Dragojlović: Vladavina prava neophodan uslov normalnog života, ne samo članstva u EU

"To nije samo formalnost. Suštinski, mi u tom pogledu nismo napredovali kao država, i to pokazuje i izveštaj Evropske komisije i izveštaji drugih međunarodnih organizacija", rekla je Dragojlović na konferenciji NKEU na kojoj je predstavljeno pet analiza izrađenih u okviru projekta "Neka Pravda vlada".

Dragojlović je istakla da je u brojnim pregovaračkim poglavljima registrovano da nema napretka upravo zbog nedostatka vladavine prava i političke volje "da se ovaj proceš doslovno poštuje i garantuje njegova institucionalna primena".

"Poglavlje 23 je ono kroz koje se meri ukupan napredak na putu evropskih integracija u svakom pojedinačnom poglavlju i to je sasvim razumljivo i trebalo bi da je svakome jasno", rekla je Dragojlović.

Dodala je da je proces evropskih integracija samo instrument na putu transformacije Srbije u demokratsko društvo tržišne privrede i vladavine prava.

"Ako zakoni nisu harmonizovani sa zakonima EU, ako nema podele vlasti koja garantuje nezavisnost sudstva i institucija koje garantuju primenu zakona nezavisno i nepristrasno, onda nema govora o sprovođenju nijedne druge reforme ni napretka ni u jednoj drugoj oblasti života", rekla je Dragojlović.

Vladavina prava, istakla je Dragojlović, znači "zahtev za ograničenom, odgovrnom političkom vlašću čija svrha i cilj treba da bude puno, istinsko, doslovno ostvarivanje i zaštita najšireg korpusa osnovnih ljudskih prava i sloboda".

Dodala je da primena, ili odsustvo primene tog principa treba da bude jasno svakom građaninu i da treba da postane deo osnovnog vaspitanja i obrazovanja.

Govoreći o projektu Neka pravda vlada, Dragojlović je reka da je Nacionalni konvent nastojao da dokaže međuzavisnost između različitih pregovaračkih poglavlja i da nema promene u jednom poglavlju bez pomaka u poglavlju 23.

Taj projekat je imao za cilj da poveže vladavinu prava i osnovna prava sa pregovaračkim poglavljima Politika konkurencije (Poglavlje 8), Energetika (Poglavlje 15), Socijalna politika i zapošljavanje (Poglavlje 19), Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27) i Zaštita potrošača i zdravlja (Poglavlje 28).

"Osmislili smo ovaj projektat, ne zato što je vladavina prava jedan od tri ključna kopenhagenška kriterijuma koja je formulisala EU da bi se države kandidati za članstvo pravno harmonizovale i pripremile za punopravno članstvo, nego zato što duboko verujemo da vladavina prava predstavlja sam temelj države. Bez nje nema primene zakona, podele vlasti, nezavisnog pravosuđa, nema države ni normalnih odnosa u društvu", kazala je Dragojlović.

Istakla je da je princip vladavine prava brana nasuprot autokratiji, samovolji vlasti ili pojedinaca, policijskoj ili paradržavi, zarobljenoj državi ili "fasadnoj demoratiji".

"Za nas je to pitanje svih pitanja i poglavlje svih poglavlja i uslov sine qua non ijedne reforme, svakog napretka i normalnog života u ovoj državi a ne samo njenog članstva u EU", kazala je Dragojlović.

Ona je izrazila uverenje da je vladavina prava važna za veliku većinu građana, bez obzira da li podržavaju članstvo u EU ili ne.

Koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 23 Jovana Spremo izjavila je da već dve godine nema napretka u oblasti vladavine prava, što potvrđuje i izveštaj EK o napretku u evropskim integracijama ali i drugi indeksi i izveštaji.

Spremo je istakla da je vanredno stanje uvedeno zbog pandemije korona virusa pokazalo sve mane ovog sistema.

"Mogli smo u tom periodu da vidimo u tolikoj meri kršenje ljudskih prava da to jasno pokazuje da suštinski sistem nije spreman da ih zaštiti u normalnim okolnostima, što se u vanrednim okolnostima pokazuje kao dobar dan", rekla je Spremo.

Podsetila je da je tokom vanrednog stanja bilo hapšenja novinara zbog izveštavanja o stanju u zdravstvenom sistemu, suđenja putem skajpa, različite informacije i dezinformacije i dizanje panike od strane kriznog štaba i ogromna pasivnost Ustavnog suda.

Spremno je rekla da su organizacije civilnog društva bile "glas građana u ovom ternutnom beznađu".

Te organizacije, dodala je, teže da formulišu šta je ono što našem pravnom sistemu i građanima treba, kako da pravne okvire koje EU nudi ubacimo u naš sistem i kako na kraju da to da efekat da građani dobiju bolji pristup pravdi i veće poštovanje svojih prava.

Ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori Žil Bešor Plug izjavio je da je ta zemlja podržala ovaj projekat NKEU zato što aktivnosti organizovane u okviru tog projekta pomažu da vladavina prava ostane visoko na dnevnom redu.

"Vladavina prava je prioritet moje vlade kao i EU. Naglasak moje države na vladavini prava dolazi u različitim oblicima i izdanjima, od planiranja politike na lokalnom nivou, do principa koji upravljaju našom spoljnom politkom i koji su utemeljeni u našem ustavu", rekao je Plug.

Ovaj projekat je značajan, dodao je, i zato što vladavinu prava postavlja u odgovarajući kontekst.

"Na neki način ovaj projekat zumira mnoga različita značenja vladavine prava, ali možda još važnije, jasno ilustruje kako vladavaina prava utiče na različita polja politike a samim tim i na različite aspekte života", rekao je ambasador Holandije.