Колумна Миодрага Тасића: Време невиђених успеха

Онда невероватно повећање запослености у држави. То јест, смањење стопе незапослености на тричавих 7,5 %! Као да смо у Холандији! Додуше, ако се неки знатижељко упути у неку српску варош, по лепом времену и у радне дане, тако око поднева, видеће препуне улице, тргове, доскора кафиће и летње баште. Углавном ту проводе време људи старосне доби између двадесете и четрдесете године живота. Радно активне особе, у најбољим годинама. Биће да су то радници треће смене или могуће корисници годишњих одмора? Попут радника Фиата из српског Детроита. Крагујевца! Тамо се углавном одмара од посла, али све ће то народ позлатити. Из буџета!

О страним инвестицијама, новоотвореним погонима, саобраћајницама, дипломатским успесима, приступним преговорима с Европском унијом и осталим невиђеним успесима и достигнућима српске власти не треба трошити речи, Све је то већ познато народу путем свеобухватног и даноноћног обавештавања јавних и непристрасних електронских и штампаних медија. И није тачно да се ради о невиђеним успесима, јер се не виде, као што пакосници наводе. Да има резултата и успеха, свако објективан лако може да уочи.

Управо ових дана ребалансом буџета задужили смо се за отприлике 4,1 милијарду евра. Мало ли је! На мање од седам милиона становника Србије ово последње задужење оптеретиће сваког грађанина са 600 евра. Иначе, да сваког другог Србина окренете наглавачке, из џепа једва да би испало стотинак евра. А треба вратити не само ових 4,1 милијарду, него близу тридесет милијарди евра спољњег дуга. Ко ће то вратити? Па нека после неко каже да ова власт није задужила српски народ. Јесте. Задужила га је до корице! Титове дугове Србија ће враћати до 2042. године. Највећи син народа и народности тек 62 године након смрти макар финансијски неће бити на грбачи овог народа. Док за садашње и будуће дугове, које ова „елита“ буде направила, боље и што не знамо под којим каматним стопама су се задужили, који је рок отплате, како су паре потрошене... Што би се народ оптерећивао непотребним цифрама и лихварским уценама белосветских филантропа из ММФ-а, Светске банке, комерцијалних кредитора? Кад већ имамо „елиту“?

Велики напредак постижемо у заражавању становништва од короне. Ковида 19, како вам драго. Изгледа да смо први у Европи по томе. Где ли ће нам крај бити? Надајмо се да ће бити некога да посведочи о томе!

Нешто мало запело у спорту. Фудбал поготову. Слутим да лоши резултати у фудбалу долазе због чињенице да председник државе не студира ногометну игру. Окренуо се кошарци. И резултати су изостали. Не може човек све да постигне. Фудбал јесте најважнија споредна ствар на свету, али ипак споредна. Много је важнија борба против мафије. Ту смо прионули својски, мада борба против мафије никада није ни престајала. Само је сада добила на инетинзитету. Исто као и обнова и изградња, транзиција, приватизација, демократизација друштва. Све то се одвија годинама уназад. Па имамо ово што имамо. А боље би било да имамо оно што други имају. За почетак да смо бар као Словачка, Чешка, Словенија... Да не претерујемо па да напрасно пожелимо да будемо попут Швајцарске или Данске!

Ковид или нешто друго, тек нисмо извезли свињске главе и папке у Кину. Ни Кинези нису направили фабрике летећих аутомобила и аутобуса у Србији. А толико смо се надали! Ни Тенис, онај немачки, није више као што је био. Ни српски тенис није на врхунцу, али Тенис из Немачке никако да отвори силне фарме свиња по Србији. А обећао, није да није. Или су наши обећавали у његово име? Не сећам се више. Касни се и с националним стадионом. Онда осам стадиона у већим центрима. То нам треба као хлеба. Ништа без игара. Хлеба има. Засад. Година била родна. Кубуримо с играма. На то треба обратити пажњу. Хлеба и разних задруга, голишавих певаљки, фудбалсих дербија, повремених избора, и народ ће бити задовољан. Овде ноћ траје најдуже. Никако да сване!
Миодраг Тасић