Саопштена имена скоро свих министара – много нових али нико из Ниша?

Мандатарка за састав нове Владе Ана Брнабић, саопштила је данас имена скоро свих министара. Чека се потврда за одређену позицију из СПС-а, односно за место министра Просвете, на чијем би челу требало да буде Бранко Ружић.

Нови мнистри..

Министарство унутрашњих послова, Александар Вулин

Министарство спољних послова, Никола Селаковић

Министарство финансија, Синиша Мали

Министарство привреде: Анђелка Атанацковић

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранислав Недимовић

Министарство заштите животне средине, Ирена Вујовић

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Томислав Момировић

Министарство рударства и енергетике, Зорана Михајловић

Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић

Министарство правде, Маја Поповић

Министарство државне управе и локалне самоуправе, Марија Обрадовић

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Дарија Кисић Тепавчевић

Министарство одбране, Небојша Стефановић

Министарство за европске интеграције: Јадранка Јоксимовић

Министарство здравља. Златибор Лончар

Министарство за бригу о породици и демографији, Ратко Дмитровић

Министарство омладине и спорта, Вања Удовичић

Министарство културе и информисања, Маја Гојковић

Министарство за бригу о селу, Милан Кркобабић

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Бранко Ружић? 

Брнабић је напоменула да се за Министарство просвете, науке и технолошког развоја чека одлука Социјалистичке партије Србије, као и да се још разматра одлука о потпредседничким местима у Влади и министрима без портфеља.

Да ли ће бити накнадних промена, остаје да сачекамо..

БИОГРАФИЈЕ (РТС)

Министар спољних послова – Никола Селаковић

У новој Влади Србије, чији је састав саопштен раније данас, шеф дипломатије биће Никола Селаковић. Члан је Српске напредне странке од 2008. Био је министар правде и државне управе у Влади формираној 2012. године и тренутно је на функцији генералног секретара председника Републике.

Рођен је 1983. године у Ужицу, школовао се у Београду, где је завршио Правни факултет Универзитета у Београду.

Био је запажен студент, а у више наврата је побеђивао на надметањима у беседништву на Правном факултету, као и на Фестивалу беседништва у Сремској Митровици, Sirmium lux verbi, где је победио.

На Правном факултету Универзитета у Београду 2009. постаје стручни сарадник у настави на предмету "Упоредна правна традиција" и предмету "Национална историја државе и права", а 2010. изабран је за асистента на тим предметима.

Министар унутрашњих послова – Александар Вулин 

Члан Покрета социјалиста који је на последњим изборима подржао листу предвођену СНС-ом. Са функције досадашњег министра одбране прелази на функцију министра унутрашњих послова.

Рођен је 1972. године у Новом Саду. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима и Правни факултет у Крагујевцу. Завршио Високу школу безбедности и одбране.

Био је директор Канцеларије за Косово и Метохију од 2012. године. Ту функцију је обављао до септембра 2013, када је именован за министра без портфеља задуженог за КиМ. У априлу 2014. године је именован за министра за рад и реизабран 2016. године.

Од јуна 2017. године води Министарство одбране. 

Министарка трговине, туризма и телекомуникација – Татјана Матић

Члан Солијалдемократске партије Србије. Тренутно на функцији државног секретара Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Рођена је 1972. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 2002. године обављала је више функција у владама Србије, између осталог била је директорка Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвећу. 

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Томислав Момировић

Рођен је 1983. године у Београду, где је завршио Правни факултет. Власник је и председник компаније "Мона хотел менаџмент".

Момировић је јавности постао познат када се успротивио повећању минималне цене рада.

Активни је учесник у пословном удружењу ХОРЕС, где се од 2013. године налази на позицији председника скупштине ХОРЕС (Удружење хотелијера и ресторатера - Пословно удружење хотелско угоститељске привреде), а од 2009. до 2013. обављао је функцију председник УО ХОРЕС.

Mинистар финансија – Синиша Мали

Нови-стари министар финансија – на челу Министарства од 2018. године. Члан је Српске напредне странке.

Рођен је 1972. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду.

Био је градоначелник Београда од 2014. до 2018. године. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у Влади тадашњег премијера Александра Вучића.

