Rat do istrebljenja: Pepova građanska dužnost da napadne Bajern, PSŽ bez alibija, Juveova opsesija i Kumanova žonglerska predstava

Bajernova demonstracija moći još sveža kao prolećna kiša. Golica i izaziva nelagodu svima koji se prisete kako je savršena nemačka mašina gazila i ponižavala Barselonu, zatim preslišala i Lion, pa uz tek manje probleme sa menjačem prohujala i pored Pari Sen Žermena i prigrlila šestu titulu prvaka Evrope. A baš ta nemilosrdna partija protiv Barselone pokazuje koliko je u stvari svima stalo da se vaskolikoj javnosti prikažu kao najbolji, najveći, najpametniji. Nema milosti. Jer najvažnija sporedna stvar na svetu ne poznaje veći izazov. I svaki klinac koji bilo gde na planeti trči za bubamarom sanja da će bar jednom istrčati na teren dok se na centru vijori ona čuvena mušema. A samo najbolji u tu arenu ulaze sa verom da su spremni da jedini i prežive do kraja.

Ajaks, Porto, Zenit, Šahtjor, Salcburg, Ren, Klub Briž, Olimpijakos, Krasnodar i ostali ozbiljno projektovani klubovi objektivno su tu samo kao ukras, opravdanje bezobrazno bogatima, izgovor da mogu da kažu da nisu prisvojili kontinentalni fudbal, iako svi znamo da jesu. I da će godine u kojima će pojavljivati onaj Porto Žozea Murinja ili Ajaks Dušana Tadića biti sve ređe i ređe, dok u jednom trenutku, nekako neprimetno, potpuno ne iščeznu.

Bogati su sve bogatiji, sve moćniji, sve gramziviji. Mada je pojedine velesile pandemije korona virusa ozbiljno uzdrmala i podsetila da ipak nisu vlasnici univerzuma. Ali jesu u probranom krugu kandidata koji smeju sebi da dozvole da makar u javnosti naglas govore o ambicioznim planovima. Možda neće baš svi da se zaleću izjavama o peharu, ali sve ispod proleća u Ligi šampiona za dole pobrojane predstavljao bi ogroman neuspeh. I možda još i bitnije: ozbiljan minus u kasi. A to se ne toleriše.

Pa da vidimo onda ko bi sve to ove sezone mogao da uzdrma bavarski tron i umesto na štitu vrati se sa “ušatim“ peharom u rukama.

ATLETIKO MADRID (OSVAJA LŠ - 25, POBEDNIK GRUPE - 3,80)

Atletiko je „crna beštija“ Lige šampiona prethodnih godina. Nisu je osvojili, ali su u nekoliko navrata bili blizu i uglavnom ih je zaustavljao gradski rival Real. Prošle sezone su ražalovali Liverpul nasred Enfilda da bi potom ispali od Lajpciga. Jednostavno, ne odgovara im uloga favorita, najopasniji su kad su otpisani. Od Simeoneovog Atletika znamo šta možemo da očekujemo: Borbu do poslednjeg daha. Tim se nije mnogo promenio u odnosu na prethodnu sezonu. Defanzivni bedem je isti na čelu sa Janom Oblakom kao jednim od najboljih svetskih golmana i Hose Marijom Himenezom koji izrasta u jednog od najboljih štopera na planeti. Vezni red je ojačan urugvajskim pitbulom Lukasom Toreirom za kojim je Čolo vapio prethodnih godina i on bi za Atletikov stil igre mogao da bude korisniji od Tomasom Partija koji se preselio u Arsenal. Najveće pojačanje je dolazak Luisa Suareza umesto Alvara Morate. Iako veteran, Urugvajac je daleko ozbiljnija napadačka opcija od španskog napadača koji se muči poslednjih godina. Ako proradi i Žoao Feliks, a deluje mnogo bolje nego lani, Atletiko će imati ubitačan tandem u napadu. A to je ono što mu je falilo prethodnih godina. Grupa im neće biti laka jer je Bajern aposlutni favorit, Salcburg nagazna mina, a Lokomotiva na moskovskoj zimi može da otkine dragocene bodove. Uostalom, Ateltiku je nekad teže da prođe grupu nego u naokaut fazi. Ali kada se dokopaju nokaut faze, tamo će od njih svi da beže kao đavo od krsta...

