Budžet i privatizacija: Za šta je sve predviđen novac iz državne kase? VIDEO

To je povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu.

Poslanici će 7. decembra početi raspravu, pa da vidimo za šta je sve namenjen novac iz državne kase.

Budžetom su od 1. januara predviđene veće penzije, veći minimalac, ali i veće plate zaposlenih u zdravstvu i javnom sektoru.

"To podrazumeva 6,6 procenata povećanje plata, govorimo za plate zaposlenih u zdravstvu to je 5 procenata, kao i 3,5 za državne službenike prva tri meseca a nakon toga u punom kapacitetu od 5 procenata, povećanje penzija od 5,9 i na kraju minimalca od 6,6 procenata", kaže za Prvu TV Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog odbora za finansije.

Ali to nije sve, jer su planirane i subvencije za privatna preduzeća, u iznosu od 14,9 milijardi dinara. Tačnije biće subvencionisano 10 firmi, među kojima su Fijat i Er Srbija.

"U sledećoj godini i na kraju ove godine, onoliko koliko smo bili u mogućnosti smo pomogli državni sektor. Naravno, da bi smanjili te negativne posledice, država mora da pomogne i određene sektore iz oblasti javnih preduzeća da bi jednostavno svela deficit na tri procenta, da bi ostavili inflaciju da miruje i da bi taj rast obezbedili od šest procenata", kaže Tomićeva.

A u budžet bi mogao da stigne novac od privatizacije. Prva na spisku je Petrohemija, o čemu je prosle nedelje sa Gaspromnjeftom razgovarao predsednik Srbije. U toj firmi zaposleno je 1.320 ljudi, a predstvanici sindikata privatizaciju vide kao rešenje.

"Sve je urađeno da bi se ta privatizacija završila na pozitivan način. A to znači da Petrohemija posle privatizacije nastavi da radi", kaže Milan Šušnjar iz Sindikata inženjera i tehničara UGS Nezavisnost.

U kom obliku i sa koliko zaposlenih - pokazaće vreme.

"Svi sindikati će se boriti da to bude dostojanstveno i za ljude koji će možda morati da odu, da li prirodnim odlivom ili zbog tehnološkog viška, a i da ljudi koji ostanu da rade budu dostojanstveno plaćeni i da njihov posao bude vrednovan kako treba", kaže Branko Rašeta iz Sindikata "Pravda" .

Osim za Petrohemiju, postoji interesovanje i za Simpo, Jumko, Lastu, Trajal i MSK iz Kikinde. U tim preduzećima su u prethodnom periodu aktivnosti oko ovog postupka najviše odmakle, te bi do kraja godine ili početkom naredne, za neke od njih mogao da se pokrene postupak promene vlasnika.

"Relativno veliki udeo javnih preduzeća znači u jednoj privredi pad produktivnosti, porast jediničnih troškova i predstavlja velike rizike za fiskalni deficit, s obzirom na to da se pokazalo da u najvećem broju slučajeva država mora da odvoji značajna sredstava za pokrivanje gubitaka koje takva preduzeća iskazuju tokom vremena", kaže Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Hanić ističe da je privatizacija složen proces i da cena nije jedini parametar za donošenje odluke o prodaji.

"Ono što bi trebalo svakako imati u vidu je da se nastavi sa reformom pojedinih preduzeća, da se izvrši restrukturiranje, da se u određenim slučajevima vrše i delimične privatizacije, da se koristi model privatno-javnog partnerstva zbog nedostatka veličine investicija potrebno je tražiti i privatne partnere", kaže Hanić.

Pored ovih šest, još 70 preduzeća čeka na rešavanje svoj sudbine. Podaci Ministarstva privrede pokazuju da bi u proces privatizacije moglo bi da ide još oko 30 firmi, dok će se za preostalih 40, najverovatnije kupac tražiti iz stečaja.

Opširnije u video-prilogu: