FILMSKI PUT DRVOSEČE SA ZLATARA Kako je Mirčetu Milena Dravić UČILA DA GLUMI
U kultnim partizanskim filmovima snimanim po bosanskim vrletima, uz rame glumačkim velikanima, Mileni Dravić, Ričardu Bartonu, Ljubi Tadiću, Oliveri Marković, Dragomiru Bojaniću Gidri, bio je sekač sa Zlatara Mirčeta Vujičić, koji je preminuo krajem oktobra.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Njegova unuka Slađana Vujičić u Gradiški poverila je portalu Srpskainfo porodični album i podelila sa nama sećanje na poznatog dedu, o kojem se, kaže Slađana, više pisalo nego o predsedniku opštine, a novinari su ga često posećivali pronoseći glas o nesvakidašnjoj životnoj sudbini.
Slađana zajedno sa još nekoliko Mirčetinih potomaka živi u Sloveniji, ali porodične veze ima u Republici Srpskoj, Banjaluci i okolini, gde često dolazi. Ona kaže da ljudi iz Krajine imaju slične karakterne osobine sa dedom Mirčetom.
- Mirčeta je bio velika dobričina, gorštak nježnog srca i tople duše, iskren i odlučan, kao da je izašao iz romana Branka Ćopića. Svi su ga poznavali, poštovali i voleli. Kao roditelj i deda, bio je naizgled strog, ali pun mudrosti. Novac i slava nisu bili važni za njega nego čast i dostojanstvo – priča Slađana, koja je od dede nasledila mnoge osobine, naročito sklonost ka umetnosti, ka slikanju i pisanju.
O poznatim glumcima, filmovima koje je snimao, pričao je sa velikim poštovanjem, ali ga svet pod reflektorima nije mnogo interesovao, veli naša sagovornica emotivno prelistavajući uspomene zabeležene fotografskim aparatom u selu Pravoševa na Zlataru, gde je njen deda Mirčeta živeo.
Pred filmske kamere prvi put je stao 1968. godine, sasvim slučajno. U njegovom selu, koje je tada bilo još bez struje, Staša Borisavljević i njen suprug Fedor Škubonja snimali su film "Nizvodno od sunca", o životu ljudi iz zlatarskog kraja.
Kako im se jedan glumac razboleo, Mirčeti su ponudili epizodnu ulogu Međe Bakića, koju je on zahvaljujući svojoj otresitosti i bistrini odigrao bez traume i ponavljanja. Imao je tada 30 godina. Tako je počeo Mirčetin filmski put, a on osetio čari filmskog platna i kamere.
Njegov filmski debi naišao je na pohvale, a filmadžije su ga poredile sa Bekimom Fehmijem. Poziv za novo snimanje stigao je od Puriše Đorđevića za film “Kros kontri”, u kojem mu je partnerka bila Milena Dravić.
- Milena je meni mnogo pomagala, savetovala kako da se ponašam ispred kamere, jer ja ništa nisam znao o tome, nisam znao kako se glumi – pričao je Mirčeta.
Nizali su se filmovi i uloge „Biciklisti“, “Miris poljskog cveća“, „Bombaši“, „Klavir štimer“, „Smrt paora Đurice“… U filmu „Sutjeska“, u ime proletera lično je predao raport Ričardu Bartonu, koji je igrao Tita.
Ipak, od poznatih glumaca najviše ga je impresionirao Ljuba Tadić.
- Za mene je Ljuba Tadić bio bolji glumac od Bartona. Ne znam zašto, ne umem to da obrazložim, ali tako sam zaključio – iznosio je Mirčeta utiske o velikim glumcima.
Publici se poklanjao na festivalima u Puli i Nišu, ali se uvek vraćao na radilište u šumu, u svoje selo.
- Nisam se nikad trudio da budem upečatljiv čovek, glumac, i znao sam da do toga neće doći. Kao prvo jer sam bio nepismen ali sam imao nešto u sebi, kako su mi reditelji govorili, i zato su me zvali da igram u filmovima – prepričava Mirčetina unuka Slađana dedova svedočenja, osvetljavajući njegovu skromnost, stavove o životu i ljudima. Nakon 11 igranih filmova, odlučio je da se vrati u zavičaj.
Na njegove filmske uloge podseća nekoliko crno-belih fotografija koje čuvaju Slađana i Snježana, Mirčetine unuke koje žive u Sloveniji.
- O svim glumcima sa kojima su se ukrstili životni putevi deda Mirčete, pričao je sa velikim poštovanjem. Ipak, popularno društvo nije ga promenilo, on je uvek bio privržen selu, kući, porodici i radnom mestu, sekačkom zanatu – ispričala nam je Slađana Vujičić.
Ona kaže da je Mirčeta, više od svega, voleo Zlatar i zlatarske šume.
- Poslednje dane ovozemaljskog puta proveo je pored Zlatarskog jezera. Tu je često ugošćavao mlađe potomke a najviše se radovao praunucima iz Slovenije Oliviji i Novaku – seća se Slađana svoga deda, veseljaka, posvećenog svome zavičaju, dobričini nježnog srca. Od bavljenja glumom, kako je često pričao, nije imao previše materijalne koristi.
Skromnu imovinu stekao je radeći kao drvoseča u šumama Zlatara, a pored državnog posla, bavio se i stočarstvom i proizvodnjom belog mrsa.
Najviše novca od glume zaradio sam u filmu “Kros kontri”, govorio je. Ja kao običan seljak, sekač, za ulogu sam dobio tri hiljade dinara, a Milena Dravić, vrstan profesionalac, četiri hiljade.