Uz pomoć "lovaca na islamiste" smenjen imam austrijske vojske Sijamhodžić

Sredinom 2015, austrijska vlada (Ministarstvo odbrane) i Islamska verska zajednica su potpisale ugovor o angažovanju vojnog imama za potrebe austrijske vojske.

Od prvog jula te godine, Islamska verska zajednica je za spiritualnog poverenika muslimanskih regruta imenovala Abdulmedžida Sijamhodžića, poreklom iz Bosne.

Sijamhodžić je imao prvi veliki državni nastup u oktobru 2015, na svečanostima povodom Dana Republike, takođe i 2016. godine.

Dan Republike je najveći državni praznik u Austriji, obeležava momenat kad su Rusi otišli 1955, i slavi se 26. oktobra, dakle u ponedeljak, već šezdeset peti put. Na taj dan austrijska vojska obično izveze svu atraktivniju mehanizaciju koju ima i parkira je između Hofburga, Trga Heroja i Burgteatra.

Dok u pozadini mladi regruti svečano polažu zakletvu, građanstvo se penje po oklopnim Pandur transporterima i pravi selfije, a deca se zabavljaju kad prepoznaju velike igračke iz svoje sobe.

Ukratko, Dan Republike je paradigma benevolentne vojske u stabilnoj demokratiji van NATO saveza. Praznik je sastavljen od raznovrsnih elemenata, kao što su simboli tradicije i nacionalnog ponosa, predstava da bezbednost ima i zabavnu stranu, uz naravno, vrbovanje za vojnu profesiju u granicama dobrog ukusa.

Pet godina je Sijamhodžić bio službeni deo tog najvišeg državnog performansa u Austriji, držao govore mladim regrutima. U ponedeljak ga neće biti na bečkom Trgu heroja, jer ga je ministarka vojske Klaudija Taner otpustila pre dva dana.

Za one koji vole preciznu formulaciju: Nije ga otpustila, nego je poručila Islamskoj verskoj zajednici da ga ona smesta otpusti, jer što se države tiče, Sijamhodžić više ne može da daje duhovnu podršku austrijskim vojnicima muslimanske veroispovesti.

"U austrijskoj vojsci nema mesta za politički islam!Zato zahtevam od Islamske verske zajednice - u smislu buduće saradnje - da povuče imama Sijamhodžića i zameni ga novim, jer mi s njim prekidamo saradnju na licu mesta. Hitno smo pokrenuli proces provere. Ako se optužbe učvrste, preduzećemo dalje mere. Nemam nikakvo razumevanje za takvo ponašanje i ja to neću da trpim", izjavila je ministarka Taner.

Irfan Peci, lovac na islamiste: "Sijamhodžić širi džihadističku propagandu"

Rečeno univerzalnim vojnim rečnikom, Sijamhodžić je otpušten zbog nečasnog ponašanja, dalje konsekvence nisu isključene.

Počelo je sve sa videom koji je krajem prošle sedmice, otprilike nedelju dana pre Dana Republike, objavio Irfan Peci, rođen u Sandžaku, u Srbiji 1989. godine, a odrastao u Bavarskoj, oblast Regensburg.

U polusatnom videu, Peci je nabrojao sve prestupe sad već bivšeg austrijskog vojnog imama. Oni se mogu smestiti u tri grupe: širenje propagandnog džihadističkog materijala, neprimerene političke izjave o prilikama na Balkanu i podgrevanje nacionalne mržnje u Bosni.

Peci je profesionalni lovac na islamiste. Tako se nazvao u paraleli na Simona Vizentala, koji je u medijima bio lapidarno poznat kao "lovac na naciste".

"Lovac na islamiste" (Islamistenjäger) je naslov Pecijeve stranice na Fejsbuku, a tako nastupa i na Jutjubu.

Karijeru je Irfan Peci počeo "iz branše", kao islamista. Al-Kaida je rano prepoznala njegov medijski talenat, jezičku nadarenost, sigurnost pred kamerom i postavila ga da vodi medijski informativni centar za Evropu.

Sa 19 godina je Peci uhapšen i strpan u nemački zatvor. U zatvoru je promenio stranu i počeo da radi za nemačku Službu za zaštitu ustavnog poretka. Postao je službeni lovac na islamiste, undercover informant.

Nemački zaštitari ustava su Pecija vratili u nemačko-austrijsku islamističku scenu kao informanta. Kad ga je savezni državni tužilac pozvao za krunskog svedoka u jednom islamističkom procesu, bilo je gotovo sa Pecijevim undercover statusom.

