"ZA MALO ZAKONA KRIVI POSLANICI" Zašto je Savet ministara BiH daleko od ispunjenja svog plana za 2020. godinu
Programom rada za 2020. godinu Savet ministara BiH planirao je da predloži 49 novih zakona, odnosno njihovih izmena i dopuna, ali su u parlamentarnu skupštinu za sada stigla tek četiri zakonska predloga.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Predsedavajući Zoran Tegeltija tvrdi da je do poslanika, a ne do ministara.
Odgovarajući na pitanja poslanika opozicije, koji smatraju da je porazno da su parlamentarci predložili više zakona od Saveta ministara BiH, Tegeltija je rekao da poslanici i ministri ne treba da se takmiče u tome.
– I jedni i drugi imaju ovlaštenje da predlažu te zakone. Razlika između tih predloga i predloga koji izlaze iz ovog Saveta ministara jeste da predlažemo one zakone koji će dobiti verifikaciju u oba doma parlamenta BiH. Zbog toga je toliko zakona u ovom trenutku u proceduri. Ne predlažemo, ne stavljamo na dnevni red one zakone za koje nemamo podršku – rekao je Tegeltija.
Kada budu želeli da govore o statistici, smatra predsedavajući, vrlo je lako pustiti u zakonsku proceduru mnogo zakona koji su pripremljeni, ali ne postoji ni minimum konsenzusa za njihovo usvajanje.
– Nadam se da će svima biti jasno da ovaj način predlaganja zakona koji ne dobijaju podršku u parlamentu nije dobar i da trebamo ići u parlament s usaglašenim tekstovima zakona. Naravno, ne zaustavljajući bilo kakvu priču o amandmanskom delovanju u parlamentu i doradu zakona, ali ukoliko postoje temeljne razlike na zakonskom rešenju, onda zaista nema smisla da predlažemo zakone za koje znamo da neće dobiti podršku u parlamentu – rekao je Tegeltija.
Poslanik u Predstavničkom domu Damir Arnaut smatra da je Tegeltija na ovaj način priznao da Savet ministara nema podršku parlamentarne većine, „oko čega se BiH treba zabrinuti“.
Arnaut je izbrojao da je trenutni saziv Saveta ministara, koji je stupio na dužnost u decembru prošle godine, u proceduru dostavio ukupno četiri predloga zakona. Poslanici i delegati su u istom periodu dostavili 18 predloga zakona.
– Ovo je zaista poražavajuća statistika. U ovim klupama vrlo često možemo čuti primedbe kada opozicija predlaže zakone, da to treba da radi Savet ministara. Takmičite se bar za zemljama u okruženju. Vlada Hrvatske, ova nova, nakon izbora u toj zemlji, dakle nakon konstituisanja od 22. jula do danas je predložila već 16 predloga zakona – poručio je Arnaut.
Zbog čega u Parlamentarnoj skupštini BiH ne prolaze zakoni koje dostavi Savet ministara?
Šefica kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu Snježana Novaković Bursać kaže da je problem u tome što SDA i DF vrlo često kalkulišu s nekom alternativnom većinom, na populističkim temama, kao što su razne poslaničke inicijative.
– Istovremeno, nisu spremni da se usredsrede na rešenja koja bi, zbog svoje važnosti, trebalo da prođu svu proceduru. Prvenstveno da poteknu iz Saveta ministara, koji ima kapacitet da u saradnji s drugim organima i telima u BiH, uključujući i entitetske, predloži sistemski i suštinski kvalitetne zakone – kaže Novaković Bursać za Srpskainfo.
Šta znači „alternativna većina“? U proteklom periodu, SDA i DF, zajedno sa strankama koje formalno nisu deo vladajuće većine na nivou BiH, poput SDS i PDP, usvojile su neke zakone u Predstavničkom domu BiH bez obzira što ne mogu da prođu u Domu naroda. Istovremeno, imenovali su članove CIK BiH i tu su prošli, jer takva i slične odluke ne idu u Dom naroda, gde SNSD može da ih zaustavi.
Žrtve torture, suđenje u razumnom roku…
Između ostalog, Savet ministara BiH planirao je da predloži zakon o pravima žrtava torture u BiH, čiji nacrt postoji još od 2017. Međutim, zbog negativnog mišljenja Vlade RS i Ministarstva finansija i trezora BiH plan je da Savet ministara parlamentu predloži novi zakon.
U planu je i set novih zakona ili izmena Zakona o pravosuđu, zakon o Pravobranilaštvu BiH, s ciljem da se zakonom propiše oblast mirnog rešavanja sporova na nivou BiH, te zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, poput onog koga je nedavno usvojila Narodna skupština Srpske.
Plan je i donošenje zakona o upravljanju imovinom stečenom krivičnim delom. Ovaj zakon je pre nekoliko godina bio u PS BiH, ali nije prošao jer se poslanici nisu mogli dogovoriti kome pripada imovina koja je oduzeta na prostoru određenog entiteta.