Španski migranti na jednoj, čileanski oslobodilac na drugoj strani

Pogledom na trenutno stanje tabele, reklo bi se da je utakmica Union Espanjole i O’Higinsa klasičan duel tima koji se bori za sam vrh tabele i ekipe koja će se do kraja sezone grčevito boriti za opstanak u eliti. Međutim, osvrtom na istoriju, ne samo ova dva kluba koji su od neprocenjivog značaja za razvoj fudbala najizduženije države zelenog kontinenta, već na celokupnu istoriju Čilea, počev od samih naziva koji imaju neverovatnu simboliku, i predstavljaju možemo reći sukob dve kulture, dve filozofije, jednog naroda u ime boljitka i razvoja novog čoveka. Sve se to može prepoznati kroz obrise ova dva kluba koji nikada nisu stvorili neko značajnije rivalstvo među sobom. Mada, to nije ni bilo potrebno.

Union Espanjola, kako samo ime govori, osnovan je od strane španskih migranata u Santijagu 18. maja 1897. godine, tada kao Zajednica Naroda i Sportski klub Ujedinjena Španija, koji je između ostalog imao i fudbalsku selekciju. Datumom kojim se klub vodi, čini ga drugim najstarijim u Čileu posle Santiago Vanderersa i jednim od najstarijih na tlu Južne Amerike. Vremenom, kako se širila, unutar španske zajednice stvorena su dva nova kluba isključivo fudbalske delatnosti, Sentro Espanjol i Union Deportiva Espanjola, i oba su učestvovala u regionalnoj ligi. U maju 1933. godine Union Deportiva Espanjola sa još nekoliko klubova kao što su Kolo-Kolo, Audaks Italijano, Magaljanes i drugi, osnivaju jedinstvenu ligu Čilea, a naredne godine ujedinjuju se sa klubom Sentro Espanjol i konačno stvaraju klub - Union Espanjola. Kratak prekid u radu kluba nastao je 1939. godine kada je u Španiji izbio građanski rat, te je dijasporska omladina pohrlila u domovinu sa puškama u rukama, na stranama koje su po nekom principu samo njima znatom odabrali. U teškim vremenima po čitav svet, za vreme trajanja Drugog svetskog rata, Espanjola se 1943. godine po prvi put upisala kao šampion Čilea.

Zlatno doba kluba dolazi u sedamdesetih godina prošlog veka kada pod vođstvom čileanskog stručnjaka Luisa Santibanjeza, klub uspeva da osvoji tri šampionska naslova 1973, 1975. i 1977. godine. Ipak međunarodno iskustvo klub je stekao još početkom decenije, tačnije 1971. godine, kada je završio kao drugoplasirani iza Poglavica. Međutim, u Kupu Libertadores završava ispred svog sunarodnika i odlazi u narednu rundu, koja je takođe imala format grupe gde ne uspevaju da prođu u finale pored Estudiantesa i Barselone. Najbolji plasman ostvaruju 1975. godine, kada su dospeli do samog finala koje se tih godina igralo u tri čina, kao domaćin, gost i na neutralnom terenu, a gde ih je čekao neprikosnoveni Independijente. Prvi susret pripao je Espanjoli sa 1:0, drugi odigran u Aveljanedi pripao je tamošnjim Crvenim Đavolima sa 3:1, dok je treći duel na stadionu Defensores de Čako u prestonici Paragvaja, Asunsionu, ponovo pripao argentinskom timu sa 2:0.

Ekipa Union Espanjole (AFP)

Počekom osamdesetih, tačnije 1983. klub se našao pred ispadanjem, kao 20. od 22 učesnika lige. Ali iste godine čileanska Primera pretrpela je reformu i na specijalnu direktivu od strane fudbalskog saveza Espanjola je sačuvana u eliti. Ipak, gotovo deceniju i po kasnije u sezoni 1997. po prvi i jedini put u dosadašnjij istoruji ispali su u niži rang, gde ostaju samo jednu sezonu. No, “Španci” ubrzo postavljaju rekord druge lige i već 1999. Vraćaju se kao prvoplasirani sa 70 bodova i bez poraza.

Do danas pored titule s početka profesionalne ere čileanskog fudbala i one tri iz sedamdesetih, Crvena Furija (čudnog li nadimka) osvojila je još dva šampionata. U sezoni 2005. Aperturu i za sada poslednju, šestu po redu, 2013. u formatu Torneo Tranzision. Imaju zanimljiva rivalstva sa klubovima Palestino - osnovan od strane palestinskih migranata - i Audaks Italijano. Svi oni među sobom igraju susrete poznate kao " Clásico de Colonias".  Od 2008. klub je u privatnom vlasništvu španskog industrijalca Sorhea Segovije, koji je ime svoje kompanije stavio u naziv stadiona Santa Laura - "Universidad SEK".

Preko puta Union Espanjola večeras stoji klub imena O'Higins. Pa, šta ono zapravo predstavlja? Ukratko, Bernarda O'Higinsa, najveću istorijsku ličnost ove južnoameričke države. Bernardo je otac zemlje i nacije, vojskovođa i oslobodilac od kolonijalizma istih onih španaca. Prezime ne zvuči baš latinski jer i nije, on je bio potomak bogatih špansko-irskih zemljoposednika.