ATALANTA (OSVAJA LŠ - 35, POBEDNIK GRUPE - 4,00)

Eliminacija od Pari Sen Žermena u prošlosezonskom četvrtfinalu nije mogla da bude bolnija, ali su je u Bergamu brzo zaboravili i ako je suditi po startu aktuelne sezone, vratili se jači. Potajno se na stadionu Atleti Azuri D'Italija nadaju da bi ove godine mogli i da naprave korak-dva više, kako u Italiji tako i u Evropi. Kako i ne bi? Atalanta je prvenstvo otvorila kao niko nikad na "čizmi", sa po minimum četiri postignuta gola na prve tri utakmice. Na stranu ovaj poraz od Napolija, to je ipak posledica toga što je Đenaro Gatuzo tokom reprezentativne pauze imao sve igrače na okupu, dok je Đan Pjero Gasperini imao – jedan trening. Još jedna bitna stvar – fudbalu se vratio Josip Iličić! Ali vreme će tek pokazati da li se izborio sa duhovima koji su ga mučili u karantinu, kako bismo mogli da ga svrstamo u najveće letošnje pojačanje Gasperinija, jer italijanski stručnjak nije sedeo skršenih ruku u prelaznom roku. Klupa je proširena dolascima Alekseja Mirančuka (mogao bi da bude zamena upravo Iličiću) i Sema Lamersa, pa iako je zamenu za Timotija Kastanja imao u svom redu, tim iz Bergama je duplirao bekovske pozicije sa Mohikom i Kristijanom Pićinijem. Ipak, i pored brojnih dolazaka ne treba očekivati da Gasperini menja kostur tima. Žreb ih je smestio u nimalo naivnu grupu sa Liverpulom, Ajaksom i Midtjilandom, ali će posle povrede Virdžila van Dajka moći opravdano da se nadaju i prvom mestu. Naravno, pod pretpostavkom da se ovonedeljna partija sa Napolijem bila samo loš dan. Jedno je sigurno – lepog, napačkog fudbala ćemo se nagledati. Atalanta drugačije ne ume.

BAJERN MINHEN (OSVAJA LŠ - 4,50, POBEDNIK GRUPE - 1,40)

Prvak Evrope ima iste ambicije kao i prošle sezone. Najveće moguće! Dugo je Bajern bio u senci španskih velikana prethodnih godina (prilično neopravdano) da bi u minuloj sezoni sve došlo na naplatu i Bavarci su demonstrirali silu. I pride su potpuno neočekivano rešili pitanje trenera za narednih nekoliko godina. Hansi Flik je Bajernov najveći dobitak uz evropsku titulu. Zasluženo su došli na evropski tron i imaju valjane argumente da se na njemu i zadrže. Problem može da bude činjenica da je jedna generacija zatvorila krug i došla do vrhunca. Manuel  Nojer, Tomas Miler, Robert Levandovski i Džerom Boateng teško da mogu bolje od ovoga, ali ostatak tima je mlađi, svežiji i gladniji uspeha. Odlazak Tijaga Alkantare je nenadoknadiv gubitak jer takvog igrača je nemoguće zameniti, za razliku od odlazaka pozajmljenih igrača poput Ivana Perišića, Felipea Kutinja ili Alvara Odriozole koji su imali sporedne uloge. Španac je atipičan igrač koji je bio srce Bajerna i moraće da se naviknu na život bez njega. Pojačanja poput Daglasa Koste, Čupa Motinga, Marka Roke ili Bune Sara ne spadaju u kapitalna, ali ova poslednja dvojica imaju potencijal. Jedini pravi „udarac“ na letnjoj pijaci je bio Leroj Sane i on bi trebalo da bude Bajernova dodatna snaga. Jozua Kimih, Leon Gorecka, Alfonso Dejvis, Serž Gnabri, Kingsli Koman, Niklas Zule, Lukas Ernandez, Benžamen Pavar i ostali su kičma Bajernovog tima za naredne godine i predstavljaju vođe buduće generacije kada sa scene siđu aktuelni lideri. Većina pomenutih ima od od 24 do 28 godina, biće još bolji, a imaju ogromno iskustvo zajedničkog igranja i pobeđivanja. Niko na svetu nema takvu okosnicu tima kao Bajern. Tu namerno izostavljamo Davida Alabu koji je jedan od ključnih igrača aktuelnog tima, ali situacija sa njegovim ugovorom stvara prilično nelagodnu situaciju u klubu. On je jedini kamen u cipeli bavarskog giganta.

BARSELONA (OSVAJA LŠ - 15, POBEDNIK GRUPE - 1,90)

Poslednji put kad nisu igrali bar četvrtfinale Lige šampiona bila je 2008. godina, a Ansu Fati se pripremao da slavi šesti rođendan. Sad je Fati veliki dečak i sa 17 godina možda i najveća nada navijača Barselone, uz naravno Lionela Mesija, pa nek je i ljut. Ali to što se na stadionu Kamp Nou uzdaju u momka koji će još dve godine moći da se naziva tinejdžerom dovoljno govori koliko je Uprava izgubila kompas u borbi. Platili su da im ode Luis Suarez, oterali i Ivana Rakitića, Artura Vidala, neke manje bitne igrače, prodali Nelsona Semeda – jer su samo za njega imali ponudu – i doveli Seržinja Desta da ga odmeni. I uz Trinkaa, Pedrija, povratnika Felipea Kutinja, te Miralema Pjanića jeste to tim koji bi morao da cilja najviši plasman. Međutim, uz atmosferu kakva ovih dana vlada u katalonskom gigantu i Mitropa kup bi bio uspeh. Već se Antoan Grizman buni što mora da igra po desnom krilu da bi Mesi bio srećan na poziciji centralnog napadača, igrači su odbili da prisustvuju sastanku na kome će radnoj zajednici biti ponuđeni ugovori sa smanjenjim zaradama, Ronald Kuman žonglira sa nezadovoljstvom mnogih, a on sam nije dobar žongler. I kao da svi samo čekaju kad će mu izmaći stolica pod nogama i kad će se Barselona pretvoriti u potpuni cirkus naspram kojeg će i lisabonskih 2:8 da izgleda kao prihvatljiv neuspeh. Da nije tu Mesi, niko ne bi imao ni trunku vere u ekipu koja je ne tako davno igrala ubedljivo najlepršaviji fudbal na svetu. Ali kad mali čarobnjak je tu da održava vatru. Problem je samo što smo i u reprezentaciji Argentine videli da mora i neko drugi da dune, a ne da se svi zavale i čekaju roštilj.

