KAKAV VAZDUH UDIŠEMO Za nadležne problem zagađenja u Banjaluci ne postoji, građani VRTE GLAVOM
Više od pola godine Banjalučani su čekali da dobiju podatke o kvalitetu vazduha u gradu.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dugogodišnjim praćenjem rasta i pada koncentracija zagađivača u vazduhu došlo se do spoznaje da je grejna sezona period kada je malo lošiji kvalitet vazduha, piše Srpskainfo.
Pitali smo Banjalučane da li su zadovoljni kvalitetom vazduha koji udišu, te da li smatraju da je pandemija smanjila zagađenje. Odgovori su uglavnom negativni.
– Nisam primetila da ima neke velike razlike u odnosu na prošlu godinu. Smog je i dalje tu, veš sa štrika i dalje smrdi, moj bronhitis ponovo radi punom parom – kaže Vanja Stokić iz Banjaluke.
Sličnog mišljenja je i njen sugrađanin Bojan Kecman, koji kaže da se stanovi jedino ujutro mogu provetriti, jer u ostatku dana i noći kvalitet vazduha, po njegovim rečima, nije dobar.
S druge strane, ima i građana koji kažu da su zadovoljni kvalitetom vazduha u gradu na obalama Vrbasa. Stevan Medojević smatra relativno dobrim vazduh u gradu.
– Nisam nezadovoljan čistoćom vazduha. Mnogo je više automobila, više je zagađeno, ali u poređenju s većim centrima relativno je dobro i mislim da ne treba da se žalimo. Sve u svemu, Banjaluka je mnogo čistija i od nekih gradova u samoj BiH, poput recimo Sarajeva i Zenice – navodi on.
Građani uglavnom već godinama ukazuju na probleme s vazhuhom, ali rešenja još nema.
Nadležni kažu da je vazduh dobar. Najnoviji parametri objavljeni na sajtu grada pokazuju da je kvalitet vazduha na lokacijama Paprikovac, Borik i Centar bio u prvoj kategoriji. Monitoring vazduha u Banjaluci meri i Republički hidrometeorološki zavod u naselju Lazarevo. Međutim, ova merna stanica već duže vreme nije u funkciji. Zbog kvara na opremi, od predviđenih pet parametara merenja su se obavljala za samo tri parametra – azotove okside, ugljen monoksid i ozon.
Ranka Radić, načelnica Odeljenja za zaštitu životne sredine u RHMZ Republike Srpske, ističe da je u toku tender za popravku stanice, te da za manje od mesec dana očekuju prve rezultate mjerenja.
– Nažalost, stanica u Banjaluci trenutno ne radi, a u toku je javni tender za servisiranje i popravku, kao i prebacivanje na novu lokaciju. Uređaj je do sada bio smešten kod meteorološke stanice, a sada će biti preseljen u krug vrtića “Kolibri” – navodi Radićeva.
Ekonomska situacija je takva da građani lože ono što je najjeftinije, a zakon im to dozvoljava, smatraju u Centru za životnu sredinu.
– Cena drveta je skočila, pa su ljudi prešli u kućama na loženje uglja. Ljudi su u autima, nema mreže biciklističkih staza, nema subvencionisanja kupovine peleta – navodi Tihomir Dakić.
Dodaje da je prošle godine samo u decembru bilo 19 dana prekoračenja većine parametara.
– I nisu građane alarmirali da ostanu kući, nego su udisali taj vazduh – ističe Dakić.
Na sajtu grada podsećaju građane da pravilan izbor energenta za grejnu sezonu utiče na kvalitet vazduha u gradu, te da je moguće postići i čist vazduh i tople domove.
Pokretne ekološke laboratorije za merenje aerozagađenja nalaze se na tri lokacije u gradu: Centar – kod Pošte, naselje Borik – kod Toplane i naselje Paprikovac – kod Elektroprenosa.
Izmerene vrednosti koncentracija sumpor dioksida, ugljen monoksida, azotnih oksida, olova, benzena, prizemnog ozona, arsena, kadmija, nikla, benzo(a)pirena i lebdećih čestica na sve tri lokacije većim delom godine pripadaju prvoj kategoriji kvaliteta vazduha.
Prva kategorija, prema Zakonu o zaštiti vazduha, podrazumeva vazduh koji je čist ili neznatno zagađen, odnosno vazduh u kojem nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju.