Fragmenti
Izložba pod nazivom Fragmenti sastojala bi se od digitalnih printova fotokolaža većih formata. Ovi radovi su proizvod višegodišnjeg likovnog istraživanja na temu intimnih momenata urbanog života. Likovnu poetiku sam uglavnom gradila na predstavama fasada sa siluetama stanara uhvaćenim u raznim trenucima svakodnevnog postojanja. Transparentnost zidova mi je dala moć da prodrem u njihovu privatnost. Određena nota voajerizma i radoznalosti prožima ove radove.
Umetnički oblici utiču jedni na druge i grade paralelni svet. U mom umetničkom svetu uvek sam bila opčinjena traženjem isečaka, skrivenim i duhovnim aspektom svakodnevice. U jednom momentu sam poželela da anonimne- siluete žitelja personifikujem. Tada je nastao niz crno-belih analognih fotografija mojih prijateljica u njihovom mikro kosmosu. One su postale, prenešene u drugi medij, stanarke mojih novih grafika. Te iste fotografije, fotokopirane, poslužile su mi za seriju kolaža. Na kolažima likovi mojih prijateljica se ne pojavljuju kao prepoznatljivi likovi, već kao fragmenti, vrlo često disproporcionalno uvećani u odnosu na dimenzije prostora koje naseljavaju. To dovodi njihove individualne crte do neprepoznatljivosti, što znači da su sem za mene, njihovi fragmentisani likovi i dalje na neki način anonimni. Radovi predstavljeni na ovoj izložbi su uvećani printovi ovih fotokolaža. Podsećaju na stare fotografije, odišući nekim nostalgičnim ali i nadrealnim izgledom. Prozori nas gledaju pravim ženskim očima, negde bezobrazno vire, a prostor je nelogičan i iskidan. Otud i naziv same serije radova, jer su kompozicije od isečenih delova koji se ponegde u ritmu ponavljaju, opet sastavljeni u jedinstvenu celinu, ali sa vidljivim spojevima i nepopravljivim šavovima.
Kada sam stvarala te kolaže, satima kreirajući novu sliku, podsvesno sam utkala i svoje unutrašnje stanje iz tog perioda. Sastavljajući dislocirane delove, iznutra sam se ponovo gradila i isceljivala. Kako lično često ukazuje na opšte, tako i ovi radovi pored unutrašnjeg reflektuju i naš isparčani svet.
U ovom ciklusu pored nadrealnih scena, prikazani su i su ženski portreti na kojima sam isecala i menjala delove lica. Menjajući delove lica menjala sam im i identitet, postajući pomalo bizarne varijantne samih sebe.
Gabriela Hajzler,
autorka izložbe