ŽENE, OBRATITE PAŽNJU! Ovo su sigurni znakovi da imate PROBLEM SA KOSOM
Možda sam mogla tekst da počnem i sa „kaži mi kaži… kakva ti je frizura, pa ću ti reći nešto više o tebi”. Možda sam mogla, ali neću. Neću zbog toga što je kosa, kao glavni ženski atribut, nešto što je najpodložnije promenama, a ličnost, to sasvim pouzdano znam, nije.
Ličnost je stabilna tvorevina koja se formira u detinjstvu, što ne znači da se ne razvija tokom čitavog života. Ono što ostaje nepromenjeno jesu bazične osobine, a frizura se u njih uklapa ili ne, govori o nama više od reči, postaje svojevrsni merni instrument naših osećanja, želja, doživljaja svemoći ili potpune nemoći.
Kosa je, rekla bih, najtransparentniji glasnogovornik onoga u čemu smo trenutno. Njen značaj je vidljiv od rođenja, prati svaki dan odrastanja i sazrevanja žene i život joj čini nekad lepšim, nekad težim. Žene daju veliki značaj kosi, jer ona je deo osećanja identiteta.
Naslov je moj, sve ostalo je priča moje poznanice. Toliko me je ljudski dirnula da vam je, uz njenu dozvolu, prenosim.
Zajedno kroz život
Kaže ona, bez neke patetike u glasu što i liči na nju, kako je decenijama išla u isti frizerski salon. O njenoj kosi brinula je tada mlađa frizerka. Baš brinula. Znala je da je posavetuje, ohrabri da malo rizikuje s promenama, „pogodi” pravu nijansu, izvuče baš tačan broj pramenova, ošiša taman toliko da se ne vidi, a kosa bude skraćena. Umela je da zbog nje dođe u salon mnogo ranije, ili ostane duže.
Nikada se nisu družile, uvek su imale odnos nekoga ko zna i ume, i nekoga ko veruje u to znanje i umeće. Za venčanja njene dece, divna frizerka je dolazila kod nje u kuću. Ne samo da nije naplatila, „taman posla, nemojte da mi uskraćujete zadovoljstvo”, nego je donosila i buket cveća. Za mamu, ne za mladu. Nizale su se godine, mnogo toga se dešavalo u njihovim životima.
Nikada mnogo priče, nikada pređena granica intimnosti, razmena poneke šale ili čestitke za praznike. Istini za volju, pokazivale su jedna drugoj i slike najmilijih iz telefona.
Onda kada su se telefoni koji fotografišu pojavili. Pre toga, ni to. Razbolevale su se i jedna i druga, prebolevale, hrabrile jedna drugu i gurale kroz život.
Ništa više nije isto
Bilo je tu i drugih frizerki, onda kada njena nije bila tu zbog odmora, nekog porodičnog slavlja ili sprečenosti druge vrste. Trudile su se i one. Maksimalno. Ali… to nikada nije bilo to. Pa dobro, nije baš lako pogoditi šta želi svaka žena, posebno ako se o njoj ne zna mnogo. Trud je uvek bio zavidan, rezultat takođe, ali osećaj „onog pravog” je izostajao.
Briga je bila vidljiva na mnogo načina. Nije joj davala da promeni boju kose, niti da pusti da joj izraste njena, već osedela kosa. Govorila je: „Ako tako hoćete, nađite drugog frizera”. Pa tako više od trideset godina. Ma kakvi, bar trideset pet kad bolje razmisli.
Ostatak teksta pročitajte na tosamja.media.