KATALOG PRLJAVIH TRIKOVA Tramp ima "keca u rukavu" da osvoji izbore, ali se on sastoji od MANIPULACIJE, KRAĐE I KORUPCIJE
Kako se približava 3. novembar, postajem sve nervozniji zbog predsedničkih izbora u Americi. Dok se moji američki prijatelji fokusiraju na Bajdenovo vođstvo u anketama u odnosu na aktuelnog predsednika Donalda Trampa, verujući duboko u američku sposobnost demokratije za samoobnovu, iz moje perspektive britanskog građanina i direktora analitičkog centra sam veoma zabrinut.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kao Britanac, sećam se da sam pre četiri godine na referendumu za Bregzit, svedočio kako je opcija "Ostani", koja je u anketama vodila za 20 procenata, postala na kraju pobeda za opciju "Izađi". Kao analitičar, blisko sam sarađivao sa sudentima koji uče kako autoritarne vođe manipulišu demokratske sisteme kako bi sačuvali moć, što se dogodilo u Turskoj, Rusiji, Mađarskoj i Poljskoj. Zapravo, često deluje da je Tramp proučavao taktike koje su smislili neki drugi nadobudni moćnici.
Na osnovu nedavnih razgovora sa ekspertima za svaku od pomenutih zemalja, prikupio sam katalog prljavih trikova koje se čini da Tramp voli da "pozajmljuje".
Prvo je da koristi istoriju kao oružje. Populistički lideri promovišu svoje političke platforme kroz polarizaciju i društvene podele. Oni ne prezaju od toga da optužuju i vređaju neke od glasača, ako će time "zapaliti" svoju bazu birača. Pozirajući kao šampioni sa nacionalnom gracioznošću, žele da shvate ko su "autentični" građani, a koji nisu. Ova praksa definitvno dovodi istoriju u prvi plan.
Bilo da ruski predsednik Vladimir Putin priča o pobedi Sovjeta u Drugom svetskom ratu, turski predsednik Redžep Erdogan podseća na Osmansko carstvo, mađarski premijer Viktor Orban koji fiksira Trijanonski sporazum, ili britanski premijer, Boris Džonson koji se osvrće na "Britanski mir", svaki lider je izuzetno napredovao u svojoj istorijskoj naraciji.
Drugi, sličan pristup bi se mogao nazvati politika nakon istine. Ovi lideri preferiraju direktnu komunikaciju sa glasačima kroz profesionalnu propagandu; video i društvene mreže, zato što im odgovara da odbace nepodobne činjenice koje dolaze od eksperata. U ovom medijskom eko sistemu, činjenice nisu baš na ceni jer ljudi koji treba to da čuju, uopšte ne slušaju, ili odbijaju da poveruju u bilo šta što "liberalni" mediji govore. U mnogim demokratijama, lažne vesti sada su najčešće na lokalnom nivou, gde su politički operativci popunili vakuum napravljen padom tradicionalnih gradskih i regionalnih medija.
Treća taktika je trka protiv sopstvene vlade. Termin "duboko stanje" je originalno nastao u Turskoj, 1990. godine, ali sada je uveden u leksikon za Trampa, Orbana, Erdogana, Džonsona i de fakto, poljskog lidera, Jaroslava Kačinjskog. Optužujući bezlične likove iza zavese i kabale, svi ovi lideri imaju spreman izgovor za sve svoje promašaje.
Četvrti element u priručniku je gušenje birača. Kao Erdoganovi stalni pokušaji da oduzme moć kurdskim glasačima, Tramp i Republikanska stranka očajnički žele da obesprave Afroamerikance. Za potencijalnog moćnika, potreba da se prevrnu izborne vage otvara vrata svim vrstama napada na demokratske procese.
Pre opštih izbora u Poljskoj, u maju, vladajuća stranka je pokušala da ograniči glasanje na glasačke listiće. Iako je ovaj plan odmah naišao na otpor, pokazalo se da postoji bezbroj načina za nadležne da se umešaju i podriju proces. Bez iznenađenja, glasanje poštom i politizacija američke pošte je postao veliki problem i prilikom izbora.