Pozvao ga, ili mu pomogao da se izvuče; spasio ga ili ga još više ugrozio. Svejedno, od kad je "provaljen", Peci deluje u prostoru između istraživačkog novinarstva i privatne obaveštajne agencije - radi tajno, objavljuje javno. Nekad, kao sada, samo posloži ono što svi mogu da vide na društvenim mrežama.

Vremenska linija koja je ministarku Taner dovela do toga da u službenu izjavu ubaci ljutiti lični dodatak "ja to neću da trpim" je sledeća: (1) Na početku prošle sedmice, Peci objavljuje video. (2) austrijska vojna kontraobaveštajna služba odmah reaguje na video i prosleđuje informacije Ministarstvu vojske. (3) Ministarstvo vojske u četvrtak otpušta Sijamhodžića. (4) Islamska verska zajednica u petak saopštava da je ona "vrlo iritirana" razvojem događaja, te da je Sijamhodžiću sve namešteno.

Sijamhodžić o generalu Dudakoviću: "Jedna reč, Heroj"

Reakcija islamske verske zajednice o "nameštaljki" je teško shvatljiva, s obzirom na to da se Peci ne poziva na tajne, specijalističke ili bilo koje teško dostupne informacije, već samo slaže priloge koje je Sijamhodžić poslednjih nekoliko godina stavljao na svoju ličnu Fejsbuk stranicu.

Kako je vremenski raspon priloga veliki, Sijamhodžićeva stranica je morala da bude hakovana u proseku jednom sedmično, da bi njegovo objašnjenje o nameštaljki imalo smisla. Svakih sedam dana, neko mu na Fejsbuk ubaci neprimereni sadržaj, koji on tehnički ne zna da izbriše.

Na primer, šta je sve Sijamhodžić stavljao na svoju stranicu?

O Atifu Dudakoviću, 27.aprila 2018: "jedna riječ Heroj, a jača od svih dušmana na zemaljskoj kugli".

Problem nije samo ta rečenica, nego njen trenutak i odnos prema paralelnim zbivanjima u Bosni. U aprilu 2018. policija je uhapsila Atifa Dudakovića i još 12 osoba, zbog osnovane sumnje da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva, uglavnom srpskog, da su mučili i ubijali ratne zarobljenike, rušili crkve, palili sela i slično.

Iako se slučaj Dudaković oslanjao na više od stotinu intervjua, originalnog video-materijala i forenzičkih izveštaja, u Srajevu su tada održani široki skupovi podrške bivšem generalu, gde su se nosili natpisi "Heroj, a ne zločinac!".

Sijamhodžić ima samo reči pohvale za Almira Kapića, salafističkog propovednika koji često nastupa u Islamskom kulturnom centru u Gracu, a u intervjuima (bečki Standard) traži kazne za "otpadnike" od muslimanske vere.

Dalje, Sijamhodžić na svojoj Fejsbuk stranci objavljuje slike bosanskih džihadista s porukom "Tekbir u duši, puška u ruci" (Tekbir = Alahu Akbar).

U martu 2016. je Sijamhodžić objavio fotomontažu na kojoj se vide Milošević i Karadžić u nacističkim uniformama kako komadaju Bosnu. O.K, komentariše Peci, oni su bivši, to još i prolazi kao vic iz starih vremena smešan za jednu stranu. Ali iza njih se vidi i predsednik Srbije, tada vlade Aleksandar Vučić, takođe u nacističkoj uniformi.

Da li austrijski vojni imam sme da objavljuje takve priloge o aktivnom političaru jedne države s kojom Beč ima dobre odnose, pita se Peci. Više puta u toku filma Peci dodaje "zamislite da tako nešto, samo obrnutog predznaka, objave pravoslavni ili katolički pop s bilo kojom funkcijom u austrijskim državnim strukturama". Kako bi se onda vikalo u državi i medijima!

Dalje, u intervjuu za austrijski dnevnik je Sijamhodžić pre godinu i nešto dao intervju gde je objasnio da kad muslimani podižu kažiprst, "to nije džihadistički pozdrav, već tradicionalni muslimanski pozdrav".

To je apsolutna glupost, kaže Peci. Podignuti kažiprst jeste nekad bio neutralni muslimanski simbol, isto onako kao što je nacistička "svastika" nekad bila budistički simbol za sreću. Peci: 'Ajde nek' danas neko u Austriji ili Nemačkoj izađe sa "svastikom" na zastavi i onda policiji kaže, ja upravo prešao na budizam!

Kada danas mladi muslimani u Evropi dižu kažiprst u pozdrav, oni ga koriste kao džihadistički znak, i tačka, kaže Peci. To je jasno svakome, osim službenom austrijskom vojnom imamu...

