"Mirdita, dobar dan": Simbol saradnje ili veliko-albanska propaganda u srcu Beograda

Mladić je na improvizovanoj pozornici odgurnuo Fionu Jeliči, predstavnicu Inicijative mladih za ljudska prava, oteo joj mikrofon, ali je energičnom akcijom policije brzo izveden iz dvorišta Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Potom je Kuštrim Kuliči, predstavnik organizacije Intera, koja je jedan od organizatora festivala, kazao da je "Mirdita, dobar dan" preživeo mogo toga za ovih sedam godina, ali da je ostao mesto dijaloga, mesto na kome se razmenjuju kulturne prakse, razmenjuju nova dostignuća u umetnosti Prištine i Beograda.

Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanske inicijative, naglasila je da se pravi dijalog između Beograda i Pristine odvija na festivalu i da je bez obzira na sve okolnosti u kojima se održava, na proteste desničara, više ljudi koji veruju u bolje "komšijsko upoznavanje".

Zavetnici protestuju kod CZKD

Grupa od oko 50 simpatizera i članova stranke "Zavetnici" stigla je na raskrsnicu Birčaninove i Kralja Milutina, na 100-ak metara udaljenosti od Centra za kulturnu dekontaminaciju gde je počeo festival "Mirdita, dobar dan". Predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da je taj festival politička provokacija, kao i da će se stranka zalagati da se sličan festival sledeće godine održi u Draču. "Srpska etnička grupa na KiM je najugroženija u Evropi i najmanji procenat naseljavanja stanovništva na jednu teritoriju je upravo procenat povratka srpskog naroda na KiM", rekla je ona. Kako javlja reporter Tanjuga, Zavetnicima se pridružila i grupa od nekolio desetina mladih ljudi koji nose transparent "Dok srpsku decu na kosovu tuku, Beograd ponovo dozvoljava bruku". Kordon policije stoji ispred mirnih demonstracija.

Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, istakao je značaj festivala kao mesta na kojem se razmenjujuju ideje i kulturni sadržaji.

"Siguran sam da je uvek bilo više ljudi koji veruju u dogovor i miran suživot. Voleo bih kada bi u javnost sa ovog festivala otišle i pozitivne poruke o umetnickom stvaralaštvu i skupovima na kojima se otvoreno razgovara o najvećim problemima".

Festival je otvorila pozorišna predstava "Ja sam sebi žena" Kuštrima Količija, u kojoj Adrijan Morina, jedini glumac na sceni, glumi više od 30 likova i donosi priču o teškom životu transrodne osobe - Nemice Šarlot fon Mahlsforf, koja je preživela nacistički režim i DDR.

Prisutni će drugog dana festivala u Centru za kulturnu dekontaminaciju moći da prisustvuju debati "Kosovo - nasleđe sećanja", dok će u galeriji "Endžio" u Dobračinoj moći da pogledaju istoimenu izložbu.

Poslednjeg dana festivala održaće se debata o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu i institucionalizaciji iste, a festival će zatvoriti glumac Tristan Halilaj čitanjem odlomaka iz svoje knjige "Ričard Gir je bio ovde", zbirke priča koja je originalno objavljena na srpskom jeziku.

Za kraj, publika će moći da odgleda film "Agina kuća" koji će biti prikazan u 20.30 u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Inspiracija za festival "Mirdita, dobar dan" bio je Bekim Fehmiju, poznati kosovski, srpski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Ulaz na sve događaje festivala je besplatan, uz prethodnu registraciju. Festival, koji se od 2014. godine održava u Beogradu, organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine.

Festival "Mirdita, dobar dan" koji je otvoren danas u beogradskom Centru za Kulturnu dekontaminaciju, i dok organizatori naglašavaju da je reč o simbolu saradnje i komunikacije između Prištine i Beograda, iz Srpske stranke Zavetnici i Srpska radikalna stranka najavljuju miran protest i poručuju da je festival politički projekat i provokacija.