Претходно је био финансијски саветник у приватном сектору, где је радио у неколико приватних предузећа која су се бавила саветовањем у области финансијских услуга.

Године 2001. постављен је за помоћника министра за приватизацију у Министарству за привреду и приватизацију Владе Србије. Крајем те године прелази у Агенцију за приватизацију, где је био директор Центра за тендерску приватизацију. На тој функцији остаје до краја 2003. године. 

Министарство привреде – Анђелка Атанасковић

Директорка "Прве петолетке - наменска" у Трстенику, фирме коју води од 2014. године. Чланица Српске напредне странке од оснивања 2008. године.

Рођена је у Трстенику 1958. године, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Машинском факултету у Београду, одељење у Краљеву.

Атанасковићева је у Сарајеву 2017. изабрана за најбољег менаџера југоисточне Европе, према мишљењу Асоцијације комора.

Министар пољопривреде – Бранислав Недимовић

Остаје на челу ресора који је водио од претходних парламентарних избора 2016. године. Члан је Српске напредне странке.

Рођен је 1977. године у Сремској Митровици, дипломирао на Правном факултету у Новом Саду.

Био је градоначелник Сремске Митровице од 2008. до 2016. године. 

Министарство за заштиту животне средине – Ирена Вујовић

Чланица Српске напредне странке. Тренутно је на функцији председнице Општине Савски венац, за коју је изабрана након локалних избора 2016. године.

Рођена је 1983. године у Београду, а по професији је економиста.

Била је посланица у Народној скупштини након избора 2012. и 2014. године.

У мају 2014. године именована је за помоћницу градоначелника задужену за област друштвених делатности.

Од 2015. године је на челу Савета за родну равноправност. Заменица је председника Савета за права детета и политички је представник Београда у мрежи великих европских градова (Eurocities).

Министарка рударства и енергетике – Зорана Михајловић

Чланица Српске напредне странке која у ресор енергетике долази са места министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. 

Рођена је 1970. године у Тузли, а основну и средњу школу завршила у Београду. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ауторка је више књига и стручних радова из области рударства и енергетике.

Ресор енергетике водила је и након избора 2012. године.

Десет година је радила у Електропривреди Србије. Била је саветница за енергетику потпредседника, а потом и председника Владе Србије, и члан Управног и Надзорног одбора ЕПС-а.

Министарка правде – Маја Поповић 

Правни факултет у Београду уписала је 1989. године и завршила га у 21. години. Радила је у адвокатури, а у 26. години изабрана је за судију Првог општинског суда у Београду, као најмлађи судија у земљи. 

Од 2000. до 2012. води своју адвокатску канцеларију. Од 2012. до 2014. запослена је у Градском заводу за хитну медицинску помоћ као помоћница директора за немедицинске послове. Потом се запошљава у Безбедносно-информативној агенцији (БИА).

На место министарке правде долази из БИА, где је обављала функцију специјалног саветника директора Безбедносно-информативне агенције. 

Министарка државне управе и локалне самоуправе – Марија Обрадовић

Чланица Српске напредне странке и народна посланица у више сазива Народне скупштине.

Рођена је 1974. године у Краљеву, завршила Учитељски факултет у Београду. Радила је као новинарка и уредница на РТВ Крушевац и РТВ Краљево. 

Водила је скупштински Одбор за одбрану и унутрашње послове и била чланица више различитих одбора. Од 2012. до 2015. године била је чланица Програмског одбора РТС-а.

Министар одбране – Небојша Стефановић

Стефановић је од јула 2012. до априла 2014. године обављао функцију председника Народне скупштине Републике Србије и председника Одбора за права детета.

Стефановић је од јула 2012. до априла 2014. године обављао функцију председника Народне скупштине Србије и председника Одбора за права детета. 

За министра унутрашњих послова изабран је априла 2014. године, а од августа 2016. године уједно је и потпредседник Владе Републике Србије.

Новембра 2017. године именован је за секретара Савета за националну безбедност, а истовремено обавља и функцију шефа Бироа за координацију служби безбедности.

Рођен је 1976. године у Београду. Члан је Српске напредне странке. 

Министар за бригу о селу – Милан Кркобабић

У претходној влади био је министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензинера Србије. 

