Strateška greška Beograda pred Međunarodnim sudom pravde u vezi sa samoproglašenjem Kosovske nezavisnosti
Beograd je načinio stratešku grešku kada je, posle samoproglašenja kosovske nezavisnosti, zatražio od Međunarodnog suda pravde ( MSP) da donese presudu o legalnosti te unilateralne odluke, umesto da od suda zatraži da razmatra da li je legalno to što se Kosovo odcepilo od Srbije, piše ''Nešenel interest'' ( National interest ).
Da je MSP odlučio da je Kosovo secesijom od Srbije prekršilo međunarodni zakon, velike evropske sile našle bi se u ekstremno nezgodnom položaju da moraju da brane postupak koji je nedvosmisleno proglašen nelegalnim po međunarodnom pravu, piše američki magazin u tekstu, u kojem pravi uporednu analizu "kosovskog slučaja" sa slučajem Nagorno Karabaha.
S druge strane, da je sud proglasio kosovsku secesiju legalnom, to bi ''srušilo brane'' za mnoge druge secesije zemalja u svetu, dodaje američki list.
Tako je, kako navodi ''Nešenel interest'', greška Srbije dovela do toga da je izbegnuto da se sud izjašnjava o ključnom pitanju legalnosti secesije, već je zauzeo najobazriviji mogući stav, tvrdeći da nema kršenja međunarodnog prava u samom deklarisanju nezavisnosti, osim ako ga eksplicitno zabranjuje Savet bezbednosti UN.
U suštini, deklarisanje nezavisnosti je, kako dodaje vašingtonski list, ''pitanje slobode govora''.
S vremena na vreme sve strane su tvrdile da je Kosovo jedinstven slučaj, a ne formalno pravni presedan, a pozivanje na to u slučaju Nagorno Karabaha pokazuje nespremnost da se prizna ta realnost.
Kada su zapadne sile podržale kosovsku nezavisnost, one su nedvosmisleno upozorile da je Kosovo sui generis (jednistven slučaj) - specijalni slučaj koji prema međunarodnom pravu ne može biti iskorišćen ni pod kojim okolnostima u drugim situacijama.
Ipak, to nije sprečilo separatiste u drugim delovima sveta da se pozivaju na slučaj Kosova kada god se činilo da je to prilika za njih,navodi list.
