Balkanska ruta evropskog novca
13. januar 2021.
Bosna i Hercegovina je pre tri godine postala jedna od ključnih zemalja za migrante, na tzv. balkanskoj ruti prema zemljama EU. Zbog eskalacije krize u poslednjih mesec dana, posebno u Unsko-sanskom kantonu, zbog nehumanih uslova u kojima migranti borave, otvorilo se i pitanje na šta je potrošeno 90 miliona evra koliko je u zadnje tri godine ušlo u BiH na ime pomoći migrantima.
Sav novac od Evropske unije, bilo da se radi o Evropskoj komisiji ili pojedinačnim uplatama zemalja članica, išao je preko Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Za tri godine IOM-u je uplaćeno 76.851.217 evra. Od tog iznosa, do kraja prošle godine potrošeno je 51. 560.327 evra.
-pročitajte još: Put je zatvoren - nečovečni uslovi u BiH
Procedura
Način dodele sredstava odvija se na sledeći način: nakon što EU donese odluku o iznosu sredstava koja će se doznačiti, prioriteti i budžet se dogovaraju na sastanku između predstavnika Delegacije EU u Bosni i Hercegovini, Ministarstva bezbednosti BiH, IOM-a i UN-partnera i Danskog saveta za izbeglice (DRC). Konačna odluka o doznačavanju sredstava i budžetu je na donatorima.
„Nadzor nad izvršenjem budžeta vrši ’Upravni odbor za IPA specijalne mere’ koji se redovno sastaje, a čine ga predstavnici Delegacije EU u BiH, Ministarstva bezbednosti, Granične policije, Službe za poslove sa strancima, IOM-a i UN-partnera i DRC-a. Taj odbor deluje kao forum na kojem se donose odluke o potrebi izmena u izvornom budžetu na osnovu izraženih potreba o kojima se razgovara i donose odluke“, rekli su nam u IOM-u.
Da bi se obezbedila potpuna odgovornost i transparentnost, IOM podnosi tromesečni izveštaj pomoćniku ministra za migracije (pri Ministarstvu bezbednosti BiH) i Delegaciji EU u BiH. Izveštaj sadrži detalje o sredstvima koje su IOM i partneri potrošili prethodnog meseca. Pomoćnik ministra podnosi te izveštaje Ministarstvu finansija BiH kako bi dobio njihovo mišljenje, a nakon što dobije to mišljenje i izveštaj se finalizuje, dostavlja ga Savetu ministar BiH pre održavanja njihovog sastanka. Osim toga, IOM takođe na isti način dostavlja i detaljan godišnji finansijski izveštaj.
Muk u Ministarstvu bezbednosti
Tražili smo odgovor u Ministarstvu bezbednosti BiH o načinu rada i raspodeli sredstava od migrantske krize, kao i podatak koji projekti su odobreni, ali ni nakon sedam dana, odgovor nismo dobili.
Najviše novca otišlo je u Unsko-sanski kanton (USK) koji je istina i podneo najveći teret migrantske krize. Tri godine nakon početka ovog problema, u USK se nalazi čak 80 odsto migranata, od oko 12.000, koliko se procenjuje da ih ima u celoj BiH. Deo sredstava i danas ide na smeštaj tih migranata u prihvatnim objektima, poput hotela „Sedra“ koji se nalazi između Bihaća i Velike Kladuše, zatim „Mirala“ u Kladuši i donedavno „Bire“, u centru Bihaća. Za ukupno sedam prihvatnih centara u BiH do sada je izdvojeno 7.140.00 evra, odnosno 14 odsto od do sada utrošenih sredstava.
Četrdeset miliona za hranu, zdravstvenu zaštitu, čizme policiji...
Dalje, 39 miliona evra ili 77 odsto od do sada utrošenih sredstava raspoređeno je na humanitarnu pomoć – hrana, zdravstvena zaštita, sklonište, higijena i troškovi rada, kao i upravljanje centrima.
-pročitajte još: BiH - država bez glave i repa
Direktnu pomoć institucijama BiH, IOM je realizovao u izosu od oko 3,5 miliona evra.
„To se odnosi na nabavku vozila za Graničnu policiju, Službu za poslove sa strancima, policiju USK. Zatim isplate plata službenicima koji su raspoređeni za pomoć migrantskoj krizi – za policijace iz Republike Srpske i Granične policije u Zvorniku, Foči, Bijeljini, Bihaću i Trebinju“, rekli su u IOM-u.
Takođe, od tih sredstava obezbeđena je zaštitna oprema za policajce USK, 50 pari zimskih čizama, pancira za kontrolu demonstracija, policijskih šlemova i čizama, kao i nabavka ambulantnog vozila za zdravstvene vlasti Unsko-sanskog kantona.
Iako smo poslali zahtev za dostavljanje podataka o utrošku sredstava i njihovu raspodelu u zadnje tri godine na ime migrantske krize, iz Vlade USK nisu odgovorili. Odgovor smo dobili od gradonačelnika Bihaća Šuhreta Fazlića, koji je i ranije upozoravao na netransparentno trošenje sredstava, te da novac ulazi u BiH a da kanton ne dobija dovoljno sredstava za borbu sa migrantskom krizom.
