Вести:

четвртак, 22. октобар 2020.

Да ли је Београд ослобођен или окупиран?

четвртак, 22. октобар 2020. | Уреднички колегијум 0

Тог 20. октобра 1944. године, практично је решено питање победника Другог светског рата код нас.

Да ли је Београд ослобођен или окупиран? #Београд #Ослобођење #ЦрвенаАрмија #Комунисти #Партизани


Ушла је Стаљинова Црвена армија у Београд. Тога дана отпочела је комунистичка диктатура бившег аустроугарског каплара Јосипа Броза “Тита” чије последице и данас осећамо, док су његове авнојевске измишљене границе и нације данас наша реалност.

Да се разумемо, све ово се догодило зато што је на данашњи дан 1944. године Стаљинова Црвена армија (уз бугарску војску) отерала Немце из окупираног Београда и на власт инсталирала Хрвата Тита, чија је партијска војска “партизани” ушла у српску престоницу иза совјетских тенкова и “каћуша”. Партизани сами нису то успели да изведу, упркос одличном наоружању које су им Енглези дали након пада Италије 1943. године и упркос многобројним покушајима током 1944. године да продру у централну Србију и Црну Гору из правца Босне, Херцеговине, Метохије, Косова и Повардарја.

Тако је остварено оно што је пар недеља раније Радио Москва најавила: “Совјетска страна примила је услов који је постављен с југословенске стране—да ће на територији Југославије, у областима где ће се налазити јединице совјетске армије, деловати администрација Националног комитета ослобођења Југославије“ тј. Титова власт оличена у Комунистичкој партији Југославије.

Намера је била да се омогући Титовим партизанима да изврше револуцију, као што је 1917. учињено у царској Русији, такође у сред светског рата, како би након револуције, Тито могао сам да се одржи на власти без присуства совјетске и бугарске војске.

У Београд су тог 20. октобра 1944. године умарширале јединице Трећег украјинског фронта Стаљинове Црвене армије под командом маршала Фјодора Толбухина, њих 414.000 колико их је прешло Дунав и ушло у Краљевину Југославију. Заједно са Совјетима, у Београд су ушле и три бивше окупационе бугарске фашистичке армије, које су у међувремену 1944. године само промениле ознаке, тј. пришиле петокраке од око 200.000 војника, као и две албанске дивизије од око 20.000 бораца које су на Титов захтев прикључене ослободилачкој војсци. Титових партизана је у акцији ослобођења Београда било заправо веома мало. Они су у време доласка Стаљинове црвене војске у Србији имали свега нешто преко 40.000 бораца под командом генерала Пека Дапчевића, команданта Прве армијске групације НОВЈ.

Иначе све време трајања операције ослобођења Београда, која се водила од 12. до 20. октобра 1944. године, уместо да командује на првим линијама фронта, бивши аустроугарски каплар са Цера и Колубаре и маршал НОВЈ (са једва 4 разреда основне школе) Јосип Броз Тито, провео је далеко од ратних опасности у Крајови, Румунија. У Румунији је Тито боравио од 19. септембра 1944, направивши један излет у Москву како би се састао са Стаљином. Из Крајове је, кад су Совјети већ увелико заузели Банат, отишао у Вршац, да би ка Београду, његов велики ослободилац кренуо тек 25. октобра 1944. када су војне операције већ увелико биле готове.

И кад је дошао у Београд, тај велики маршал и војсковођа се дуго времена није усуђивао да сиђе у центар града, па је одсео на Бањици, која је тада била предграђе. Разлог томе је био исконски страх од побуне Срба, па је због тога молио Совјете да још неко време оставе у граду довољно својих јединица. Тито је знао, да у Београду и Србији ужива најмању подршку, а то потврђује и извештај Централног комитета КПЈ од 11. новембра 1944, који каже да је управо Београд био “духовни и материјални ослонац“ покрета ђенерала Драже Михаиловића. Ова оцена Централног комитета КПЈ заправо јасно говори о томе да ли је Београд на данашњи дан ослобођен или окупиран.

Данас је јасно да Стаљинова војска није прва ушла у Србију и Београд, комунисти на челу са Титом никада не би успоставили власт у земљи. Да је којим случајем, као у Холандији или Норвешкој, прва у Београд ушла англо-америчка војска, на власт би се вратила влада из Лондона, баш као што се вратила у Ден Хаг или Осло.

Нажалост, многима је данас тешко да схвате да је српски народ заправо изгубио Други светски рат (иако је победничка партизанска војска била састављена скоро искључиво од Срба све до 1943. године и остала већински српска све до краја рата). Други светски рат у Југославији добили су Хрвати тј. хрватско вођство комунистичке партије које је створило антисрпску Југославију по својој мери.

Од тог 20. октобра 1944. године нацистичку немачку окупацију Београда заменио је Титов црвени терор. Чак је и логор на Бањици остао да ради неколико година након одласка нациста и то истим интензитетом.

На слици видите припаднике совјетске Црвене армије, 20. октобра 1944. године како тенком иду улицом Кнеза Милоша у правцу Народне Скупштине.



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уочи годишњице бомбардовања у Другом светском рату, Београд светлео у бојама Немачке!

Други светски рат у Југославији започео је ужасним бомбардовањем Београда 06. априла 1941. Синоћ, уочи тог датума, Београд је светлео у бојама немачке заставе! Ни мање ни више него је то учињено "знак солидарности и подршке", како је јавности предочено.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Српска шизофрена упорност за мир са Шиптарима и њихов повампирени фашизам

Вест да су Шиптари са Косова и Метохије регистровали "Балистичку странку" није одјекнула Србијом. А и како би кад власт врши све већи притисак да се са њима склопи мир (читај - прихвати незаслужени пораз). Про-сепаратистички медији са КиМ, углавном на српском језику, јављају да је "ЦИК спреман за изборе".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уз помоћ албанских фашиста, 1942. комунисти из Косовског Поморавља убили преко 500 Срба

Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од 1937.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Историја Срба    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине