BUKTI RAT IZMEĐU DVOJICE LIDERA: Erdogan ispaljuje uvredu za uvredom, a Makron u tišini povlači poteze
Zakleti neprijatelji.
Možda su NATO saveznici, ali francuski predsednik Emanuel Makron i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan više se ponašaju kao zakleti neprijatelji spremni da svakog trenutka zarate. Protekle godine "ukrstili su rogove" na brojnim frontovima, od libijskog građanskog rata, preko sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, sve do napetih pomorskih sporova u istočnom Mediteranu. Ali njihova poslednja čarka bila je možda najoštrija do sada.
Ovog vikenda Erdogan se osvrnuo na Makronove komentare o islamu. Francuski predsednik nedavno je najavio kontroverzne oštrije zakone zbog, kako je rekao, "islamskog separatizma" i odbrane sekularnih vrednosti. Upozorio je da neki muslimani u zemlji propagiraju verovanja koja "odstupaju od vrednosti republike i često rezultiraju stvaranjem kontradruštva”. Ovu kampanju je predstavio kao veliki prioritet nakon što je učenik brutalno ubio i odsekao glavu profesoru koji je na času pokazao karikature proroka Muhameda.
PUTIN I ERDOGAN RAZGOVARALI O KARABAHU: Ključ je u zajedničkom rešenju
FRANCUZI NE MOGU BEZ PUTINA! Makron hitno poslao poruku svetskoj javnosti
ERDOGAN NE PRESTAJE SA UVREDAMA! Sultan ponovo preti Makronu: On se totalno "izgubio"
Erdogan, koji se često protivi, kako kaže, "zapadnom licemerju" i pokušava da zagovara prava muslimana van svoje zemlje, osudio je Makronovo neprihvatanje slobode veroispovesti.
- Кoji je problem ove osobe koja se zove Makron sa muslimanima i islamom? Makronu je potreban tretman na mentalnom nivou - rekao je Erdogan u subotu.
Ovo nije bio prvi put da je Erdogan posumnjao u Makronovo mentalno zdravlje, te je učinio i pre godinu dana nakon što je Makron kritikovao vojni upad Ankare u severoistočnu Siriju. Ovog puta je isprovocirao bržu i snažniju francusku reakciju, pa je Pariz u nedelju povukao svog ambasadora iz Ankare.
U ponedeljak je Erdogan otišao korak dalje. U televizijskom obraćanju apelovao je na muslimane da bojkotuju francusku robu iz solidarnosti sa njihovom braćom u Francuskoj, za koje je rekao da su "podvrgnuti linču sličnom onom koji su trpeli Jevreji u Evropi pre Drugog svetskog rata".
Erdoganov poziv, međutim imao je malo odjeka među zvaničnicima u arapskom svetu. Razne frakcije u Libanu, čiju političku reformu Makron nestrpljivo sprovodi, apelovale su na veće poštovanje verske osetljivosti. Zvaničnici u Jordanu, Pakistanu, Egiptu i Iranu osudili su francusku poziciju i Makronovu odbranu karikatura, koje se u islamu smatraju bogohulnim.
Makron se ipak našao na meti muslimanskih demonstranata širom sveta. Desetine hiljada protestanata u Bangladešu nazvale su Makrona "satanistom" i palili njegove fotografije, a slični protesti održani su i u Pakistanu, Iraku, Turskoj i Pojasu Gaze.
Tvrdokorni iranski list Vatan-e Emruz objavio je na naslovnoj strani karikaturu Makrona kao đavola, označivši ga kao anti-islamistu i tvrdeći da su "francuski ekstremisti viđeni kako pale Kuran".
Ma kolika ovakva situacija delovala kao balansiranje na ivici katastrofe, dvojica lidera od čitavog haosa imaju korist. Ragulisanje praktikovanja islama u Francuskoj pomaže Makronu da umiri ksenofobičnu krajnju desnicu i to baš na vreme za predsedničke izbore 2022. godine. Istovremeno, slika njega kao Erdoganovog glavnog antagoniste može da potkrepi njegov želenji imidž branioca evropskih interesa na svetskoj sceni. Već su se brojni evropski lideri okupili oko Makrona besni zbog Erdoganove retorike.
I Erdogan je u Makronu našao idealnog neprijatelja. Njegov poziv na bojkot francuskih proizvoda desio se istog dana kada je turska lira dostigla rekordno nisku vrednost. Turske vlasti potrošile su oko 134 milijarde dolara tokom proteklih 18 meseci da podrže valutu, a to je uzelo veliki danak na deviznim rezervama zemlje.
Turske nedavne spoljnopolitičke zavrzlame, uključujući podršku Azerbejdžanu u borbi sa jermenskim snagama i spor sa Grčkom i Кiprom oko prava na istraživanje resursa u delovima istočnog Mediterana, daju Erdoganu odlično sredstvo za usmeravanje nacionalističke energije naroda i skretanje pažnje sa problema u sopstvenom dvorištu. Rat rečima sa Makronom svakako nije prvi put da se Erdogan "posvađao" sa zapadnim liderom kako bi rasplamsao nacionalistički plamen kod svojih pristalica.