2010. godina - predsednik Čilea i predsednica Argentine sa slikom Bernarda O'Higinsa (AFP)

Klub dolazi iz grada Rakangva, koji je udaljen dvadesetak kilometa južno od prestonice i jedan je od mlađih u elitnom rangu, osnovan 1955. godine fuzijom dva rivalska kluba. Da, dobro ste pročitali, rivalska. Do spoja je došlo, može se reći, naredbom tadašnjeg predsednika fudbalskog saveza Karlosa Ditborna, koji je gradskim vlastima naložio spajanje klubova Amerika de Rankagva i Braden FC. Kao razlog naveden je razdor koji je nastao unutar grada i radnika kompanije Braden Koper u vlasništvu Kobelka, a koji su zastupali neke od navedenih klubova. Ime kluba takođe je naloženo sa vrha, kako bi se poštovao lik i delo oca nacije. Klub je 1955. godine odmah dobio učešće u Primeri, a prvi istorijski meč odigran je upravo sa Union Espanjolom (bilo je 2:0 u korist Španaca). Prvo internacionalno iskustvo stiču 1980. godine u Kupu Libertadores, a do njega dolaze kroz baraž, nakon što su završili kao peti u nacionalnom prvenstvu. Na iznenađenje fudbalske javnosti O'Higins prolazi grupnu fazu kao prvoplasirani pored sunarodnika i šampiona Kolo-Kolo i paragvajskih klubova Sero Portenjo i Sol de Amerika. Eliminisan je tek u polufinalnoj grupi gde su još bili Olimpija iz Asunsiona i, ispostaviće se kasnije, šampion Penjarol. Međutim, nakon finansijskih problema sa kompanijom Kodelko u čijem vlasništvu je bio, klub po prvi put ispada u niži rang 1985. godine, ali već naredne uspeva da se vrati u Primeru. Tokom devedesetih jedini veći uspeh kluba bio je finale nacionalnog kupa 1994, gde su poraženi od Univerzidad de Čilea sa 2:1, da bi krajem decenije ponovo ispali u Primeru B i još jednom se ekspresno vratili u elitu.

Prvi put klub se umešao u direktnu borbu za titulu kada ih je sa klupe predvodio španski stručnjak Eduardo Beriso. O'Higins u regularnom delu formata Apertura završava na drugom mestu sa 35 osvojenih bodova i iza Universidad de Čilea. U eliminacionoj fazi uspeva da svlada La Kaleru, zatim i Union Espanjolu da bi u finalu upravo od Univerzijalaca izgubili nakon lošijeg izvođenja jedanaesteraca 2:0 (rezultat dvomeča 3:3).

A onda 9. februara 2013. godine – tragedija. Klub je dospeo na sve svetske strane fudbalskih časopisa. Nakon meča sa Huačipatom grupa navijača putovala je za susedni grad Tome, koji takođe ima veliki broj pristalica ovog kluba, kada se autobus srovalio sa puta, prouzkokovavši smrt 16 osoba. Nekoliko dana kasnije posmrtni ostaci fanova zauvek su ukopani u parku pored stadiona El Tenijente u Rankagvi.

Konačno, prva titula došla je iste godine u formatu Apertura. Nebesko Plavi su završili na deobi prvog mesta sa Univerzidad Katolikom koja je takođe ostvarila 39 bodova u sezoni. Kako je format bio izmenjen za razliku od prethodne godine i nije bilo eliminacione faze, savez je odlučio da se odigra jedan susret koji će odlučiti šampiona. Na Nacionalnom stadionu u Santijagu 10. decembra pred oko 40 000 gledalaca O'Higins je trijumfovao sa 1:0 golom Pabla Ernandeza – kasnije reprezentativca Čilea - i po prvi put upisao svoje ime na listu šampiona. Naredne godine slavili su i u Superkupu Čilea gde su se susreli sa osvajačem kupa Deportes Ikikeom na stadionu upravo ekipe Universidad Katolike, San Karlos Apokindo. Regularnih devedeset minuta završeno je 1:1, a isti rezultat ostao je na snazi i tokom produžetaka. Klub iz Rankagve slavio je posle boljeg izvođenja penala 3:2.

Večeras ove dve ekipe nalaze se u potpuno suprotnim situacijama, Espanjola vreba vrh sa treće pozicije i zaostatkom od šest bodova za Kruzadosima, ali i utakmicom manje, dok se O'Higins upušta u borbu za opstanak, a samo bod ga deli od dna tabele na kome se interesantno nalazi najtrofejniji klub Čilea Kolo-Kolo.

PIŠE: Đorđe Radonjić

ČILE 1 – 20. KOLO

Ponedeljak

23.15: (2,75) Union Konsepsion (2,90) Huačipato (2,70)

Utorak

01.30: (1,85) Union Espanjola (3,45) O’Higins (4,00)