UČITE OD NAJBOLJIH: BRANKO LAZIĆ otkriva NEVEROVATNE košarkaške trikove

Dva treninga dnevno, tri utakmice nedeljno, stalno na putu, kratka letnja pauza, pa sve iznova. Toliko o glamuroznom životu profi košarkaša... Kako je uspeti uz tako suludo jak ritam, za Noizz priča kapiten Crvene Zvezde Branko Lazić.

Od kada je kao klinac zaigrao za mladu reprezentaciju Srbije, Lazić važi za jednog od naših najboljih sportista, a kada se nakon teške povrede sa štakama pojavio na utakmici Crvene Zvezde i definitivno je kupio sve Delije. O tome, ali i kako neki novi klinci mogu da se probiju u basketu, pričamo sa Zvezdinim kapitenom na treningu između dve tekme. Našli smo se sa njim napolju jer Lazić isprobava i stavlja na test svoju novu opremu iz kolekcije adidas COLD.RD koja je pravljena za sve one koje ni hladnoća ne može da odvrati od aktivnog života.

Ta povreda prošle godine ni malo nije bila laka. Ljudi su odlepili kada si se povređen pojavio na tribinama, ali kako je tebi lično bilo da se izboriš sa tom povredom? Kako je tekao poravak i vraćanje u formu? Šta radi sportista kad mora da krene od nule?

- Pre svega to je uloga kapitena u ekipi. To nije samo doprinos na terenu, već i van njega. Ako kapiten ne daje dobar primer, šta onda očekivati od ostalih igrača? Moje mišljenje je da kapiten uvek mora biti uz tim kakve god da su okolnosti.

Mogu da kažem da sam do sada imao sreće u karijeri da nisam imao teže povrede. Mislim da sam i sam doprineo tome jer sam se uvek trudio da budem maksimalno spreman i svoje životne navike u potpunosti prilagodio profesionalnom sportu. Ipak, povrede su sastavni deo karijere jednog sportiste i nikada nije lako da se vratite posle njih. Psiha je tada važna, ali i ljudi koji vas okružuju. Za 10 godina u Zvezdi radio sam zaista sa vrhunskim trenerima i medicinskim osobljem. Uvek sam imao poverenje u njih i to sa razlogom. Njihovi saveti i rad sa njima uvek su dragoceni u procesu oporavka. Moj savet za mlađe igrače je vera u sebe, vredan rad i poverenje u lekarsko osoblje. Psiha je tada veoma važna jer i sami dobro znate koliko je truda bilo potrebno da dođete na taj nivo na kom ste bili pre povrede, takvim trudom i verom vratićete se na najviši nivo.

Koja je najvažnija lekcija iz basketa koju možete da prenesete budućim košarkašima?

- Uvek imajte u vidu da je to timski sport i da svaki uspeh koji napravite individualno dolazi kao posledica snažnog kolektiva. Kada jedan igrač nije podređen timu onda nastaju problemi, a ako imate poverenja jedni u druge i kada svako uradi posao koji je njemu namenjen timski uspeh nikada neće izostati.

Šta vam je, kada ste počinjali bilo najteže da savladate od košarkaške tehnike?

- Pomalo teško pitanje jer početak i učenja osnova košarke i same tehnike nije bio baš skoro. Ipak, sećam se da mi je najteže za rukom išao roling, kao i većini mojih drugara koji su tada počinjali. Uvek bi napravili više koraka nego što je dozvoljeno ili bismo izgubili osećaj za prostor pa nakon okreta nismo znali gde je koš. Kao i u svemu, rad i mnogo ponavljaljanja bili su recept da se i nama, naizgled nemoguć roling u to vreme, savlada.

Trening napolju je nešto što nam je sada najsigurnija opcija, bar za one koji rekreativno treniraju. Da li ti nekad treniraš napolju i u čemu je razlika u odnosu na klaisčno vežbanje u zatvorenom?

- Dobar primer za to je period koji je iza nas, odnosno vreme karantina izazvanog pandemijom Covid-19. To je sve nas vratilo u period kada smo počinjali i kada smo mnogo više trenirali napolju. Tako je bilo i sada. Profesionalni sport zahteva mnogo više nego rekreativni i van hale i teretane nemate baš sve neophodne uslove za rad, ali ima mnogo stvari koje možete da radite i koje vam mnogo znače za vrhunsku pripremu. I dalje obožavam da trčim u prirodi, Beograd i Srbija imaju prelepe šume i predele. Trčanje u takvom ambijentu razbija samu monotoniju trčanja što znam da mnogima predstavlja problem. Mislim da sam time i odgovorio na pitanje u čemu je razlika. Možda napolju nemate sve što je neophodno za vrhunsku pripremu, ali zahteva kreativnost i razbija monotoniju teretane i dvorane. Priroda nudi brojne mogućnosti, probajte i uverićete se i sami.

Za tebe je ovo deseta, jubilarna sezona u Zvezdi, ali je igraš pred praznim tribinama. Kakav je to osećaj?

- Mnogo puta smo isticali koliko nam znače naši navijači. Istina je da je kako je nama, tako je i svima u Evropi, ali ipak mislim da ova situacija najviše pogađa Crvenu zvezdu. Ceo svet zna kakva je atmosfera u našoj hali, kakvu energiju dobijamo sa tribina i koliku međusobnu ljubav gaje igrači i Zvezdaši. Zahvaljujući takvoj atmosferi mi smo pobeđivali velike favorite i osvajali trofeje. Bez publike se osećamo kao da fali veliki deo nas i onoga što u svetu predstavlja Crvena zvezda. Nadamo se da će se to promeniti i to veoma brzo. Mnogo nam nedostaju, a novi igrači ne mogu da dočekaju da dožive taj jedinstveni ambijent.

Neke prognoze za Evroligu?

- Što se tiče rezultata u Evroligi, naš dogovor je da ne razmišljamo mnogo daleko. Cela situacija je jako nepredvidiva i teška i ako ne razmišljamo utakmicu po utakmicu možemo da napravimo sebi problem. Korak po korak i u takvim okolnostima siguran sam da rezultat neće izostati.