Fazlić: Neću da ganjam tuđe pare
„Ja znam ko nije dobio. Grad Bihać nijednu marku nije dobio na ime migrantske krize. Mi jesmo uspeli preko Velike Britanije koja je imala neke projekte na koje smo aplicirali, ali preko IOM-a za migrante nikada nismo dobili ništa. Ko je plaćao Crvenom krstu za volontere, ko je plaćao hranu – to ne znam. Ja neću da ganjam tuđe pare“, kaže Fazlić, podsećajući da su USK i Grad Bihać dali oko pola miliona maraka za uređenje kampa „Lipa“ i plaćanje komunalnim preduzećima za početak rada kampa u martu prošle godine.
Crveni krst Federacije BiH je pristup sredstvima za zbrinjavanje migrananat putem prijava na objavljene pozive za dostavljanje projekata ili na osnovu direktnog zahteva donatora. Za realizaciju pomoći migrantskoj krizi samo u Unsko sanskom kantonu, utrošeno je oko 3,4 miliona maraka, podaci su Crvenog krsta Federacije BiH. Za tu namenu, kroz donatorska sredstva, obezbeđeno je četiri miliona maraka.
„Crveni krst je kroz svoju strukturu angažovao veliki broj volontera, a posebno u USK i Bihaću u prvih nekoliko meseci migrantske krize, kao i za vreme privremenog kampa na Vučjaku, kada je uz pomoć građana pružao podršku migrantima“, navode u CKFBIH, navodeći za šta je novac utrošen u tom periodu.
Sredstva za „značaj ispravnog održavanja higijene“
„Sredstva su realizovana u svrhu pružanja pomoći migrantima u vidu pripreme i distribucije obroka u migrantskim centrima, obezbeđenja osnovnih humanitarnih roba (hrana, higijena, odjeća, obuća, deke, vreće za spavanje, stambeni kontejneri, poljske kuhinje, oprema i sredstva za rad kuhinja i slično), pružanja prve pomoći i psihosocijalne podrške migrantima u tranzitu, kao i informisanja migranata o minskoj situaciji u BiH, načinima prevencije trgovine ljudima, značaju ispravnog održavanja higijene i brige o zdravlju, obnavljanja porodičnih veza, edukacija osoblja i volontera angažovanog u humanitarnom i zdravstvenom zbrinjavanju migranata. Pored ovoga, novčano smo, u iznosu od oko 300.000 KM pomogli socijalno ugrožene građane u lokalnim zajednicama u kojim privremeno borave migranti“, saopštavaju za DW iz Crvenog krsta FBiH.
Ipak, ostaje nejasno nekoliko stavki – od plaćanja volontera, pa do nabavke kontejnera preko Crvenog krsta – iako je taj posao obavljao IOM u najvećoj mjeri.
Jedanaest miliona evra preko DRC-a
Takođe, prema podacima Danskog saveta za izbeglice, koje je sarađivalo sa svim organizacijama na terenu, navodi o ulasku preko 85 miliona evra u BiH u zadnje tri godine su, kažu, najverovatnije tačni, ali to ni oni nisu mogli da potvrde. DRC je u zadnje dve godine dobio 11 miliona i 618.000 evra.
„Sredstva su utrošena na pružanje primarne zdravstvene zaštite za lica u pokretu, na dnevnoj bazi, u svim prihvatnim ustanovama, uključujući: Blažuj, Ušivak, Miral, Sedra, Borići, Bira (do zatvaranja 30. septembra) i Lipa (do zatvaranja 23. decembra), medicinsku negu, odgovor na kovid 19, pružanje psiho-socijalne pomoći, podrška za mentalno zdravlje migrantima, podela direktne pomoći hrane, zimske odeće, pokrivača, šatora. Takođe, deo sredstava utrošen je i na tzv. pušbekove iz Hrvatske u BiH, uključujući prikupljanje svedočenja, medicinsku negu za žrtve nasilja na granici“, saopštili su za DW iz DRC-a.
Nedostaje na računu
Gotovo 90 miliona evra ušlo je u BiH na ime migrantske krize, poslednji su podaci Evropske komisije. Od toga, kako se može videti, IOM je dobio 76 miliona evra, uz dosadašnji utrošak od 51 milion i oko 25 miliona koja su još na raspolaganju do sredine godine. Razlika koja nedostaje, ukoliko se 11 miliona DRC-a podvede pod sredstva IOM-a (mada ne bi trebalo), je oko 14 miliona evra. Činjenica je da su sve institucije i organizacije koje se bave pitanjem migrantske krize, aplicirale za projekte i dobile novac, ali je i očigledno da malo ko od njih želi da govori o tome.
„Da vam kažem, šta god ja mislio o nekim lošim potezima, da nije bilo IOM-a i EU, u Bihaću i USK-u bi bila opšta katastrofa kada je reč o migrantskoj krizi, s obzirom na to da niko nije preduzimao ništa. Ali očigledno je da gde ima novaca ima i lopova, ali ja neću o tuđim parama da vodim računa“, zaključuje gradonačelnik Bihaća, Šuhret Fazlic.