Радно и стручно искуство стекао је радећи на банкарским и финансијским пословима - од банкарског приправника до директора финансијске организације. У периоду од 2008. до 2012. године обављао је функцију заменика градоначелника Београда.

Министар за бригу о породици – Ратко Дмитровић

Новинар и публициста, ново лице у Влади са листе СПАС-а. Рођен је 1958. у Комоговини на Банији. Студирао је право, новинарство и историју уметности у Београду и Загребу. Радио у Политици, Нину, за РТС.

Почетком 1994. године покренуо је недељник Аргумент чији је био главни и одговорни уредник, а који је објављиван до 1999. године.

Био је уредник франкфуртских Вести, колумниста Печата и директор и главни уредник компаније "Новости".

На парламентарним изборима 21. јуна 2020. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као кандидат Српског патриотског савеза.

Министарка за људска права и друштвени дијалог - Гордана Чомић

Рођена је 16. јуна 1958. године у Новом Саду. Дипломирала је физику. Радила је на Универзитету у Новом Саду.

Чомићева је била генерала секретарка, чланица председништва и бивша потпредседница Демократске странке.

Била је чланица Извршног одбора града Новог Сада, посланица у скупштини АПВ, народна посланица и потпредседница Скупштине Србије, као и чланица више скупштинских одбора.

Министарка за европске интеграције – Јадранка Јоксимовић

Рођена је у Београду 1978. године, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, на смеру Међународни односи.

За министра без портфеља задуженог за европске интеграције у Влади Републике Србије први пут је изабрана 2014. године. Након ванредних парламентарних избора, реизабрана је за министра без портфеља задуженог за европске интеграције.

Формирањем Министарства за европске интеграције, 2017. године, изабрана је за министарку за европске интеграције у Влади Републике Србије.

Чланица је Српске напредне странке.

Министарка рада, запошљавања, борачких и социјалних питања – Дарија Кисић Тепавчевић

Рођена у Сарајеву 1975. године. Лекар и специјалиста епидемиологије, професорка на Катедри епидемиологије Медицинског факултета Универзитета у Београду и помоћница директора Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут".

Једна од водећих улога јој је поверена током епидемије малих богиња, која је Србију погодила током 2017. и 2018. године, да би 2019. представљала Европу на "Инцијативи за глобалну елиминацију малих богиња и рубеле" која је одржана у Вашингтону.

Током каријере је публиковала више од 120 научних радова у међународним научним часописима.

Чланица је Кризног штаба за борбу против епидемије коронавируса.

Mинистар здравља – Златибор Лончар

Досадашњи министар здравља, наставиће да води тај ресор и у наредном мандату.

Запослен је на Клиници за Ургентну хирургију, Ургентног центра КЦС, од 2010. године обављао је функцију начелника Интензивне неге, на одељењу Хирургије I, а функцију директора Ургентног центра и помоћника директора КЦС за медицинска питања, вршио је од августа 2012. године.

На место начелника Одељења за трансплантацију постављен је 2013. године.

Рођен је 1971. године у Београду, где је завршио Медицински факултет. Члан је Српске напредне странке. 

Министарка културе – Маја Гојковић

У Немањину 11 долази са функције председнице парламента, коју је обављала од 2014. године.

Рођена је 1963. године у Новом Саду, где је завршила Правни факултет.

Од 2004. до 2008. године била је градоначелница Новог Сада, као прва жена на тој позицији у историји Новог Сада.  

Министар омладине и спорта – Вања Удовичић

Наставља да води овај ресор који је преузео 2013. године, када је и завршио професионалну ватерполо каријеру.

Један је од најтрофејнијих српских ватерполиста. Са репрезентацијом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 2004. у Атини и бронзане на ОИ 2008. у Пекингу и четири године касније у Лондону.

Удовичић је са репрезентацијом два пута био светски шампион, 2005. године у Монтреалу и четири године касније у Риму. На светским шампионатима освојио је и још по једну сребрну и бронзану медаљу.

Три пута је освајао титуле европског шампиона, 2003. у Крању, 2006. у Београду и 2012. у Ајндховену.

Рођен је 1982. године у Београду, где је дипломиорао на Факултету организационих наука.

Министарство просвете – припада СПС-у, чека се одлука