LOŠA PROCENA S KOBNIM POSLEDICAMA Kako je Jermenija napravila niz grešaka i ušla u rat u kojem NIJE IMALA ŠANSE
Osećaj vojne nadmoći je nestao, a osećaj izolovanosti postao je opipljiv. Ako bi mogle da se svedu na jedno, ovo bi ukratko bile posledice pogreše procene Jermenije kada je reč o ratu s Azerbejdžanom.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Nalik na pokeraša s lošim kartama, Jerevan je povećao uloge u okviru prilično providnog blefa, zbog koga je Baku na kraju odlučio da prihvati igru.
Moskva nije spasla Jermeniju iz više razloga koje su u Jerevanu prevideli: prvo, Putin ne veruje premijeru Nikolu Pašinjanu i načinu na koji je došao na vlast i čini se da mu je drago što je ovaj dobio šamar u lice – možda se nada da će se u Jerevanu vratiti stari režim.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u avgustu prošle godine uklonio je ostatak proruskih snaga iz vlade i otvoreno se požalio Putinu zbog isporuke oružja Jermeniji. Putinova uzdržanost možda je posledica potrebe da održi pristojne odnose sa Azerbejdžanom kako bi barem donekle sačuvao uticaj na strateški najvažniju kavkasku državu.
Jermensko rukovodstvo previdelo je činjenicu da uticaj Rusije, iako se zbog njega diže velika prašina, slabi u svetu i regionu. Zbog toga Rusija ne vidi naročitu korist od odlučnog mešanja u rat i očigledno pokušava da iskoristi sukob da ubaci ruske mirovne snage. Sve u svemu, Jermenija je mnogo usamljenija nego što bi se moglo zaključiti po njenoj retorici, piše "Nešnel interest".
Dalje, jermensko rukovodstvo nije shvatilo da se sve više učvršćuje veza Južnog Kavkaza i Bliskog istoka, a pogotovo mesto Turske u regionu.
Počev od 2015. moćna nacionalistička snaga sve više jača unutar turske države i sve više diktira parametre turske spoljne politike. Predsednik Redžep Tajip Erdogan, za koga se pre može reći da je islamista, nego nacionalista, gurnut je u nacionalističkom pravcu, što je navelo Ankaru da prkosi Moskvi i u Siriji, i u Libiji.
Činjenica da su turski dronovi nadmudrili rusku PVO odbranu barem kad je Libija u pitanju, trebalo je da ukaže na potrebu za većim oprezom. Uprkos jasnim znacima upozorenja, kao što je izjava Erdogana u februaru 2020. da je Karabah podjednako važan Turskoj kao i Azerbejdžanu, jermenski lideri nisu u potpunosti sagledali promenu stava Turske u sukobu, ocenjuje "Nešnel interest".
Na kraju, jermenski lideri prevideli su unutrašnje promene u Azerbejdžanu u novije vreme. Alijevu su ruke godinama bile vezane zbog oligarha koji su ga okruživali, ali u poslednjih nekoliko godina lider Azerbejdžana upustio se u sveobuhvatnu čistku kako bi državu učinio efikasnijom. Oslobodio se okova režima koji je preuzeo od oca pre 17 godina.
Pročitajte još
Jeremensko rukovodstvo očigledno nije shvatilo da će se prodorniji stav Alijeva odraziti na najznačajniji problem Azerbejdžana, nerešeni sukob i zauzimanje azerbejdžanskih teritorija, iako je Aliev više puta nagovestio koliko ga takva situacija frustrira.
Zašto su jermenski lideri toliko pogrešno procenili situaciju?
Sada je jasno da premijer Nikol Pašinjan, koji nije imao političkog iskustva pre nego što je kao vođa uličnih protesta 2018. dospeo na vlast, nije bio svestan geopolitičkog značaja svoje zemlje i regiona. Osim toga, stalno ga je potkopavalo bivše jermensko rukovodstvo, koje je bilo povezano sa rukovodstvom u Karabahu i imalo privilegovanu poziciju u odnosima s Moskvom.
Na taj način stvorena je veoma nestabilna situacija, u kojoj je Pašinjan nastojao da pobedi suparnike usvajajući sve tvrdokorniji nacionalistički stav kako bi konsolidovao vlast. Njegov poziv na ujedinjenje je, međutim, možda prvenstveno bio upućen rukovodstvu u Karabahu i trebalo je da učvrsti njegovu poziciju i među Jermenima tamo. Ako je tako, onda je grubo potcenio efekat koji će to imati u Bakuu.
Dve strane su potpisale prekid vatre, kojim je zapečaćena pobeda Azerbejdžana i istovremeno održan određeni nivo jermenske kontrole nad delovima Nagorno-Karabaha. Dugoročne štetne posledice činjenice da je Jermenija pogrešno procenila situaciju nije teško sagledati. Dok je deo štete fizičke prirode, još značajnije su psihičke posledice: osećaj vojne nadmoći Jeremenije sada je slomljen, a osećaj izolovanosti opipljiv.
Sada bi trebalo da bude jasno da Jermenija može biti sigurna samo ako postigne trajan mir. Teško da će se Pašinjan izvući iz ovoga nepovređen i sve su glasniji pozivi za njegovu ostavku. Međutim, ostao on na vlasti ili ne, tek će se pokazati da li će Jermenija nešto naučiti iz neuspele pustolovine i ozbiljno se potruditi da postigne mir.