ZNATE LI KO JE BIO KAPETAN MILISAV ČAMDŽIJA? Saznajte sve o junaku koji je osvojio Beograd!
Milisav Čamdžija rođen je u selu Borak u beogradskoj nahiji. Nadimak čamdžija je dobio pošto je prevozio ljude preko reke Save u čamcu.
Neprijatelj je pri povlačenju pljačkao narod i rušio mostove: Na današnji dan pre 102 godine oslobođen je Čačak
CRKVU STARU SKORO DVA VEKA OTIMA ZABORAV: Koren srpske istorije potpuno zaboravljen i oronuo kao zapuštena kuća!
DA LI STE ZNALI DA JE KANDIDAT ZA NOBELA BIO I JEDAN SRBIN? Kladionice su mu davale iste šanse kao i dobitnicima
Danas je malo poznato da je Čamdžijin podvig osvajanja turskog topa koji je branio palisade bio presudan za oslobađanje Beograda.
Naime, ustanici su još od 1804. uspostavili opsadu oko snažno utvrđenog grada koji je branila osmanska posada sa 300 topova. Ni u jesen 1806. vožd se nije usuđivao da juriša na grad sa samo 40 topova, a hladnoća i slabo snabdevanje lomili su moral ustanika.
Knez Sima Marković, iz Velikog Borka, kod koga je Milisav bio kapetan, vojvoda Vasa Čarapić, Zmaj od Avale, Uzun Mirko Apostolović i Konda Bimbaša su prelomili i samostalno krenuli u odlučnu bitku.
Čamdžija se zakleo da će prvi ući u varoš. Na dan Svetog Andreja, odlučni ustanici su krenuli na gradske bedeme, ali se grupa koja je jurišala na najutvrđeniju Stambol kapiju pokolebala kad je smrtno ranjen vojvoda Vasa Čarapić. Preokret je donela gromoglasna pesma Čamdžije koji je osvojio i zajahao turski top: "Hej braćo Srbi, krila sokolova k meni, k meni, ja sam na jendeku!"
Čarapić, Zmaj od Avale je izustio: "Ne bojte se. Eno peva Čamdžija", a poziv Čamdžij začuo je i Karađorđe na Tašmajdanu i, po svedočenju svog posilnog, povikao: "E, sverova Milosav, po duši ga. Juriš, junaci, i mi da ne budemo poslednji."
Čamdžija je posle pogibije sahranjen, po poslednjoj želji, pod skromnim kamenim spomenikom pored brata Ivanka, u rodnom Velikom Borku. Inicijativni odbor sastavljen od meštana ovog beogradskog sela koje predvodi Dragoslav Jovičić Uča, Izviđački odred "Sveti Sava" i potomci najavili su da će, pored njega, do sledećeg godine tu podići mali memorijalni centar.
Kad je 1815. počeo Drugi srpski ustanak pod knezom Milošem, Milisav se odmah uključio i u osvajanju današnjeg Obrenovca (tadašnji Pelež) gde je 1815. bio ranjen. Posle dva dana je umro.
Sahranjen je po svojoj želji u svom voćnjaku ispod jednog oraha, pored brata. Njegovi savremenici se slažu da je bio veliki junak, nije tražio odlikovanja ni titule, želeo je samo bitku sa Turcima.