U Memorandumu koji su vlasti u Sofiji poslale državama-članicama EU, tvrdi se da je makedonski jezik nastao 1944. godine kao čin drugorazredne kodifikacije, zasnovan na bugarskom literaturnom jeziku, a dodatno "obogaćen" narodnim formama, čime je, kažu, simuliran prirodni proces zasnovan na dijalektu.
Kako ocenjuje zvanična Sofija, osnova na kojoj je izvršena kodifikacija makedonskog jezika i sam način na koji je nametnuta, svedoči da se zvanični jezik, koji se danas koristi u Severnoj Makedoniji, može smatrati samo pisanom regionalnom formom bugarskog jezika.
Danas, piše u memorandumu, regionalne verzije istog jezika i dalje se koriste sa obe strane granice između Bugarske i Severne Makedonije.
U Deklaraciji potpisanoj 1999. godine između Skoplja i Sofije obe strane su se saglasile da se navodi makedonski jezik u skladu sa Ustavom Makedonije.
Ova forma je otvorila mogućnost za potpisivanje brojnih bilateralnih sporazuma između dve zemlje.
Ista odredba postoji i u Sporazumu o prijateljstvu i dobrosusedskim odnosima, potpisanom 1. avgusta 2017. godine od strana makedonskog i bugarskog premijera, Zorana Zaeva i Bojka Borisova.
Bugarska je zapretila da će blokirati početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU, predviđen do kraja ove godine, ukoliko u međuvremenu ne bude postignut napredak o spornim istorijskim i identitetskim pitanjima između dve zemlje.
Bugarski ministar odbrane Krasimir Karakačanov je rekao da će eventualni veto Sofije na početak pregovora Skoplja sa EU biti dobar primer za makedonske političare kako da se ponašaju u budućnosti.
Bugarska spori postojanje makedonskog jezika i nacije, tvrdeći da je reč o jeziku i naciji koji su nastali za vreme komunističke Jugoslavije.
Vlasti u Skoplju su saopštili da su makedonski jezik i nacija činjenica, a da zaista postoji mogućnost da Sofija blokira početak pregovora po ovom pitanju.
Zamenik premijera Severne Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da je za njega prihvatljivo da ne budu započeti pregovori, ukoliko je jedini razlog tome postojanje makedonskog jezika, ali, kako je objasnio, onda ni EU ne zaslužuje da koristi pridev evropska.
Makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je pre nekoliko dana da je u kontaktu sa bugarskim kolegom Borisovim, da su fokusirani na pronalaženje rešenja do 10. novembra, kada bi trebalo da bude održan Samit Berlinskog procesa kojim kopredsedavaju Skoplje i Sofija, ali ni on nije isklučio mogućnost bugarskog veta.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
