Borelj: EU nije cela bez Zapadnog Balkana, nađite zajedničke osnove
Šef diplomatije EU, Žosep Borelj rekao je danas da EU neće biti cela bez Zapadnog Balkana, ali i upozorava da zemlje regiona mogu napredovati ka članstvu samo ako "stoje zajedno, ujedinjenih glava i srca u nalaženju zajedničkih osnova".
Žosep Borelj je u video poruci, povodom debate u Spoljnpolitičkom odboru Evropskog parlamenta o situaciji na Zapadnom Balkanu 25 godina nakon Dejtona, naveo da potpisivanje Dejtonskog sporazuma predstavlja važan čin za celu Evropu koji, prema njegovim rečima, obeležava prestanak rata u srcu Evrope koji je doneo 100.000 poginulih i milion prognanih.
"Nakon 25 godina od potpisivanje Dejtona, zemlje regiona se odlučno pomeraju, svaka svojom brzinom, ka EU", kaže Borelj.
Pored reformskih obaveza neophodnih za predak na putu evrointegracija, Borelj insistira i na pomirenju u regionu.
"Pomirenje zahteva želju, zalaganje i razumevanje. To je poruka za BiH, ali i ceo Zapadni Balkan i Evropu", rekao je Borelj.
Šef diplomatije EU napominje da će EU nastaviti da podržava zemlje regiona na njihovom putu ka "konačnom cilju" što je članstvo u EU.
Lajačak: U dijalogu Beograda i Prištine pred nama je dug i krivudav put
Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kaže da je zadovoljan onim što je do sada postignuto u dijalogu, ali naglašava da je proces pred "dugim i krivudavim putem" do rešenja.
"Dijalog traje, pod vođstvom EU. Dug i krivudav put je pred nama, a ne autoput", kaže Lajčak.
Miroslav Lajčak je u obraćanju Evropskom parlamentu i parlamentima zemlja Zapadnog Balkana na konferenciji posvećenoj obeležavanju 25. godina Dejtonskog sporazuma, izdvojio dijalog Beograda i Prištine i situaciju u BiH kao "osnovne izazove u regionu".
Lajčak napominje da je dijalog Beograda i Prištine "osnova njegovog mandata", a da je cilj postizanje "sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji će se rešiti sva otvorena pitanja jednom zauvek i to u skladu sa međunarodnim zakonima i evropskim vrednostima".
"To će biti ključno za evropski put obe strane, stabilizaciju regiona i odblokiraće toliko toga za ceo region", kaže Lajčak.
Specijalni predstavnik EU kaže da je zadovoljan dosadašnjim rezultatima u dijalogu, počev od ponovnog pokretanja razgovora, preko postizanja dogovora o glavnim elementima pravno obavezujućeg sporazuma do "punog napretka" na pitanjima nestalih i raseljenih i ekonomske saradnje.
"Trenutno razgovaramo o pitanjima međusobnog potraživanja i imovine", kaže Lajčak.
Lajčak je zahvalio i Beogradu i Prištini na angažmanu, a predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru Avdulahu Hotiju na posvećenosti, koju pokazuju u nastavku dijaloga.
Varheji: Region Zapadnog Balkana napredovao, još mnogo da se uradi
Komesar za proširenje Oliver Varheji, povodom obeležavanja 25. godišnjice Dejtonskog sporazuma, kaže da je region napredovao, ali da ima još mnogo toga da se uradi na unutrašnjim reforma, saradnji u regionu i na jačanju ekonomije.
Naglasivši da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi "ključni za napredak ka EU", Varheji navodi da "za Srbiju i Kosovo to znači rad na sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa pod posredovanjem EU".
"Mi smo ubeđeni da Zapadni Balkana pripada EU i oko toga se ne postavlja pitanje. Radimo na tome da region postane punopravni deo EU", poručio je Varheji u govoru pred poslanicima Evropskog parlamenta i parlamentarcima zemalja Zapadnog Balkana.
On je ocenio da je u "strateškom interesu EU da region što brže ispuni reforme i uđe u Uniju".
"Region je od ključne važnosti za stabilnost, bezbednost i slobodu Evrope i naš je zadatak da vam pomognemo da prevaziđete postojeće probleme koji proizilaze iz ratova u BiH", rekao je evropski komesar.
