Da li ste ikada "lebdeli" po vodi tokom vožnje? Evo koliko to zaista može da bude OPASNO!

Ako ste vozač sa višegodišnjim stažom, i ako ste bili u prilici da vozite po jakoj kiši i ulicama po kojima teku bujice, sigurno ste čuli za akvaplaning. Čak i ako ga sami niste doživeli…

Akvaplaning je pojava stara koliko i vožnja. Mislimo da vožnju automobila, mada nije isključeno da je poznata još od ranije, iz vremena rimskih dvokolica, na primer.

Jednostavno rečeno, akvaplaning je gubitak kontakta točka i asfalta, odnosno puta, do koga dolazi tokom vožnje po mokroj podlozi.

Brza vožnja preko bara na putu ili vlažnog kolovoza može da dovede do takvog gubitka kontakta, što za rezultat može da ima gubitak kontrole nad vozilom, izletanje sa puta, i u najgorem ishodu, saobraćajne nesreće.

Kako akvaplaning izgleda u praksi, možda najbolje ilustruje ovaj nedavni snimak iz Velike Brtanije. Vozač crnog Mercedesa je, vozeći prevelikom brzinom po mokrom auto-putu, stvorio tzv. vodeni klin između svojih točkova i podloge.

Zbog toga je potpuno izgubio kontrolu nad vozilom, presekao put automobilima koji su bili ispred njega, a potom iz okreta u brzini udario u benzinsku pumpu i prakirani pikap. Srećom, u ovom incident niko nije povređen.

Nešto komplikovanije objašnjenje ove pojave glasi: usled kontakta površine guma sa vodom na površini puta, dolazi do povećavanja pritiska vode neposredno ispred samih guma.

U toj situaciji, guma ne uspeva da izbaci svu vodu kroz svoje šare, odnosno za to namenjene kanale, zbog čega praktično dolazi do "glisiranja" autmobila po vodi, koja se nalazi između gume i asfalta (već pomnuti "vodeni klin"). To izaziva proklizavanje automobila po putu, i eventualne posledice koje ono može da ima.

Bez obzira na snagu, veličinu, težinu ili namenu, akvaplaningu su izloženi svi automobili, od "fiće" do Ferrarija. Posebno u današnje vreme, kada savremeni automobili sa svakom novom generacijom dobijaju jače motore i veću snagu, ali i veće dimenzije i masu.

Neki će, možda, reći da savremeni automobili imaju elektronsku kontrolu stabilnosti i brojne druge bezbednosne sisteme, ali u ovakim situacijama oni teško da su u stanju bilo šta da urade protiv zakona fizike, što primer sa Mercedesom i dokazuje.