Uz to, Sijamhodžić "podgreva stare konflikte u Bosni", tvrdi Peci. U martu prošle godine je imam na svojoj stranici objavio/preneo rečenicu o nekoj godišnjici "kad nas komšije Srbi popališe".

Da li je Fejsbuk privatna ili javna platforma?

Slučaj Sijamhodžić je tek otvoren. Kako stvari trenutno izgledaju, on nije počinio krivično delo, samo vodio propagandu. Koristio se neetičnim sredstvima, "obrađivao" je omladinu paralelnim setom vrednosti, opstruisao integraciju, izneverio poverenje države, osramotio Ministarstvo vojske i generalno učinio lošu uslugu Islamskoj verskoj zajednici.

Kvalifikacija "generalno" u odnosu na Islamsku versku zajednicu se odnosi na činjenicu da njen predsednik, Imit Vural, i dalje brani Sijamhodžića i ruši autoritiet Pecija kao "samoprozvanog lovca na islamiste".

Besmisleno, jer Peci naravno jeste "samoprozvan", utoliko što mu u radnoj knjižici sigurno ne piše "lovac na islamiste", ali mu biografija svakako daje razumnu dozu pouzdanosti. 

Iz Vuralovog saopštenja prošlog petka je jasno da, iako je vremenska podudarnost apsolutna, austrijska Vojna kontraobaveštajna služba nije krenula u akciju tek na osnovu Jutjub priloga Irfana Pecija, već je informacije skupljala "iz više izvora".

Istina ili ne, Kontraobaveštajna nešto mora da kaže da bi objasnila šta ječekala do sada. I da li je uopšte čekala.

"Nikad nisam primetio radikalne islamske tendencije među muslimanskim regrutima", rekao je Sijamhodžić u jednom od prvih intervjua za austrijske medije nakon što je 2015. postavljen na mesto vojnog imama.

"Nikad nisam primetio radikalne islamske tendencije kod Sijamhodžića", rekao je Vural prošlog petka.

Sad bi javnost trebalo da kaže "nikad nismo primetili radikalne islamske tendencije kod Imita Vurala", ali s te strane se ćuti.

Po profesiji advokat, po poreklu Kurd iz Turske, po ideologiji blizak turskom pokretu Mili Geris ("Nacionalni pogled"), Vural je preuzeo predsedanje Islamskom verskom zajednicom pre dve godine.

Vural ima visok prag na definiciju političkog islama, nizak prag na kritike i rado ulazi u obračune na javnoj sceni. Na primer prošle godine, kad je pred Ustavnim sudom najavio tužbu protiv austrijske države jer je Parlament zabranio nošenje marame u osnovnim školama.

U tom prostoru u kome niko ništa nije video, ili prećutao šta je video, bije se glavna bitka za sigurnost države i društva. Poslednji godišnji izveštaj austrijske Službe za zaštitu ustavnog poretka navodi radikalni islam, bilo kao uvezeni (džhihadistički, migrantski), ili kao domaći (potomci uvezenog, druga, treća, četvrta generacija, konvertiti), kao najveću pretnju za nacionalnu bezbednost.

Tek posle islamista dolaze desni radikali, pa leva anarho-scena. Izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Novi, za 2019, se očekuje kasnije ove jeseni.

Vojna i Vera

Po konfesijama, u Austriji živi pet miliona katolika, 780.000 pravoslavnih vernika, 700.000 muslimana i blizu 300.000 protestanata. Ostalo su Aleviti (60.000), Budisti (30.000), Jehovini svedoci (20.000), Hindu (11.000), Siki (9.000) i Jevreji (8.000).

Dok se u slučaju muslimanskog dušebrižnika Ministarstvo odbrane uglavnom pozivalo na istorijsku tradiciju (kod: okupacija Bosne 1878. i aneksija 1908. godine), kod pravoslavnih je bilo presudno to što su aktuelno druga po veličini konfesija u Austriji.

Pravoslavni vikar/dušebrižnik za austrijsku vojsku je imenovan još 2011. To je danas kao i onda Aleksander Lapin, rođen u Pragu, poreklom Rus, sveštenik Pravoslavne crkve za Češku i Slovačku. To je mala crkva na nivou metropolije, bez patrijarhata.

Upitan na telefonu da li ima komentar na demisiju svog muslimanskog kolege, Lapin je prasnuo u smeh. Nemam, na kraju mi je rekao. Dođite u nedelju u crkvu da vam objasnim. Još bolje u srpsku crkvu, i oni znaju o čemu se radi.