Tabaković: Devizne rezerve Srbije 13,1 milijarda evra

"Devizne rezerve su dvostruko uvećane u odnosu na 2018. godinu. Posle kupovine u 2019. godini i u ovoj kriznoj godini, u dogovoru sa Vladom Srbije, nastavljamo da uvećavamo devizne rezerve najstabilnijim delom, odnosno zlatom", kazala je ona tokom onlajn Beogradskog ekonomskog foruma.

Tabaković je navela i da je od početka godine, sa prvom dekadom novembra, u Srbiju došlo 2,08 milijardi evra bruto, stranih direktnih investicija, od čega je 1,99 milijardi evra neto, bez reinvestirane dobiti.

"Nadam se da će se naša projekcija od 2,3 milijarde evra direktinih stranih investicija u ovoj godini ostvariti", rekla je guvernerka NBS.

Ona je navela da NBS prati situaciju, kao i potrebe građana i privrede, te da je spremna da reaguje u svom domenu, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.

Prema njenim rečima, ciljevi NBS su stabilnost cena, finansijskog sistema i podrška sprovođenju ekonomske politike Vlade u skladu sa principima tržišne ekonomije, te da centralna banka može da preduzme sve što je neophodno da se postignuta stabilnost očuva i traje.

Stabilnost, kako je kazala Tabaković, osećeju građani, privreda, a prepoznaju je i investitori.
"Juče je Srbija, uprkos kriznim vremenima, postigla najbolje uslove koje je država ikada postigla za finansiranje u dolarima. Nova cena finansiranja Srbije je 1,066 procenata", rekla je ona i dodala da je svaki izlazak na međunarodno tržište provera poverenja investitora u održivost makroekonomske stabilnosti zemlje.

Podsetila je da je Srbija juče na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala desetogodišnju evroobveznicu u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara, po kuponskoj stopi od 2,125 procenata i stopi prinosa od 2,35 odsto, što su do sada najniže kamatne stope, odnosno najbolji uslovi koje je postigla za finansiranje u dolarima.

Istakla je da je tražnja za srpskim obveznicama bila više nego pet puta veća od ponude.

"Iznosila je šest milijardi, a interesovanje za ulaganje u Srbiju pokazalo je više od 200 uglednih investitora iz celog sveta", kazala je Tabaković.

Precizirala je da će najveći deo obezbeđenih srestava biti iskorišćen za prevremenu otplatu preostalog duga iz 2011. godine, kada se Srbija putem dolarskih evroobveznica zadužila po stopi prinosa od 7,5 odsto.

"Srbija bi, da nije bilo pandemije, već imala investicioni rejting", dodala je Tabaković.

Dodala je da je u kriznoj godini u Srbiji rasla i devizna štednja četiri odsto, kao i da dinarska štednja raste u proseku oko 25 odsto godišnje i dostiže iznos veći od 91 milijarde dinara.

Od početka godine inflacija je ostala na niskom nivou. U proseku 1,6 odsto i u narednom periodu očuvaće ja na niskom, stabilnom nivou.

Podsetila je i da je od početka pandemije NBS referentnu kamatnu stopu smanijivala tri puta za ukupno 100 baznih poena sa 2,25 odsto na 1,25 odsto i to je najniži novo u režimu ciljane inflacije.