Vladajuća Nacionalna liberalna stranka (PNL) rumunskog premijera Ludovika Orbana i njihovi rivali iz Socijaldemokratske partije (PSD) vode tesnu bitku na parlamentarnim izborima, održanim 6. decembra, a prema izlaznim anketama liberali su osvojili 29 odsto glasova, a protivnici 30,5 odsto, javila je agencija Frans pres.
Proevropski liberali ipak ostaju favorit za formiranje buduće vlade, uz udruživanje sa koalicijom reformista USR-PLUS, koja je prema izlaznim anketama dobila oko 16 odsto glasova.
I PNL i PSD su proglasili pobedu, ali početni rezultati pokazuju da će predsednik Klaus Johanis iskoristiti PNL i USR-PLUS kako bi formirao vladajući savez.
Izlazne ankete uključuju glasanje velike dijaspore, koja je uglavnom glasala za PNL.
Ako PNL i USR-PLUS uspeju da steknu većinu i formiraju vladu desnog centra, verovatno uz podršku etničke mađarske stranke UDMR, imaće pune četiri godine da izvrše svoj reformski program.
Izbori u državama članicama Evropske unije (EU) smatrani su ključnim za određivanje da li će proevropski liberali steći dovoljnu podršku da krenu u preko potrebne reforme uprkos mešovitim rezultatima u njihovom rešavanju pandemije korona virusa.
Glasači su birali 136 senatora i 329 poslanika, nešto više od godinu dana nakon što je manjinska vlada PNL preuzela vlast nakon pada vlade PSD zbog niza korupcijskih skandala i masovnih javnih protesta.
Liberali, predvođeni premijerom Ludovikom Orbanom i predsednikom Johanisom, bivšim liderom PNL-a, pokušali su da ublaže zabrinutost zbog pandemije kako bi podstakli glasače da izađu u velikom broju.
Ali, rumunski građani su, čini se, bili oprezni zbog pandemije, ali i razočarani u rumunsku političku klasu, sa izlaznošću od samo oko 32 procenta, nižom nego na parlamentarnim izborima 2016. godine.
Pravo glasa na izborima imalo je oko 18 miliona građana.
Rumunija, jedna od najsiromašnijih članica Evropske unije, u početku se sa pandemijom korona virusa nosila s neočekivanim uspehom, uprkos urušenom zdravstvenom sistemu zbog akutnog nedostatka modernih objekata, odliva medicinskog osoblja i endemske korupcije.
Međutim, novi skok infekcija posle leta nije naišao na istu odlučnost, pa je mreža zdravstvene zaštite, koja je još uvek istrajavala od prvog talasa, bila brzo preplavljena.
Uprkos korupciji i siromaštvu, Rumunija ostaje čvrsto pro-EU i proamerička, a Orban i Johanis obećavaju da će započeti kampanju modernizacije koja se dugo odlagala u tri decenije od pada komunizma i držala zemlju na prozapadnom putu.
Ali PSD, naslednica Komunističke partije i politička snaga koja je uglavnom dominirala rumunskom politikom poslednjih 30 godina, i dalje ostaje protivnik na kojeg treba računati.
Ubedljiva pobeda PSD-a 2016. godine omogućila je ovoj stranci da pokrene opsežni napad na pravosuđe i vladavinu prava, što je izvelo na ulice desetine hiljada demonstranata i izazvalo oštra upozorenja iz EU i Sjedinjenih Država.
Iako je PSD oslabljen nakon što je bivši lider te stranke Liviua Dragnea prošle godine uhapšen zbog optužbi za korupciju i uklonjen s vlasti glasanjem o nepoverenju prošle godine, socijaldemokrate imaju najveću mrežu partijskih organizacija.
PSD takođe dominira u lokalnoj administraciji u ruralnim oblastima, gde se oslanja na grupu bogatih, uticajnih i, verovatno, korumpiranih „lokalnih barona“ čiji je levičarski kredibilitet i dalje upitan, ali čija je moć neophodna za PSD.
Novi lider PSD-a, Marsel Čolaku, koji se pažljivo distancirao od svog prethodnika, optužio je Orbanovu vladu za "nesposobnost" i neuspeh u držanju korona virusa pod kontrolom.
