PREDIZBORNA RETORIKA ILI VIZIJA: Tramp želi "veliku Ameriku", znači li to "razvod" od Kine
Kako bi osigurao drugi mandat Tramp daje razna obećanja, a neka ponavlja od pre četiri godine. Do birača, novih i starih, pokušava da dođe na razne načine, baš kao i njegov rival Džo Bajden, no jedno obećanje - ili "vizija budućnosti" - ima daleko veću težinu. Reč je o ideji "odvajanja od Kine".
KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca
KORONA GAZI, A ANESTEZIOLOGA NI ZA LEK: Mračna upozorenja lekara
ITALIJANSKU POKRAJINU JE PREGAZILA KORONA: Sada se priprema za novi KARANTIN
Šta to zapravo znači? Sama reč već nam dosta govori. Naravno, da bi se nešto odvojilo od nečeg prvo s time mora biti spojeno, a kada govorimo o odnosu Kine i SAD-a, uz svu oštru retoriku i napetosti koje su se nagomilale poslednjih meseci i godina (naročito otkako se u Beloj kući nalazi Donald Tramp), ove dve zemlje, dve najveće ekonomije sveta, još su uvek itekako povezane. Štaviše, ekonomska simbioza između SAD-a i Kine toliko je snažna da jedna zemlja bez druge gotovo da ne mogu ekonomski postojati.
Kada bi jedna strana "izašla" iz ovog "braka" došlo bi do velikog potresa u samim temeljima obe ekonomije, a samim tim i globalno jer, recimo to još jednom, govorimo o dve najveće ekonomije sveta. Ali Tramp sada upravo to i predlaže, zar ne? Čini se. Ukoliko je po tom pitanju ozbiljan, odnosno ako ovo nije samo predizborna retorika (jer kod glasača, naročito radnika koji su ostali bez posla zbog preseljenja industrije i proizvodnje u Aziju, ta priča jako dobro prolazi), onda to znači da je na pomolu "drugi deo" Trampovog grandioznog plana kojeg ima nameru sprovesti u delo u svom drugom mandatu.
Kako to misli da izvede? Pre nego što damo odgovor na to pitanje pogledajmo šta je do sada napravio, a napravio je zapravo podosta. Kao prvo, ekonomski i trgovinski odnosi između SAD-a i Kine više definitivno nisu "glatki". Pre Trampa, SAD su povremeno upućivale kritike prema Kini na račun nepostojanja demokratije u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji, no kada je reč o trgovinskom odnosu tu se naročito pazilo na održavanje nepromenjenog stanja. Tramp je takav pristup prema Kini "presekao" pokrenuvši pravi trgovinski rat s Kinom. Došlo je do razmene uvođenja brojnih tarifa, ali i sve druge pretnje su se multiplikovale. Vojne napetosti su takođe znatno više (Tajvanski prolaz, Južno kinesko more). Pred kraj ovog prvog mandata Tramp je krenuo u veliki napad na kineski digitalni proboj.
Uhvatio je i Demokrate "na spavanju" znajući da neće moći, zbog ideoloških razloga, braniti Kinu, tako da je Kina postala sinonim za novog američkog neprijatelja. Zapravo ono što je Obamina administracija učinila Rusiji Trampova je sada učinila Kini. Nije tajna da Republikanci generalno nisu skloni "simbiozi" s Kinom dok kod Demokrata možemo prepoznati dve frakcije s tim da je ova pro-kineska možda malo snažnija. Jednostavno u ovom trenutku većini američkih interesnih grupa odgovora zaoštravanje odnosa s Kinom (nažalost i američkom vojno-industrijskom kompleksu!) i zato Tramp može s relativnom lakoćom ići napred jer kod kuće i nema snažniju opoziciju. Čak i Trampu inicijalno vrlo nesklona Silicijumska dolina, koja je bila pojam guranja neoliberalnog pristupa, sada nastoji da se pred Kinom sakrije pod državne skute.
Može se reći da je i Kineze "ulovio" nespremne. To se najbolje vidi po kineskim reakcijama koje su striktno defanzivne (uzvraćanje istom merom uz "insistiranje na povratku na dobre odnose"!). Pretpostavka je da bi konačan razvod ovog braka - i to onaj potpuni jer "razdvajanje" ovde, u ekonomskom smislu, ne priznaje ni "brak iz interesa" već potpuni raskol - bio veliki šok za obe zemlje, ali Tramp veruje da bi se Amerika od toga puno lakše oporavila. Štaviše, njegov slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" direktno je (i jedino) ostvariv ako krene s tim planom.
