Nemačkoj i trenutno vodi u anketama za čak 15 procentnih poena. Uprkos tome, može da se desi da joj Hrišćansko-demokratska unija (CDU) na partijskoj konvenciji ove subote zahvali tako što će izabrati njenog dugogodišnjeg suparnika, čoveka koji simbolizuje povratak u vreme pre njene vlasti – ne samo u pogledu ideologije, već i stila upravljanja.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Fridrih Merc
Advokat i milioner Fridrih Merc, koga je Merkelova 2002. smenila sa funkcije predsednika poslaničkog kluba CDU-a 2002. favorit je među pristalicama sa desnog centra kao čovek koji će je 28. septembra ove godine povesti na savezne izbore, na kojima će biti odlučeno i ko će biti budući kancelar.
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) imenovala je ministra finansija Olafa Šolca za kandidata, a očekuje se da će Zeleni kandidovati jednog od članova liderskog tandema Robert Habek - Analena Berbok.
Za većinu Nemaca Merc je ličnost koja izaziva podele i neko ko teži da vrati demohrišćane u neoliberalno doba, zbog čega će glasače lojalne Merkelovoj i njenoj centrističkoj struji radije gurnuti u zagrljaj Zelenih ili partije levog centra SPD nego svojih suparnika iz CDU-a Armina Lašeta i Norberta Retgena. Na partijskoj konvenciji koja će biti održana preko interneta ovog petka i subote 1.001 delegat odlučivaće o budućem rukovodstvu CDU-a, pri čemu će morati da balansiraju između ideološke nostalgije i realne politike.
Uprkos tome, on je favorit.
– Hrišćansko-demokratska unija predvođena Fridrihom Mercom značiće CDU u opoziciji. Ali to je cena koju su očigledno mnogi poslanici spremni da plate da bi se obračunali sa prevaziđenim CDU-om – izjavio je za "Gardijan" jedan poslanik i pristalica Norberta Retgena.
Armin Lašet
Armin Lašet, premijer Severne rajne-Vestfalije, delovao je kao neko ko će po logici stvari dođi na čelo partije nakon što je kancelarkina kandidatkinja Anegret Kramp-Karenbauer, najavila ostavku u februaru 2020.
Međutim, iako Lašet ima veliki broj pristalica u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini i prećutnu podršku partijske centrale, suočava se sa sumnjama u pogledu njegove spremnosti za stupanje na nacionalnu, a kamoli međunarodnu scenu. Zvona za uzbunu oglasila su se u prošle godine na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, kada je Lašet insistirao da govori nemački na panelu o budućnosti EU na kome se debata vodila na engleskom jeziku.
Osim toga, navukao je više kritika zbog ležernog stava prema pandemiji u svojoj pokrajini nego premijeri pokrajina u kojima je situacija bila mnogo gora.
– Ako ga kritikuju u svojoj zemlji sa 15 pokrajina, kako će tek biti u EU, koja ima 26 članica? - zapitao se njegov bivši pristalica.
Norbert Retengen
Norbert Retgen, drugi mogući kandidat, bivši ministar za životnu sredinu i sadašnji predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga, počeo je kao autsajder u trci sa tri kandidata, ali je u međuvremenu u anketama stigao do drugog mesta, zahvaljujući digitalnoj kampanji kojom pokušava da politiku unutrašnjeg konsenzusa nadomesti proaktivnijom spoljnopolitičkom agendom. Njegove pristalice se nadaju da će ako u subotu u prvom krugu glasanja osvoji više od trećine glasova okupiti dovoljno pristalica da pobedi u drugom krugu.
Pročitajte još
Dok je Lašet prošle godine neprekidno držao konferencije za štampu povodom mera ograničenja kretanja zbog pandemije, a Retgen svaki čast gostovao na televiziji, Mercu kao da je ponestalo snage za kampanju. Istina je da je najveći deo 2020. radio iza kulisa, pozivao delegate na neformalne razgovore i čak pozivao protivnike da im čestita rođendan.
Za mnoge nemačke konzervativce Merc je oličenje jasno definisanog političkog stava, koji je posle dvadeset godina liderke čiji je pragmatizam doveo do toga da prekrši crvenu liniju stranke po pitanjima kao što su nuklearna energija, imigracija i podela duga na nivou EU. U dve TV debate Merc je često najbrže odgovarao sa kratkim “da” ili “ne”.
Kritičari kažu da je pravolinijski Mercov ugled samo iluzija. U uvodniku nemačkog lista "Špigl" obećao je da će nemački ekonomski model učiniti održivijim i opisao klimatske promene kao “mega pitanje”, ali je konkretnije izjave dao o zabranama koje će izbeći, a ne o politici koju će voditi da bi ispunio obećanje, piše "Gardijan".