BiH DALEKO OD DRAMATIČNIH PROMENA Bojan Klačar za "Blic" o srpskoj opoziciji, izborima u BiH i Crnoj Gori i "DODIKOVOM PADU"
Daleko je situacija u BiH od dramatičnih promena jer su SDA, SNSD i HDZ ukupni pobednici lokalnih izbora. Istovremeno, deo javnosti u Srbiji skoro sve izbore na svetu sagledava iz ovdašnje perspektive. Čini mi se da je to pogrešan trag jer se izbori moraju analizirati iz ugla zemlje u kojoj se odigravaju.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ovo u intervjuu za "Blic" kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, odgovarajući na pitanje mogu li se promene u regionu preliti i na Srbiju.
- Dakle, da li će biti promena u Srbiji zavisi od raspoloženja birača i aktivnosti stranaka u Srbiji i malo je šansi da se prelije talas promena ako se ovde ne uradi "domaći zadatak". Promene ne deluju realne, posebno na centralnom nivou, ali su i izbori daleko. Međutim, i sa ove distance je jasno da opozicija u Beogradu može biti snažan akter.
Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića izgubila je u Sarajevu, dok je Dodikov SNSD izgubio Banjaluku. Da li je ovo iznenađenje ili je, ipak, očekivani rezultat?
- Malo je, ne i dramatično iznenađenje, rezultat Stanivukovića, dok je poraz SDA u Sarajevu realan ishod pošto je SDA bio pod teretom optužbi za korupciju i izložen podelama jer su "Narod i pravda" i "Nezavisna bosanskohercegovačka lista", članice opozicione koalicije, bili članovi SDA. Srđan Mandić je bio favorit za načelnika opštine Centar, na to se nadovezala loša kampanja SDA koja je problematizovala njegovu prošlost, a on sam je Srbin koji je bio u Armiji BiH. SDA je ukupni pobednik izbora, ali su im sarajevske opštine bile važne pa je ovo za njih neuspeh. U Banjaluci su retko dostupna istraživanja sugerisala da Stanivuković može da računa na dobar rezultat. On je faktički u kampanji od 2017. godine, energičan je i sa stabilnom stranačkom infrastrukturom iza sebe. Čini se da je u Banjaluci preteglo nezadovoljstvo radom SNSD, ne toliko samog kandidata Igora Radojičića. Veća su iznenađenja pobeda mladog Nermina Muzura na Ilidži protiv ratnog komandanta odbrane Ilidža (SDA) i poraz dugogodišnjeg prvog čoveka Bijeljine Miće Mićića od kandidata koji se pojavio u foto-finišu.
Pročitajte još
Govori se u javnosti o "Dodikovom padu". Da li je ovo zaista njegov politički kraj ili početak kraja?
- Gubitak Banjaluke je neuspeh za Dodika. Prvi razlog za to je značaj Banjaluke kao najvećeg grada u RS. Drugi je ozbiljniji: pruža se prilika za pravljenje šire opozicione platforme za sledeće izbore iza koje bi stale PDP, SDS, DNS. To je veliki izazov za njega i najava teške političke borbe. Međutim, preuranjene su ocene da je ovo najava Dodikovog pada jer je SNSD ukupni pobednik ovih izbora u RS. Osvojili su većinu glasova u 42 od 64 opština, a među njima su tri strateški važne: Doboj, Istočno Sarajevo i Prijedor, u kojima nisu ni bili na vlasti. SNSD sa svojim partnerima ima većinu u lokalnim parlamentima Banjaluke i Bijeljine. Na koncu, Banjaluka je važna, ali javnost u Srbiji često poredi značaj Banjaluke s Beogradom, što nije dobar put. U Beogradu od realno dostupnih birača živi barem svaki peti, dok Bijeljina i Prijedor u zbiru imaju više stanovnika od Banjaluke.
Odmah nakon što su objavljeni rezultati, a Dodik priznao poraz u Banjaluci, usledila je i njegova pretnja koja se ticala raspodele budžeta po kojoj će Banjaluci biti uskraćene finansije. Da li je to potez očajnika?
- To je nepotrebna i ishitrena reakcija koja je pokazala koliko mu je teško pao poraz. Čini se da je to posle prespavane noći shvatio i sam Dodik. Ta reakcija, međutim pokazuje da će postojati tenzije između centralnog nivoa gde je na vlasti SNSD i lokalnog nivoa, sa opozicionim gradonačelnikom.
Draško Stanivuković, novi gradonačelnik, ima 27 godina i imidž finog momka. Međutim, stigle su već kritike na društvenim mrežama da on nije nikakav moderan, građanski lider nego "Dodik posle Dodika". Kako vama izgleda ono što je Stanivuković do sada pokazao?
- Stanivuković je bio sposoban da motiviše birače, radio je puno na terenu, ali je razumeo i značaj društvenih mreža, interaktivnosti i direktnosti. Naruku mu je išao i izborni zakon koji predviđa direktan izbor gradonačelnika. U Srbiji, međutim pokušavaju da prenesu ovdašnje obrasce na situaciju u RS, a tu postoje bitne razlike. Biti građanski političar u Srbiji i RS nije isto, jer u RS svaki političar ima i snažan nacionalni sentiment, što se u slučaju Stanivukovića najbolje videlo za vreme litija. On je član PDP koja je bliža centru od SNSD, ali i dalje govorimo o narodnoj stranci desnog centra. Kako god, Stanivuković se pokazao odličan u motivaciji birača, ali ono što njega sada čeka je bitno drugačije: upravljanje velikim gradom u doba ogromne krize.