Šta bi konkretno značilo to "razdvajanje"? To bi pre svega moralo uključivati povlačenje američke proizvodnje iz Kine. Ali gde? Tramp želi da to budu same SAD. I mora se priznati, kada bi u tome uspeo, bio bi to ekonomski podvig kakav u ovom veku još nije viđen. Za vreme govora 7. septembra Tramp je poručio: "Učinićemo Ameriku proizvođačkom supersilom sveta - prekinućemo svoju zavisnost od Kine jednom za svagda. Bilo da ćemo to ostvariti kroz „razdvajanje“ ili kroz ogromne tarife, kao što sam već počeo, okončaćemo zavisnost od Kine, ne smemo zavisiti od nje".
- Kada ne bismo poslovali s Kinom ne bismo gubili milijarde dolara - takođe je tom prilikom poručio Tramp. Naravno, pritom se misli na i dalje "tvrdoglavo visoki" trgovinski deficit koji SAD imaju prema Kini. Ali zar nismo rekli da ova simbioza odgovara i SAD-u i Kini? Kako može odgovarati ako SAD "gubi milijarde dolara"? Gubi, prema Trampu. Nemojmo smetnuti s uma da je Tramp vrhunski manipulator, a sa statistikama se najlakše manipuliše...
Da, SAD imaju veliki trgovinski deficit s Kinom koji uprkos svim Trampovim merama i dalje raste. U julu je porastao za dodatnih 1,6 milijardi dolara te sada iznosi 28,3 milijarde. Ali ono što Tramp lukavo ne spominje je činjenica da je Kina i dalje jeftini proizvodni pogon za brojne američke kompanije. Kada bi se to uzelo u obzir pitanje je ko na kraju ima veću korist od koga. U svakom slučaju, korist jeste obostrana, ali postoji problem. Naime, SAD i Kina nisu složni bračni partneri koji budućnost grade zajedno, oni su parazit jedno drugom i nastoje se međusobno iskoristiti. Iskoristiti s kojim konačnim ciljem? Dominacije, naravno.
SAD su sada u strahu da Kina bolje "igra" tu igru i da će, ako se ovaj odnos nastavi, ona izbiti na vrh i postati vodeća sila sveta. Jedini način da se to zaustavi, tako barem veruje dobar deo američkih stratega (koje Tramp sluša), je da se sprovede duboko i oštro "razdvajanje" - kako i sam Tramp kaže, da se američka zavisnost (proizvodnja) od Kine prekine "za svagda".
Ne bi čudilo da i druga strana, demokratska, razmišlja bar delimično na sličan način, ali Tramp će tvrditi suprotno. Svog rivala Bajdena nazvao je "pijunom Pekinga" ističući kako Bajden planira "predati američka radna mesta Kini". Sudeći prema onom što Bajden govori kada je reč o spoljnoj politici Tramp po običaju preteruje, ali u svrhu političkog nadmetanja i može jer ipak je Bajden potpredsednik iz dve Obamine administracije, a ista je itekako negovala status quo s Kinom.
Nije tajna da je Tramp "predsednik od ekonomije" - to je njegov zaštitni znak i ako će Amerikanci ponovo glasati za njega onda će to biti primarno zbog toga. Isto tako nije tajna da se američka ekonomija pod njim pokazala izuzetno žilavom. - Naš uspon je spektakularan i oporavljamo se od pandemije puno brže od drugih zemalja - tvrdi Tramp. Već smo rekli da statistika može biti varljiva, određene brojke idu na ruku Trampu. Američki BDP u drugom kvartalu pao je za 9,5 odsto što je manje od teže pogođenih velikih ekonomija poput Nemačke i Britanije. Nadalje, početkom septembra stigao je izveštaj koji pokazuje kako je nezaposlenost u SAD-u svega 8,4 odsto - to su impresivne brojke. Amerika je uspela da vrati na posao oko polovinu od 22 miliona Amerikanaca koji su ga zbog pandemije izgubili u martu i aprilu ove godine.
Što se pak tiče "razdvajanja" od Kine Tramp to prikazuje kao istorijsku priliku za Ameriku i Amerikance, a moći će je imati samo ako njemu daju glas. U praktičnom smislu teško je reći je li takav ambiciozan plan uopšte izvodljiv. Zamislimo da Amerika zaista preseli svu svoju proizvodnju natrag u SAD. Koliko bi ti proizvodi koštali na međunarodnom i domaćem tržištu?! Jako puno - jer teško je zamisliti da bi američki radnici radili po "kineskim uslovima" (teško, ali ne i nemoguće).
Naravno, uvek postoji i mogućnost da Tramp priča jedno, a planira nešto sasvim drugo. Šta ako je "razdvajanje" od Kine samo prebacivanje proizvodnje u neku drugu zemlju koja je još bolje opremljena za "fabrike znoja" (recimo Indija - koja bi jako volela da vidi takav scenario!). Ili pak te "fabrike znoja" zaista uskoro dolaze u SAD? Na kraju dana američki stratezi mogu predlagati i ovo i ono, ali Trampov primarni posao je udovoljiti interesima američke kapitalističke klase.