Bezbednosne vlasti su negirale navode, guverner Lagosa Babajide Sanvo-Olu rekao je da je u "nesreći pucanjem" povređeno 25 ljudi, a Amnesti International, koja stalno upozorava na situaciju u Nigeriji, da su ih dobili " „verodostojni i uznemirujući dokazi o prekomernoj upotrebi sile koja je dovela do smrti demonstranata“.
Na snimku koji se proširio društvenim mrežama ubrzo nakon ubistva vide se demonstranti koji pritiču u pomoć ranjenima. Zbog nasilja, vlasti su u sredu uvele 24-časovni policijski čas. "Ovaj policijski čas omogućiće službenicima obezbeđenja da odmah uspostave red u zemlji, uhvate nasilnike i izgrednike koji su narušili mir", rekao je guverner Sanvo-Olu, dodajući da veruje da se kriminalci kriju među demonstrantima "da podstaknu haos".
Ovo nije prvi put da je nigerijska vojska optužena za pucanje na nenaoružane demonstrante. Bilo je izveštaja o nasilnim napadima na demonstrante u drugim delovima zemlje. Protesti protiv policijske brutalnosti i specijalne policijske jedinice za borbu protiv kriminala, poznatije kao SARS, traju u nigerijskim gradovima već 14 dana. Počeli su u Lagosu, a ubrzo su se proširili i na glavni grad Abudžu.
SARS, što je skraćenica od Specijalnog odreda za borbu protiv pljačke, slovi za jednu od najzloglasnijih policijskih jedinica na svetu. Često su ga napadale međunarodne organizacije za ljudska prava pod optužbom za brutalno mučenje mladih, iznudu i ilegalna ubistva.
Ugled policije u Nigeriji je generalno loš. Većina ljudi ne veruje da ih policija štiti. SARS, koji je osnovan 1992. godine za rešavanje ilegalnih zločina u Lagosu, u početku je delovao anonimno, jer se smatrao presudnim za otkrivanje bandi. Ali kako je jedinica rasla i širila se širom zemlje, njena anonimnost otvorila je vrata zlostavljanju, što je otežavalo identifikovanje i prijavljivanje loših policajaca koji i dalje ostaju nekažnjeni za zločine.
SARS je često ciljao mlade ljude, a pripadnici jedinice brutalno bi ih mučili zbog lakših krađa ili bez istrage slučaja. Amnesti International kaže da je dokumentovao više od 82 slučaja zlostavljanja i vansudskih ubistava koje su počinili članovi SARS-a od januara 2017. do maja ove godine. Vlasti često negiraju slične navode.
Nove proteste izazvao je samo jedan takav izveštaj, prema kojem je mladić u državi Delta na jugu Nigerije ubijen tokom akcije zaustavljanja i potrage 3. oktobra. Policija je saopštila da članovi SARS-a nisu umešani. Ali nedugo nakon događaja, hešteg # EndSars (Kraj Sarsa) počeo je da kruži društvenim mrežama, što je podstaklo spontano okupljanje hiljada mladih Nigerijaca različitog ekonomskog statusa i religije.
Predsednik Munamed Buhari najavio je da će raspasti SARS 11. oktobra, što će biti "prvi korak u sveobuhvatnoj reformi policije".
Uprkos tome, demonstranti su počeli da zahtevaju više promena u snagama bezbednosti i reforme u načinu na koji je vođena zemlja. Neki demonstranti počinju da zahtijevaju više akcije od vlade kako bi suzbili raširenu nesigurnost na severu zemlje gdje oružane kriminalne bande izvode smrtonosne napade i kidnapuju ljude.
Ali većina poziva na okončanje decenija korupcije i lošeg upravljanja u zemlji sa najvećom afričkom proizvodnjom nafte, koja je mnoge mlade Nigerijce ostavila bez posla i u ekonomskim problemima. Hashtag #EndBadGovernance („Kraj lošeg upravljanja“) delilo je skoro 1,8 miliona korisnika Tvittera.
A hashtag #EndSARS na Tviteru ubrzo je privukao globalnu pažnju i odjeknuo je posebno u SAD-u, na sceni pokreta Black Lives Matter, koji je takođe pokrenut kao odgovor na policijsku brutalnost. Proteste u Nigeriji podržali su i svetski poznate ličnosti, poput osnivača Tvitera Džeka Dorsija, američkog repera Kanja Vesta, fudbalera Mesuta Ozila i Markusa Rešforda. Demonstracije u znak solidarnosti održala je nigerijska dijaspora u gradovima poput Atlante, Berlina, Londona i Njujorka.
Društvenim mrežama kruže snimci mladih Nigerijaca koje policija i vojska muče. Mučenje je zakonom zabranjeno od 2017. godine, ali se zakon ne sprovodi. Jedna od „popularnih“ praksi je tabai, tehnika koja je bila prisutna još u drevnom Egiptu pre 2000 godina.
Zatvorenicima su ruke čvrsto vezane iznad lakta na leđima, što zaustavlja cirkulaciju i imobiliše žrtvu. Ponekad su im i noge vezane u luk s rukama na leđima. Tako vezane žrtve su često obešene i mučene u mukama.
SARS koristi najbrutalniju verziju mučenja, a naziva se „havan keke“ - „vožnja biciklom“. Žrtve su rukama i nogama bile vezane za stolicu, ponekad iznad lakta, a zatim tučene štapom u kombinaciji sa elektrošokovi. Neki se mesecima bore sa teškim povredama, a neki ne prežive.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