Ivan Đurić programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava i jedan od organizatora festivala "Mirdita, dobar dan" kaže za Tanjug da je za ovih sedam godina postojanja on postao simbol saradnje i komunikacije između Prištine i Beograda.

"Zbog toga festival i njegovi organizatori navlače negativnu konotaciju, odnosno, pretnje i napade onih koji se protive tom dijalogu i na političkom i na kulturnom nivou.

Sve to nas ne ospokojava tokom godine kada se bavimo organizacijom festivala, a svakako neće poremetiti ni ovogodišnje izdanje frestivala" kaže Đurić i dodaje da je suzbijanje pandemije virusa Kovid 19 najveći problem festivala.

Kako kaže prioriteti organizatora fokusirani su na zdravstvenu bezbednost učesnika festivala.

"Kada su granice gotovo zatvorene u svetu, a putovanja i okupljanja zabranjena, važnije je nego ikad da nastavimo dijalog između Beograda i Prištine jer postoje pomaci na političkom, najvišem nivou. Potpisan je Vašingtonski sporazum, nastavljeni pregovori u Briselu, ali oni će ostati mrtvo slovo na papiru, ako građani ne podrže normalizaciju odnosa. Upravo toj normalizaciji odnosa želimo da doprinesemo organizacijom festivala "Mirdita, dobar dan" kazao je Đurić.

Proteste pred otvaranje festivala "Mirdita, dobar dan" najavile su Srpska stranka Zavetnici i Srpska radikalna stranka.

Đurić naglašava da će protiv odžavanja festivala protestovati ljudi koji ne razumeju šta je umetnost i šta je kultura.

"Oni nisu samo protiv našeg festivala već su bili protiv organizacije izložbe Marine Ambramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, ili različitih izložbi karikatura. To je koncept razumevanja sveta gde nema mesta slobodi. Slobodi u izražavanju, slobodi u umetnosti..." kazao je Đurić.

Za njega nema dileme da u takvom svetu nema budućnosti za naše društvo.

"Nama je potrebno građansko, demokratsko društvo i u Beogradu i u Prištini. U takvom društvu su svi jednaki bez obzira na političke stavove" kazao je Đurić.

Milica Đurđević Stamenkovski iz Srpske stranke Zavetnici ističe u izjavi Tanjugu da je festival "Mirdita, dobar dan" zapravo politički projekat.

"Cilj organizatora je da se srpska javnost pripremi za prijem takozvane Republike Kosovo u Unesko. Iza toga se krije pokušaj uzurpacije i prisvajanja našeg kulturnog i duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji. Reakcija protiv festivala je zapravo apel našim savestima i obaveza naših uverenja da branimo Ustav Republike Srbije i štitimo svetinje na KIM" kazala je Đurđević Stamenkovski i dodala se kao društvo moramo suprotstaviti prekrajanju istorije i reviziji činjenica.

"Najpre su nam proterali stanovništvo, pa oteli teritoriju i sada žele da nam otmu vekovno blago za koje su naši preci stradali i koje su sa ljubavlju podizali. Zato je festival "Mirdita, dobar dan" provokacija i nastavak veliko-albanske propagande u srcu Beograda" kazala je Đurđević Stamenkovski.

Prema njenim rečima sadržaj koji se plasira u programu festivala nema nikakv umetnički karakter.

"Za nas bi bilo poželjno da albanska zajednica sa Kosova i Metohije predstavi svoj folklor ili običaje, tradiciju, kuhinju. Takav festival bi pozdravili. Prikazivanje kosovske kulturne baštine kao autohtone i otuđene od srpske kulturne baštine je za nas neprihvatljivo" kazala je Đurđević Stamenkovski.

Ona je pozvala na miran i dostojanstven protest ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju.

"Naša želja je da se suprotstavimo narativima u kojima se Srbi obeležavaju kao jedini krivci za rat na Kosovu i Metohiji, kao ubice i silovatelji", kazala je Đurđević Stamenkovski.