Pročitajte još
Još jedno povezano "oruđe" je i "politička tehnologija", termin za prljave trikove, često povezivane sa post-sovjetskom politkom. Takve metode uključuju rusko prikriveno podržavanje nezavisnih kandidata poput Džila Stejna 2016. godine na predsedničkim izborima; Kompromat, ili kompromitujući materijal (potraga za prljavim vešom Džoa Bajdena u Ukrajini); i jednostavno proglašavanje pobede pre prebrojavanja glasova. U slučaju Amerike, ako Tramp proglasi pobedu pre nego što stignu svi glasovi preko pošte, zakonodavstva u ključnim državama bi mogla ranije da zatvore glasanje kako bi postigli ishod koji im odgovara.
Aktuelni autoritarni lider takođe se može uključiti u različite oblike "borbi protiv zakona", koristeći policiju ili sudove kako bi olakšao ometanje, suzbijanje glasača, zataškavanje i druga kršenja demokratskih procesa. Ovde je jedna od najvećih prednosti mogućnost da se kontroliše tajmnig događaja i objavljivanje politički štetnih informacija.
Mnogi ljudi su poverovali u spin. Kada je FBI direktor Džejms Komni objavio detalje o novoj istrazi protiv Hilari Klinton, samo nekoliko dana pre izbora 2016. godine, rezultati su išli u Trampovu korist. Sada, Ministarstvo pravde vodi državni tužilac Vilijam Bar, čovek koji nije pokazao nijednu nesuglasicu apropo politizovanja nezavisnih policijskih agencija u Trampovo ime.
Još jedna uobičajena autoritarna taktika je igranje na kartu „reda i zakona“. Smatrajući da su protesti "Black Lives Matter" izliv nasilnog „urbanog“ huliganizma, Trump reprizira rasnu politiku koju su koristili bivši republikanski predsednici još od Ričarda Niksona, ali i Erdogan nedavno, tokom protesta u parku Gezi 2013. godine.
Problem demokrata u SAD-u i demokrata svuda je u tome što sve ove tehnike imaju tendenciju da postaju efikasnije što ih više prozivaju. Lažne vesti se proverom činjenica mogu nenamerno proširiti. Upozorenja o suzbijanju glasača mogu postati samoispunjujuća proročanstva ako dovoljan broj ljudi zaključi da je proces namešten i da ne vredi učestvovati u njemu. Osporavanje kršenja zakona putem suda stvara utisak da se približava kraj demokratiji.
Kako bi se izbegli ovi efekti, projekat korupcije demokratije mora biti jasno identifikovan, imenovan i analiziran iz drugačije perspektive. Postoje ogromne razlike između gore navedenih političkih podmetanja i otvorenog falsifikovanja izbornih rezultata, kao što se dogodilo prošlog meseca u Belorusiji. Niku Popesku, bivši moldavski ministar spoljnih poslova, koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose, tvrdi da autokratija nije pravi termin za opisivanje ovog fenomena. Umesto toga, „to je "degradacija, korozija i dekonsolidacija demokratije".
Pročitajte još
U svakom slučaju, da je Tramp predsednik Moldavije, pretpostavlja se da bi ga Evropska unija prozivala zbog prljavih trikova. Svaka takva kritika iz inostranstva bi gotovo sigurno bila kontraproduktivna. Ali, moglo bi pomoći da se trenutno američko iskustvo stavi u širi kontekst, tako da demokratske snage mogu jasnije da vide Trampa. Na kraju, jedini način da se pobedi Tramp je putem politike. Zadatak demokrata je da podsete Amerikance čemu služi demokratija - i, nada se, efikasno se suprotstave Trampovoj taktici.
(Autor: Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne poslove. Ekskluzivno pravo za "Blic" od Project Syndicate)