I dalje nedovoljno prepoznajemo oblike trgovine ljudima
Juče je obeležen Međunarodni dan ukidanja ropstva, kojim se ukazuje na problem trgovine ljudima, kao ozbiljnu društvenu pretnju i teško krivično delo. Nedavno je Novom Sadu osnovano prvo u Vojvodini, civilno udruženje za borbu protiv trgovine ljudima "Sloboda nema cenu". I dalje nedovoljno prepoznajemo oblike trgovine ljudima i identifikujemo mali broj žrtava, poručuju u tom udruženju.
Trgovina ljudima mnogo je širi pojam od onog na koji se uobičajeno pomisli – a to je držanje određene osobe zatvorenom zbog eksploatacije. Moderno ropstvo danas se odigrava i u našem okruženju, ali u najrazličitijim oblicima: radna eksploatacija, prinudno usvojenje, seksualna eksploatacija, dečiji rad, prinudno prosjačenje i izvršavanje krivičnih dela, dečiji brakovi.
"Mi vidimo po statistici najveći broj identifikovanih osoba jesu devojčice, uzrasta od 12 do 14 godina, i vidimo problem eksploatacije kao ključni problem kojim ćemo se mi baviti u budućnosti", smatra Jelena Hrnjak iz Udruženja Atina.
Siromaštvo, ekonomska kriza i izloženost nasilju, najčešće porodičnom ili partnerskom, u velikoj meri doprinose riziku da se postane žrtva trgovine ljudima.
"Ono ima karakteristiku da traje i da se ponavlja i ugrožava psihičko zdravlje žrtve. Žene i devojčice kao žrtve nasilja u porodici su veoma pogodne za manipulaciju a potom i eksploataciju od strane trafikera", kaže Nada Padejski Šekerović iz Centra za socijalni rad.
Otkrivamo izuzetno mali broj žrtava, a to govori da nismo dovoljno dobri u identifikaciji, zaštiti i podizanju svesti o tom problemu, kaže izvršna direktorka novoosnovanog udruženja "Sloboda nema cenu", Dobrila Marković. Moramo da širimo svest o tome da se trgovina ljudima ne dešava drugima, dešava se nama, da unapređujemo znanje profesionalaca, koji prvi dolaze u kontakt sa žrtvama, da znaju kako da prepoznaju problem, kako da pristupe žrtvi i kome dalje da se obrate.
"Zato je važno da podižemo kapacitete profesionalaca ali sa druge strane da obezbedimo kapacitete za rad sa žrtvom, kada bude identifikovano da joj pružimo podršku kako se ne bi vratila u lanac trgovine ljudima", naglašava Dobrila Marković iz Udruženja "Sloboda nema cenu".
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je do oktobra 2020. identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, što je veći broj nego ukupno za celu prethodnu godinu. Borba protiv trgovine ljudima otežana je pandemijom koronavirusa, pa zbog toga moraju da se ulože dodatni napori, kako bi se žrtve prepoznale i kako bi im se ponudilo što bolje sistemsko rešenje i zaštita, zaključuje Markovićeva.
