Šta god da bude 3. novembra, Vašington će gledati u našem pravcu; "Za Srbiju možda bolje da pobedi Bajden"

Kako su od savezništva u Prvom svetskom ratu Srbija i Sjedinjene Američke Države stigle do otvorenog sukoba i bombardovanja? Mogu li se rane od NATO bombardovanja zalečiti? Da li bi povratak demokrata na vlast mogao da utiče na odnos SAD prema Srbiji?

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri za B92.net kaže da je "siguran da će Srbija i region i dalje biti važni za Vašington bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima".

Iako potvrđuje da predstojeći predsednički izbori jesu uzbudljivi, podseća da SAD imaju “skoro 250 godina iskustva kao nacija”.

“Nastavljamo da radimo na tome da dostignemo svoje ideale, ali sam ubeđen u snagu naše republike", odgovara Godfri i dodaje da će Ambasada SAD u Beogradu koju vodi nastaviti da radi na razvoju američko-srpskih odnosa, bez obzira na ishod izbora u SAD. Sa druge strane, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ima jasniju sliku za koga bi Srbija trebalo da “navija”.

Za Srbiju je možda bolje ako pobedi Bajden, kaže Milićeva za B92.net i dodaje da će on "biti na manjim mukama oko pritisaka iz dva centra, ali za to će biti potrebno puno ubeđivanja jer je za SAD i pod Bajdenom u interesu da se napravi kompromis oko Kosova i da se jasnije pokaže spremnost za saradnju u novonastalim okolnostima".

Ona navodi da su se odnosi Srbije i SAD pogoršali sukobima na našim prostorima tokom devedesetih ali napominje i da okolnosti i situacija danas nisu isti kao tada.

"Profil američkih demokrata u Kongresu je politički sasvim drugačiji nego devedesetih. SAD su znatno drugačije, većinu populacije sada čine mladi i manjine koji su okrenuti više pitanjima klimatskih promena i socijalne pravde. Mnogi aktuelni konzervativci i progresivni su anti-intervencionistički nastrojeni. Srbija je drugačija, Kosovo je drugačije, svet je drugačiji", kaže Jelena Milić.

Smatra da bi SAD trebalo da nastave sa pristupom koji je usvojila administracija predsednika Donalda Trampa, te da postoje mnogi razlozi za Bajdenovu admistraciju, ako pobedi, da nastavi sa jačanjem saradnje i boljim odnosom prema Srbiji.

"Predsednik Vučić je pokazao snagu i razum optirajući za izuzetno teške pregovore o Kosovu, u kojima traži u stvari vrlo malo, svestan da i pored dvostruke kazne Srbije, ako hoćemo da ostanemo na EU putu, moramo načiniti težak izbor. Prostor otvoren u SAD i Srbiji za bolje razumevanje i saradnju poslednjih par godina je bitan", napominje ona.

Milošević prekretnica u odnosima

Getty images/Pool

Jelena Milić podseća i da je “glavni krivac” za nekadašnje loše odnose dve zemlje bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević.

"Milošević je imao šansu da posle Dejtona zaustavi dalje propadanje Srbije i nauči lekciju kako da teške izazove poput Kosova rešava u interesu građana Srbije i u saradnji sa međunarodnom zajednicom", smatra Milićeva.

Da je era Slobodana Miloševića poljuljala prijateljstvo Srbije i SAD da se naslutiti i iz reči američkog ambasadora u našoj zemlji.

"Amerika i Srbija se vraćaju na stepen bliskosti koji smo imali pre Miloševićeve vlasti", kaže Godfri za B92.net i na pitanje kako ocenjuje današnje odnose dve zemlje odgovara da su “odlični, ali ne dovoljno dobri”.

Kao primere takve saradnje navodi direktne investicije, podizanje zaposlenosti, saradnju na izgradni moderne infrastrukture u Srbiji.

Kada je u pitanju nedavno potpisani sporazum iz Vašingtona, Godfri kaže da se dogovor ogleda u brzini naših nedavnih dosignuća posebno naglašavajući “istorijske korake u normalizaciji ekonomskih odnosa”.

Iako kaže da je potrebno mnogo više rada smatra da bi trebalo da budemo ponosni na to što “zaista napredujemo ka nečemu boljem. Ne sumnjam da predstoje najbolji dani američko-srpskih odnosa".

"Prijateljstvo skovano u Prvom svetskom ratu"

Printskrin: TV Prva

Američki ambasador u Beogradu smatra da je jaka osnova prijateljstva SAD i Srbije skovana tokom Prvog svetskog rata.

"Hrabrost Srba iskazana u operaciji Halijard je jednostavno neverovatna. Nikada nećemo zaboraviti neverovatni rizik koji su oni i njihove porodice podneli da bi spasili života 500 Amerikanaca i savezničkih pilota 1944. godine", napominje Godfri.

On podseća i na Davida Vujića, Srbina koji je bio član grupe koja je radila na programu Apolo.

"U radu Davida Vujića i ostalih članova 'srpske sedmorke' u Apolo misiji sletanja na Mesec vidimo doprinos, ne samo srpsko-američkim odnosima, već čitavom čovečanstvu", kaže Godfri.

Godfri ističe i značaj pozitivnih primera saradnje iz prošlosti. "Pozitivne primere iz naše prošlosti možemo koristiti da bismo vodili naše nacije ka najboljim mogućim odnosima i sada i u budućnosti", zaključuje on.

"Amerikanci će se povući iz Evrope, ali nikada potpuno"

Printskrin: TV B92

Za Srbiju je bitno da prati vrlo pomno debate o bezbednosnoj autonomiji Evrope, napominje Jelena Milić.

Možemo se naći u situaciji da Evropa postane i vojni savez, to jest da se EU integracije nađu u neskladu sa proklamovanom vojnom neutralnošću u sadašnjoj formi, navodi ona.

“Ne zaboravimo Britance, nuklearnu silu koja je izašla iz EU i Norvešku,i Tursku, evropske članice NATO, koje nisu u EU. Evropa u stvari ima potencijal za odbrambenu samodovoljnost u mnogim oblastima", ocenjuje ona i dodaje da će uloga NATO ostati neprikoslovena u onome u čemu je i bila od početka - u nuklearnom odgovoru.