Još jedna godina kao ova – nemoguća misija
30. novembar 2020.
Društvo i ekonomija nisu u stanju da podnesu još jednu godinu poput ove, obeležene pandemijom i oštrim merama protiv nje, smatra Armin Lašet. „Ne možemo trajno da sve zatvaramo, a da država iz meseca u mesec pokriva gubitke koji se mere milijardama“, rekao je ovaj demohrišćanin, premijer najveće nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije.
On je u razgovoru za list Rajniše post izneo nadu da bi dolazak vakcine od januara mogao da omogući „pametne dugoročne“ koncepte „života sa pandemijom“.
Ministar i šef kancelarskog ureda Helge Braun je za list Handelsblat izneo očekivanje da „pandemija iduće godine neće biti toliki bauk“. On najavljuje da se do marta valja pridržavati higijenskih mera, držati odstojanje, nositi maske i smanjiti broj kontakata. „Onda dolazi proleće i, nadamo se, vakcina“, dodao je Braun.
Zvaničnici su ranije najavili mogućnost da vakcinacija počne u decembru ili januaru, no izvesno je da tako brzo na raspolaganju neće biti veliki broj vakcina. Prema jednom medijskom izveštaju, moguće je da će najpre biti imunizovani medicinski radnici.
Pomoć više neće biti tako izdašna
Ministar Braun kaže da će kriza ostaviti „znatne posledice“ po ekonomiju iako država pomaže da što veći broj privrednika prebrodi krizu. On ipak najavljuje da pomoć države iduće godine neće moći da se orijentiše na to da nadoknadi prihod branšama koje pate zbog pandemije i lokdauna, već da će im pomoći tek oko finansiranja tekućih troškova.
Prema računici Instituta nemačke privrede, pomoć privredi za novembar i decembar koštaće oko deset milijardi evra više nego što je neophodno. Moglo bi biti, računaju ekonomisti, da mnogi vlasnici prodavnica, ugostitelji i drugi preduzetnici dobiju više novca od države nego što bi zaradili da nema mera ograničenja.
Država u novembru i decembru pogođenim preduzetnicima treba da nadoknadi 75 odsto prihoda od novembra prošle godine i to će stajati oko 30 milijardi evra.
Uvođenjem novih mera ograničenja početkom meseca – zatvoreni su restorani, uslužne delatnosti, zabranjene sportske i kulturne aktivnosti – ponovo raste broj prinudnih odmora, odnosno takozvanog „skraćenog rada“. Radnici ne dobijaju otkaz, ali rade znatno manje ili ne rade uopšte, a država nadoknađuje dve trećine zarade.
Minhenski Institut za istraživanje privrede na osnovu ankete među preduzetnicima beleži porast ovih ugroženih radnih mesta u novembru. Trenutno oko 28 odsto svih preduzeća ima radnike na skraćenom radu (u oktobru ih je bilo 24,8 odsto).
Drastičan porast se, očekivano, beleži kod hotela (skok sa 62,9 na 91 odsto) i u gastronomiji (sa 53,4 na 71,7). Rekorder je turistička branša gde 91,1 odsto firmi ima zaposlene na prinudnim odmorima.
Državna pomoć privredi se procenjuje na ukupno 300 milijardi evra za ovu i iduću godinu.
Krivulja zaravnata u novembru
Od prvog dana decembra će u gotovo svim nemačkim pokrajinama na snazi biti stroža ograničenja. Biće dozvoljeno susretanje najviše pet osoba iz dva domaćinstva, pri čemu se u to ne ubrajaju deca do 14 godina.
Ideja je da zatim tokom praznika, od 23. decembra do 1. januara, pravila budu blago popuštena. Tada bi trebalo da bude moguć susret deset osoba, bez obzira u koliko domova žive, ne računajući decu.
Krivulja novih registrovanih zaraza koronom u Nemačkoj praktično je na istom nivou kao početkom novembra. Epidemiolozi kažu da su mere u novembru delom dale rezultate jer je sprečen dalji eksponencijalni rast, ali vrednosti nisu značajno oborene i kreću se između deset i dvadesetak hiljada slučajeva dnevno.
U Nemačkoj je do sada registrovano preko milion zaraza od početka pandemije, a u vezu sa koronom se dovodi 16.554 smrti.
Trenutno je u nemačkim klinikama 3.926 osoba zaraženih virusom, od toga 2.319 na respiratorima. Prema nacionalnom registru DIVI, slobodno je još 5.905 kreveta intenzivne nege, uz mogućnost da se brzo postavi još 11.933. kreveta.
nr (dpa, rp, divi)