Vlada Srbije povukla je iz skupštinske procedure Predlog zakona o davanju garancija za kredit Srbijagasu u iznosu od 70 miliona evra kod tri banke za finansiranje kraka gasovoda Turski tok kroz Srbiju, od granice sa Bugarskom do Mađarske. Nije jasno zbog čega je Vlada povukla predlog koji je sama prethodno poslala u Skupštinu, pogotovo što je država i ranije garantovala za kredite Srbijagasa i plaćala dugove tog preduzeća.
Na pitanja zbog čega je zakon povučen iz skupštinske procedure i na čiji predlog, Glas Amerike nije dobio odgovor ni od ministarstva energetike, niti od ministarstva finansija koje je formalni predlagač zakona.
Sa druge strane, nekadašnja i nova ministarka energetike Zorana Mihajlović ne krije svoje nesuglasice sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem. Pred kamerama ga je izbacila sa sastanka jer nije došao sa saradnicima, kako je tražila, a kritikovala ga je potom i u javnosti i na Instagramu.
“U ovom trenutku je teško reći da li je to posledica “disciplinovanja” gospodina Bajatovića od strane nove ministarke energetike, ona je i u prošlom mandatu imala prilično čudan odnos sa direktorom Srbijagasa. Sa druge strane, možda se u ovom trenutku može tumačiti kao deo sprovođenja Vašingtonskog sporazuma (kojim se Srbija obavezala na diverzifikaciju izvora gasa, prim.nov) ali može da se tumači i kao jedno obično odlaganje. Pri tome je čudno što to radi minstarstvo finansija, a ministar finansija se nije menjao”, kaže za Glas Amerike glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.
“Na prvi pogled deluje kao nastavak nesuglasica na relaciji resorno ministarstvo – Srbijagas, koje smo medijski mogli da ispratimo prethodnih nekoliko nedelja. Međutim, pravu informaciju šta se zaista desilo može da da samo Vlada ili ministarstvo finansija, koje je uostalom i predlagač zakona...Ja mislim da je taj projekat od nacionalnog značaja i da bi morao da se završi”, smatra ekonomista Goran Radosavljević.
U kojoj je fazi izgradnja 403 kilometra dugog gasovoda od bugarske do mađarske granice i kada će biti završen, nije najjasnije. Rokovi za njegov završetak su nekoliko puta pomerani. Predsednik Srbije Alesandar Vučić je u januaru 2020. najavio da će se Srbija spojiti na Turski tok u maju ili septembru, što se nije dogodilo.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je početkom novembra izjavio da se Srbija spojila sa Turskim tokom i da će "biti spremni do kraja godine".
“Prošle nedelje smo čuli da su spojene cevi Srbije i Bugarske, od strane predstavnika Vlade i Srbijagasa smo čuli da je projekat gotovo završen. Za šta je sada potrebno ovih 70 miliona, to nije poznato”, ističe Radosavljević.
Ubrzo pošto je objavljeno da je iz procedure povučen Predlog zakona o garancijama Srbijagasu, ruski Komersant je objavio da će gas kroz Srbiju poteći tek na proleće 2021. zbog toga što nije izgrađena kompresorska stanica. Ovu informaciju niko od srpskih zvaničnika nije demantovao, niti potvrdio.
“Čudno je da je zvanična Moskva i ruska štampa veliku dozu pažnje posvetila povlačenju ovih zakona, tako da se možda kod njih to tretira kao strateška stvar više nego u Srbiji. A to pokazuje i koliko vode računa o Bajatoviću”, rekao je Ćulibrk.
Jedna od tačaka dokumenta koji je u Vašingtonu potpisao predsednik Srbije Aleksnadar Vučić odnosi se i na diverzifikaciju izvora snabdevanja energentima, ali detalji nisu obrazloženi.
Može li se uskraćivanje garancija za kredit Srbijagasu tumačiti kao geopolitička poruka Rusiji, koja je jedini snabdevač Srbije gasom u ovom trenutku?
“Ako je trebalo da bude poslata poruka time što je sprečeno da se obezbede finansije koje su relativno male za tako veliki projekat, onda je poslata loša poruka. Ona treba da se šalje tako što Srbija pregovara oko cene gasa, isporuke, a to da li će se projekat završiti ili ne je loša i neozbiljna poruka”, zaključuje Radosavljević.
“Ne isključujem da je deo razloga geopolitičke prirode i vezan za Vašingtonski sporazum u kojem je jedna od tačaka diverzifikacija izvora snabdevanja...Videćemo u narednom periodu da li će biti zaokreta u tom smislu, ali tu je presudan novac i cena energenata. I svaka zemlja koja vodi domaćinsku politiku će voditi računa da kupi što jeftiniji gas”, ocenjuje Ćulibrk.
Šta će se desiti sa garancijama za kredit Srbijagasu i hoće li taj predlog zakona Vlada izmeniti i ponovo uputiti u Skupštinu - ni na ta pitanja Glas Amerike nije dobio odgovor.
