Mandatarka Ana Brnabić danas bi trebalo Skupštini da predloži nove ministre i iznese ekspoze, a da li će se među zadacima nove Vlade naći obračun sa ekstremnom desnicom, čućemo.
Možda se njima pozabavi zanimljivo nazvano ministarstvo za društveni dijalog, mada bi bolje bilo da se stari, dobri MUP zainteresuje za grupe i pojedince koji stoje iza više incidenata ovih nedelja u Beogradu.
Plašim se, međutim, da se reakcija ne svede na reprizu sramnog saopštenja dosadašnjeg Ministarstva kulture nakon napada na izložbu stripa.
Šta smo imali ovih dana i nedelja: upad na izložbu strip crtača u galeriji u Staroj kapetaniji, okupljanje ispred CZKD u vreme otvaranja festivala „Mirdita“, protest „Narodne patrole“ protiv migranata.
Sva tri događaja pokazuju sliku današnje Srbije i upozoravaju da se mora nešto učiniti jer je vrag odneo šalu.
Na skup desničara protiv migranata reagovala je levica.
Ali, ukoliko država oćuti, u problemu smo.
Biće još gore ako svojom (ne)akcijom nadležni pokažu ono od čega mnogi strahuju – da incidenti i organizatori imaju prećutno odobrenje i podršku države, mada je predsednik Aleksandar Vučić u nedavnom obraćanju osudio širenje mržnje i pretnje izbeglicama i migrantima.
Država, međutim, ništa nije preduzela protiv onih koji šire laži i mržnju, dozvolila je skup u parku pored Ekonomskog fakulteta, što malo čudi.
Predsednik je osudio napade na migrante, ali su državni organi koji se uvek trude da ispune svaku predsednikovu želju ostali nemi.
Nereagovanje je znak odobravanja.
Onda se desi da u mom bloku 70 bude pretučen mladi Libanac.
Još se ne zna pozadina, a N1 javlja da su ga pratila četiri mladića, napala i pretukla.
Da li su to „Narodne patrole“ krenule u akciju?
Možda nisu, ali mnogima prvo oni padaju na pamet, što ilustruje stanje društva.
Ukoliko se, daleko bilo, ispostavi da su „Narodne patrole“, biće to poraz države.
Kada u nekoj zemlji pojedinci uzmu stvar u svoje ruke, počnu da dele pravdu i silu umesto nadležnih državnih organa, nastaje haos.
Na izbeglicama i migrantima se neće zaustaviti, jer posle „Jevreja i komunista“ dolaze ostali.
Svi mi koji mislimo, izgledamo, delujemo drugačije.
Ma, dovoljno je da mislimo.
Šta reći o ponovljenim incidentima na otvaranju festivala „Mirdita, dobar dan“, koji od 2014. povezuje kulturnu scenu Beograda i Prištine.
Inspiracija za festival koji organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine je Bekim Fehmiju, poznati jugoslovenski, albanski, kosovski i beogradski glumac, koji simboliše mogućnosti povezivanja dve kulture i naroda.
Znaju to Milica Đurđević, Miša Vacić, Simo Spasić i slični koji su se okupili uoči otvaranja festivala i pokušali da ga spreče.
Usta punih Kosova, srpstva, nacionalizma, patriotizma, ovakvi rade najpre na štetu svog naroda i države.
Pokazuju da, iako u Ustavu drugačije piše, „južna srpska pokrajna“ faktički nije i neće biti Srbija.
Ako ovim uglavnom mladim ekstremistima smeta festival na kome gostuju albanski umetnici, kako misle da sutra „vrate“ Kosovo?
Demonstranti protiv „Mirdite“ i izbeglica, u svom vokalno i vizuelno bogatom repertoaru najčešće pominju Kosovo i najavljuju povratak.
Zanima me, šta ih sprečava?
Zar Kosovo nije Srbija?
Ako mogu do Niša, Leskovca, što ne bi i do Prištine otišli?
Možda da odu baš u vreme održavanja festivala „Mirdita, dobar dan“ u glavnom kosovskom gradu?
Koliko mi se čini, u Prištini do sada nije bilo incidenata.
Nezadovoljnih je verovatno bilo, ne i protesta. Rečnikom ambasadora Đurića rečeno – 1:0 za Prištinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