Naglašavajući važnost uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta, Varheji ocenjuje da ono danas ima moć transformacije regiona, ali i "ukidanje granica", kao što je to bio slučaj pre 25 godina sa Dejtonskim sporazumom.
Pored dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, komesar za proširenje kaže da je i ekonomsko približavanje regiona ključni instrument za brži proces integracija regiona.
On ukazuje da je upravo to cilj evropskog Ekonomsko investicionog plana za region.
"U oblastima transporta, energetike, životne sredine, digitalizacije i investiranju u mlade i privatni sektor možemo postići najviše za najkraći vremenski rok i napraviti vidljivu razliku za građane već u narednih četiri do pet godina", kaže Varheji.
Varheji: Sve manje šanse za Albaniju i Severnu Makedoniju
Varheji je ocenio da su sve manje šanse da Albanija i Severna Makedonija do kraja godine dobiju pregovaračke okvire za početak pristupnih pregovora o članstvu u EU.
"Još uvek se nadam, ali nažalost sve je manje izvesno da ove godine možemo usvojiti pregovaračke okvire", rekao je Varheji u EP tokom rasprave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona.
Naveo je da Evropska komisija i nemačko predsedavanje EU i dalje rade sa zemljama članicama u pokušaju pronalaska rešenja za novi evrointegracioni korak Skoplja i Tirane.
On je naveo da Severna Makedonija "mora da uloži dodatne napore da izađe u susret zabrinutostima Bugarske", kako bi se našlo rešenje koje je prihvatljivo obema zemljama.
Bugarska zbog nesuglasica oko nacionalnog i kulturnog identiteta Severne Makedonije trenutno blokira Skoplje na putu ka otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja.
Sa druge starne, pojedine zemlje članice, na čelu sa Holandijom i Francusko, smatraju da Albanija nije postigla dovoljan nivo reformi u ključnoj oblasti vladavine prava da bi joj se dalo "zeleno svetlo" za pregovarački okvir.
Partnerstvo Evrope i Amerike ključno za dijalog Beograda i Prištine
Evropska komisija u danas usvojenoj "Evropska unija - Sjedinjene Američke Države; agendi za globalnu promenu" naglašava da je saradnja Brisela i Vašingtona ključna za dijalog Beograda i Prištine.
"Kontinuirano partnerstvo između EU i SAD i bliska koordinacija na Zapadnom Balkanu je od suštinske važnosti, posebno u dijalogu između Beograda i Prištine kome posreduje EU", navodi se u tekstu agende.
Dodaje se da je EU dala Zapadnom Balkanu perspektivu članstva, a da Brisel i Vašington moraju da rade zajedno kako bi podržali pomirenje, poboljšali upravljanje i pokrenuli ključne reforme u regionu.
U Briselu kažu da je u pitanju i prva zvanična institucionalna poruka EU budućoj adminstraciji u Vašingtonu.
"EU i SAD su najbliži partneri i sveznici koje povezuju zajedničke vrednosti, istorija i ciljevi. Strateški, nema važnijeg partnera za EU od SAD. Moramo da oživimo naše strateško partnerstvo u više oblasti od zajedničkog interesa i tamo gde zajedno možemo postići više", poručio je šef diplomatije EU, Žozep Borelj.
U dokumetu koji je usvojila Evropska komisija, SAD se pozivaju da se kao lider, zajedno sa EU, uključe u globalni odgovor na pandemiju korona virusa, da obnove svoju posvećenost borbi protiv klimatskih promena i da rade sa EU u oblasti razvija trgovine i novih telhnologija i ojačaju saradnju o spoljnim poslovima.
"Zajednički rad SAD i EU za cilj ima stvaranje bezbednijeg, prosperitetnijeg i demokratičnijeg sveta. Želimo više saradnje na spoljnim poslovima i jačanje sveta zasnovanog na vladavini prava i multilateralizmu", kaže Borelj.
U Briselu naglašavaju da će se o agendi novih transatlantskih odnosa razgovarati na samitu EU lidera sledeće nedelje, a da bi agenda trebalo da bude pokenuta na prvom samitu EU-SAD u prvoj polovini 2021. godine.
