Od početka godine u Srbiji ubijeno 20 žena
U Srbiji uvek ima dovoljno mesta u sigurnim kućama za žrtve nasilja, a broj slučajeva prijavljenog nasilja u porodici ove godine je približan prošlogodišnjem, rekla je danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.
U Beogradu su tri sigurne kuće, a ima ih i u većim gradovima Srbije i nikada se nije dovodilo u pitanje da li sigurna kuća može da primi ženu koja je žrtva, rekla je Stanojević za TV Prva.
"Mi nemamo podatke da je došlo do epidemije nasilja u porodici ove godine. Govorimo o nasilju koje se prijavljuje, a svesni smo da ima mnogo više nasilja koje se nikada ne prijavi. Nemamo povećani broj slučajeva, poziva za pomoć, u odnosu na 2019. godinu", rekla je ona.
Od početka godine u Srbiji je ubijeno 20 žena, a u istom periodu 2019. godine bilo je 24 ubijene žene.
"Neprijavljivanje je najveći problem. A moramo da znamo i da razumemo da mnoge žene nemaju uslova da prijave nasilnika", rekla je ona.
Pogotovo kada su u pitanju porodice koje žive van Beograda, u širim zajednicama, gde nema uslova za prijavljivanje.
"U Srbiji i dalje važi mišljenje su uvek žene krive, čak i kad su žrtve, a nasilnici se opravdavaju", rekla je ona.
Stanojević je istakla da je poruka da se nasilje prijavi i da ne mora odmah da nasilnika prijavi policiji.
"Neka bar ispričaju bilo kome, jer one to najčešće kriju. Sa nekim moraju podeliti tu priču, a ne kriti nasilnika. Onda će se zajednički neka rešenja naći. Neka kažu drugarici ili poznanici, nekome od poverenja", kaže ona.
Dodala je da svaki stanar može da prijavi anonimno policiji neprimerene zvuke iz susednog stana.
"To je vrlo značajno, bitno je da se prijavi. Nasilje nije stvar pojedinca i porodice, nego društveni problem, tu rastu deca koja gledaju nasilje, i tako će ponašati u školi, fakultetu, i u svojoj budućoj porodici", zaključila je ona.
Za tri i po godine 166.000 slučajeva porodičnog nasilja
Za gotovo tri i po godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmatrano je više od 166.000 slučajeva nasilja u porodici, saopšteno je danas iz Ministarstva pravde povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka svetske kampanje "16 dana aktivizma".
Od 1. juna 2017. godine, kada je počela primena tog zakona, pa do kraja oktobra ove godine, grupe za koordinaciju i saradnju, koje su obrazovane na području svakog osnovnog javnog tužilaštva, izradile su 51.823 individualna plana zaštite i podrške žrtvama.
Javni tužioci su u tom periodu podneli 61.249 predloga za produženje hitnih mera zaštite, dok su sudovi usvojili 60.055 tih predloga.
Pre gotovo tri i po godine značajno je unapređena krivično pravna zaštita žena i uvođenjem četiri nova krivična dela u kazneni sistem Srbije - proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polnog organa i zabrana prinudnog braka.
Od juna 2017. do kraja oktobra 2020. godine za krivično delo proganjanje doneto je 130 osuđujućih presuda, dok je za polno uznemiravanje doneto 84 osuđujuće presude.
Ministarstvo pravde podseća da je u aprilu ove godine dalo preporuku da se rad grupa za koordinaciju i saradnju odvija onlajn i da je, uz podršku Ujedinjenih nacija - Programa za razvoj (UNDP), pokrenut pilot program u osam osnovnih javnih tužilaštva da se sastanci tih grupa održavaju preko aplikacije ZOOM .
Cilj je da se žrtvama nasilja u porodici pruži sveobuhvatna i celovita zaštita i tokom epidemiološke krize izazvane virusom korona, a da sa druge strane budu ispoštovane i sve preporuke za sprečavanje širenja virusa.
Ministarstvo pravde je pozvalo nadležne državne organe da se još intezivnije uključe u borbu protiv porodičnog nasilja, sa ciljem da se spreči njegova eskalacija i slučajevi u kojima dolazi do smrtnih ishoda.
