Prijepolje – Četvoro Milikića i četvoro Rvovića poslednji su stanovnici prijepoljskog sela Biskupići, samo jedan od njih je u šestoj deceniji, a svi ostali su stariji.
I pored toga, kao i kad ih je u selu bilo više od 200, stočarstvo je glavni posao, a tako će, kažu, dokle god su na nogama.
Živorad, Milan, Milojko, Milica, četiri kuće, pola sela se obradovalo dolasku namernika – da progovore, da se nasmeju. Navikli su na oštre zime i sušna leta podno Zlatara. Uoči prvih snegova, napunili su drvljanike, štale i kućne ostave, u čemu im pripomognu i deca koja su otišla za boljim životom.
– Dole tvrdo, gore visoko, kud ćeš, ono kad puše, puše, kad pada, pada… Najlepše je kad dođe leto i proleće, to ti je kad procveta, kad propevaju ptice – ističe Milica Milikić.
I pored toga, kao i kad ih je u selu bilo više od 200, stočarstvo je glavni posao, a tako će, kažu, dokle god su na nogama.
Živorad, Milan, Milojko, Milica, četiri kuće, pola sela se obradovalo dolasku namernika – da progovore, da se nasmeju. Navikli su na oštre zime i sušna leta podno Zlatara. Uoči prvih snegova, napunili su drvljanike, štale i kućne ostave, u čemu im pripomognu i deca koja su otišla za boljim životom.
– Dole tvrdo, gore visoko, kud ćeš, ono kad puše, puše, kad pada, pada… Najlepše je kad dođe leto i proleće, to ti je kad procveta, kad propevaju ptice – ističe Milica Milikić.
