Srbija još nije dobila novu vladu, ali je javnost od predsednika Aleksandra Vučića dobila informaciju da će ta, još neformirana vlada, trajati najduže do 3. aprila 2022, kada je krajnji rok za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Zbog čega je predsednik raspisao izbore za novu vladu pre nego što se sazna sastav ove i kakvu poruku time šalje?
Bojan Klačar iz CESID-a kaže da ga ne iznenađuje to što će vanredni parlamentarni izbori biti održani 2022. uporedo sa redovnim predsedničkim i beogradskim izborima, jer se o tome ranije spekulisalo. Ali, za Glas Amerike ističe da ga jeste iznenadilo to što su najavljeni ovoliko rano.
„Vučić šalje poruku opoziciji i prebacuje loptu u njihovo dvorište…Na taj način želi da izvrši neku vrstu pritiska na opoziciju da se započne i otvori taj dijalog o kome se dugo priča, i da u narednim mesecima dođe do situacije da sledeći izbori budu izbori sa svim relevantnim političkim akterima“, kaže Klačar. Dijalog između predstavnika vlasti i opozicije ponovo je najavljen uz posredovanje EU.
To što je predsednik republike oročio mandat vlade, Klačar vidi kao posledicu toga što u Ustavu nije izričito zabranjena kolizija između funkcija predsednika republike i predsednika stranke, i napominje da se Vučić sinoć obraćao kao predsednik SNS.
Ali, za urednicu u NIN-u Vesnu Mališić, to što je Vučić najavio izbore pre nego što znamo ko je u vladi, ukazuje da „imamo predsednika koji može da nam radi šta hoće“ i podseća da je Vučić nekoliko puta pomerao rokove za sastav vlade.
„Mislim da se objektivno našao u stupici, pre svega zbog ovog izbornog rezultata, jer nema načina da sakrije da nema opoziciju, da je ustvari napravio jednostranačku vlast i skupštinu. Dakle, u toj partiji šaha koju je sam postavio ne ostavlja dobar utisak i sada pokušava da napravi vladu tako da to izgleda da je ideja da se napravi koncentraciona vlada, ili što kaže premijerka Ana Brnabić „vlada sabornosti“ u kojoj će biti svi, jer je težak trenutak“.
Vesna Mališić smatra da će, u nedostatku parlamentarne opozicije i kritičke misli, predsednik Srbije morati da „fingira“ opoziciju.
„Sad je proizveo anti-vaksere, ove što im je zemlja ravna ploča, oni će sad da budu opozicija i najavio je dijalog sa njima. Tu će da se vodi ta fingirana dijaloška borba. Mislim da on računa da je to kontrolisana opozicija i on će da fingira pred Evropom i svetom da se bori sa ultradesničarima“.
Dačić van vlade – oslabljeni SPS ili spoljnopolitička poruka?
Za sada su javnosti poznati samo fragmenti u vezi sa novom vladom: da će jedno ministarstvo pripasti stranci SPAS Aleksandra Šapića, da će u vladi biti i neke manjine, da će premijerka biti Ana Brnabić, ministar finansija ostaje Siniša Mali, a da dosadašnji šef dilomatije Ivica Dačić svoje radno mesto više neće imati u izvršnoj vlasti, već će biti predsednik Skupštine.
Oboje sagovornika Glasa Amerike ocenjuju da je Dačićevo premeštanje iz vlade najveće iznenađenje, ali i nesumnjivo nazadovanje u njegovoj karijeri.
„Izvesno je da je ovaj odabir posledica lošije pregovaračke pozicije SPS-a i činjenica je da će imati manje političke moći nego što su imali do sada…Drugi razlog je politička taktika. Odabir Dačića koji je politički šarmantna osoba, sklona kompromisima, u periodu kada treba da dođe do dijaloga sa opozicijom, je od velike koristi za vladajuću koaliciju. Jer će parlament biti neizostavan činilac i imati veliku ulogu u dijalogu“, kaže Klačar.
„Pošto nam slede promene Ustava, mnogo je zgodnije da se Dačić tu nađe i nešto potpiše nego neko iz SNS, ako će se to desiti za godinu i po. Ali, mislim da je Dačić bio u situaciji da ne može da odbije, da je bilo uzmi ili ostavi. Mislim da ćemo konačnu sliku šta je Vučić uradio sa SPS-om i pravac kojim on ide videti kada budemo saznali ko je dobio ministarstvo energetike i da li direktor Srbijagasa Dušan Bajatović (član SPS, prim.nov) ostaje na svom mestu“, zaključuje Vesna Mališić.
I Klačar je saglasan da će tek kada se bude znalo ko je ministar energetike biti jasno da li je Dačićev izostanak iz vlade i spoljnopolitička poruka, budući da SPS važi za stranku blisku Rusiji.
Mediji već spekulišu da bi Ivicu Dačića na mestu ministra spoljnih poslova mogao da zameni dosadašnji generalni sekretar predsednika i bivši ministar pravde Nikola Selaković, ali se o mestu ministra energetike – bar u javnosti – još ćuti.