U Crnoj Gori izdvojio se Dritan Abazović kao zvezda izbora i neko od koga se mnogo očekuje, s druge strane imamo Stanivukovića... Da li u Srbiji postoji neko mlad i perspektivan ko bi mogao da povuče novu generaciju političara? Možda ne da pobedi, ali da povede neki ozbiljan opozicioni blok?
- Na tom nivou ne postoji jer su obojica, iako mladi, već napravili ozbiljan staž iza sebe. Postoje, međutim, brojna imena iz mlađe ili mlađe-srednje generacije političara u velikom broju stranaka koji nisu dobili ozbiljnu šansu. Oni možda ne mogu da povedu opoziciju, ali mogu da postanu snažni političari u budućoj kampanji. "Ne davimo Beograd" okuplja nova lica i nemaju balast prošlosti, potom, Pavle Grbović kao mladi lider stranke, ali su tu i brojni mladi političari iz drugih opozicionih stranaka koji pokušavaju da unesu "nova pravila igre".
Kako vam se čini ekspertska vlada u Crnoj Gori i sve što se dešavalo u vezi sa njenim formiranjem? A eksperti, da li zadovoljavaju vaše kriterijume?
- Čini mi se kao da se ostvarila izreka da treba paziti šta se sanja jer snovi mogu da se ostvare. Dobro postavljena opoziciona strategija u kampanji nailazi na probleme u suštinskom delu, a to je povlačenje sujeta i visokih zahteva zarad ostvarivanja viših ciljeva. Jedini izlaz je da se pruži apsolutno poverenje mandataru i da se postigne dogovor o nekoliko ključnih stvari. Što se tiče imena, tu su i ljudi s vrednim biografijama, ali ima i onih koji nisu razumeli šta znači delovati u javnom životu. Imenitelj je da se radi o malo poznatim licima i da ova vlada može biti slabija i od uobičajeno slabe ekspertske vlade. Zato bi bilo važno da postoji veća podrška od proste većine u parlamentu.
Pročitajte još
Kada je reč o političkim prilikama u Srbiji, u opoziciji se nešto dešava, doduše sporo, ali počeli su razgovori koji su svojevrsna priprema pred kampanju koja će početi za godinu dana. Imamo jedan blok koji je inicirao Boris Tadić, zatim ZZS se udružio sa "Ne davimo Beograd" i GDF, Udružena opozicija Srbije... Kako vam sve to izgleda?
- Deluje mi dosta obazrivo, kao da niko nije spreman da jasno iskorači, kao da se ostavlja dodatni prostor za neku saradnju, poslednji adut. Vidi se da neke stranke, poput Narodne stranke, rade dosta na terenu što je vredno pomena. Primetno je da se i dalje vode bitke koje ne zanimaju građane, ko je prava a ko lažna opozicija. Sve ovo govori da će proces pravljenja opozicione platforme biti težak i da je realniji ishod da na izborima vidimo nekoliko različitih kolona, što samo po sebi nije loše.
Kada pogledamo iskustvo Crne Gore i BiH, pokazalo se da nema pravila da li je bolje ići u jednoj ili više kolona. Šta vi mislite?
- Normalno je da nema pravila jer se izbori ne odigravaju u vakuumu ili u kontrolisanim uslovima već u određenom kontekstu, s biračima od krvi i mesa, koji imaju drugačije probleme i strahove. Njihova iskustva govore šta treba uraditi shodno očekivanjima birača u tim državama, ali ne nužno i u Srbiji. Ovde istraživanja treba da pokažu pravac za opoziciju a dosadašnja istraživanja su išla u prilog nekoj vrsti programskog okupljanja, pre nego ujedinjavanja u kome se polovina aktera oseća kao da nosi odelo manjeg broja koje ih stalno žulja.
Pročitajte još
Kako vam se čini nova Vlada Srbije? Da li mislite da je godinu i po dovoljno da pokažu neke rezultate?
- Vlada je odraz okruženja korona krize i nemanja pluralizma u parlamentu, ali je i vlada koja gleda unapred, ka budućim izborima u kojima će se SNS, SPS i SPAS naći kao partneri, sa svojim zasebnim ulogama. Ljudi od poverenja u SNS su "armatura izvršne vlasti", a pridodata su nova imena, koja donose svežinu. Brojnost žena bi trebalo da pridoda drugačiju dinamiku rada i bolje odnose. Vremena nema previše, ali je i to dovoljno za rezultate, posebno u domenu zdravstva i ekonomije koji traže brze reakcije, napretka u EU pregovorima, društvenom dijalogu.
Zanimljivije je ko nije u vladi
Kako komentarišete ulogu SPS i Šapićevog SPAS-a u Vladi?
- Često se komentarišu novi ministri, ali je meni zanimljivo i ko ne sedi u Vladi. Dva su imena vredna pomena: Miloš Vučević i Aleksandar Šapić. I dok za Vučevića ovo verovatno znači angažman u Vladi posle izbora 2021, čini se da je uloga Šapića i njegove stranke vezana za beogradske izbore. SPAS ima veću težinu na gradskim izborima nego SPS, čija baza nisu glasači iz Beograda. Upravo Šapićevi glasovi mogu biti taj tas na vagi za SNS, a u slučaju dobrog rezultata možda ni gradonačelničko mesto nije nedostižno.
VIDEO: Istorija izbora u Srbiji