SNS ostaje „švedski sto“

Kako ističu pojedine diplomate, SNS će po ideologiji ostati „švedski sto“ jer će težiti da održi visok rejting pred predstojeće predsedničke, a moguće i vanredne parlamentarne izbore. Istovremeno, očekuje se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostane na čelu stranke, uprkos njegovim više puta ponovljenim najavama da će se povući s te pozicije. „SNS se jasno profilisala kao personalizovano-liderska stranka i ne treba očekivati promene u tom smislu“, smatraju diplomate.

Tim Džuda, britanski novinar i stručnjak za Zapadni Balkan, konstatuje za naš list „da nije video bilo kakvu najavu da će oni (SNS prim. novinarke) učiniti bilo šta drugačije ili novo“, pa ne očekuje bilo kakve „krupne promene“.

– Uopšteno govoreći, za sve najvažnije stvari predsednik je taj koji postavlja pravac, i Vlada se potom time rukovodi na „dnevnoj bazi“, a predsednik se nije promenio, poručuje Džuda.

Prema mišljenju istoričara i analitičara Dragomira Anđelkovića, neće se „ništa suštinski promeniti“ u načinu delovanja Srpske napredne stranke.

– Ne očekujem promenu u politici naprednjaka, a ni kadrovske promene na vrhu stranke, dok je moguće da će narednih meseci biti promenjeni neki funkcioneri na srednjem i nižem nivou SNS-a. Mislim da će Vučić ostati lider, a što se spoljnopolitičkog kursa SNS-a i nove vlade tiče, ne očekujem ni tu neki veći zaokret, već smatram da će biti nastavljena politika balansiranja između Rusije i Zapada. SNS ima dosta nacionalno orijentisanih birača, pa ne verujem da će Vučić okrenuti leđa Moskvi i u potpunosti se približiti SAD i EU. Što se rešavanja pitanja KiM tiče, Vučić će nastojati da ne iznervira zapadne centre moći, ali mislim da neće biti potpunog zaokreta, u smislu da on pristane na to da Srbija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ukazuje Anđelković.

Pritisak iz Brisela

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže za Danas da „imajući u vidu ocene o izbornom procesu i manjku pluralizma u parlamentu u Izveštaju EK, vrlo je verovatno da će nova vlada biti pod većim pritiskom iz Brisela da vodi novi dijalog sa opozicijom o izbornim uslovima“. „Na to poziva i sam Izveštaj, kao i komesar Varheji, koji je u svom odgovoru opoziciji pre par meseci najavio nastavak dijaloga. Kada uzmemo u obzir i to kako na izborni proces i stanje demokratije u Srbiji gledaju poslaničke grupe socijalista, liberala i zelenih u Evropskom parlamentu, svakako će i sa te strane postojati pritisak da se vodi ozbiljan dijalog o krupnim pitanjima. Očekujem da nova vlada bude nešto nominalno prozapadnija od prethodne kako bi se skrenula pažnja sa veoma upitne legitimnosti izbornog procesa i saziva novog parlamenta. Svakako da će i ta vlada morati da nastavi politiku spoljnopolitičkog balansiranja, ali je za to prostor nešto suženiji nego ranije. Svi očekuju da nova vlada ne iznese pun mandat, tako da je za vlast u ovom trenutku najvažnije pozicioniranje pred novu fazu međupartijskog dijaloga i očekivane izbore 2022, smatra Burazer.