BORUSIJA DORTMUND (OSVAJA LŠ - 30, POBEDNIK GRUPE - 1,85)

Godinama se već pred početak sezone šuška: kreće sunovrat Bajerna. A Borusija iza ugla spremno čeka da ih toljagom dokrajči... U praksi ne bude baš tako. Naprotiv. Uvek se nekako Bavarci potvrde kao dominantna sila u Nemačkoj. Delom i zbog tog šampionskog gena u Minhenu, a delom i zato što u Dortmundu nikako da naprave tim koji bi izdržao da celu sezonu igra u visokom ritmu kao u eri Jirgena Klopa kada Bajern poslednji put nije bio na vrhu lanca ishrane. I tu je kraj svake priče, jer ako ne možeš da staneš na crtu Bajernu – a retko su Milioneri čak i ozbiljno zapretili – nemaš šta da tražiš ni na evropskoj sceni, osim možda poneke kultne utakmice, da je navijači pamte i slave. U poslednje tri sezone završavala je Borusija i u osmini finala, opraštala se porazima od Salcburga, Totenhema i Pari Sen Žermena. Sad bi to možda moglo da se promeni, pod uslovom da Džejdon Sančo i Erling Haland nisu još udarili u plafon i da mogu da nastave da rastu kao kvasac. Jeste im otišao Ašraf Hakimi, ali Toma Menije je adekvatan odgovor, dok bi Rejnijer trebalo da donese dodatan kvalitet u ofanzivi. Samo je pitanje može li da se tim ponavlja iz nedelje u nedelju ili bolje reći: iz meseca u mesec. Jer svake sezone je Borusija imala crne rupe u kojima je nestajao sav entuzijazam i trud napravljen u ranim fazama sezone. Naravno, nokaut faza ne bi smela da izmakne Milionerima, a možda i neki junački skalp posle.

INTER (OSVAJA LŠ - 35, POBEDNIK GRUPE - 3,50)

Inter više nema pravo da se ponaša kao razmaženo derište u Ligi šampiona. Imidžu i ambicijama kluba ne priliči. Pre dve godine su se posle dugog odsustva vratili u elitno takmičenje i samoubili se u poslednjem kolu grupne faze protiv PSV Ajndhovena. Prošle sezone su takođe napravili od gotovog veresiju kada su prokockali pobedu u Dortmundu, što ih je opet koštalo prolaska grupe. Skudeto i dalje ostaje prioritet, ali ni u Ligi šampiona im se više neće tolerisati kiksevi. Muka je što su ove godine u možda i najjačoj grupi sa Realom, Šahtjorom i Borusijom Menhengladbah. I ako ispadnu neće biti čudo, ali im se na silu stavlja breme favorita u odnosu na Nemce i Ukrajince. Antonio Konte je tip koji ne trpi neuspehe i želi maksimalan učinak u svakom takmičenju. Prati ga i ta senka Lige šampiona u kojoj nikad nije imao uspeha i predstavlja mu najveći minus u trenerskoj karijeri. Biće silno motivisan da pokaže da pripada elitnom rangu, ali je pitanje da li ima dovoljno resursa za to. Dobio je neka pojačanja koja je tražio poput Aleksandra Kolarova i Artura Vidala, ali daleko od svega onoga što je zacrtao letos. Najveći kvalitet mu je što je zadržao sve nosioce igre, što je tim uigraniji i što se navikao na njegov specifičan sistem rada. Ali pritisak osvajanja domaćeg prvenstva u kombinaciji sa jakom grupom bi opet mogli da ostave Inter bez plasman u nokaut fazu Lige šampiona. I tu svi izgovori padaju u vodu. Tri godine zaredom ispasti u grupi je previše za klub Interovog renomea...

JUVENTUS (OSVAJA LŠ - 20, POBEDNIK GRUPE - 1,90)

Opsesija! Tako se može opisati Juventusova želja da se posle 25 godina i pet izgubljenih finala napokon ispenje na evropski fudbalski vrh. Rado bi oni žrtvovali i "skudeto" u zamenu za klempavi pehar, ali to niko javno neće priznati. Titule u Seriji A odavno nisu dovoljne najvećoj navijačkoj armiji u Italiji. Traži se Liga šampiona, a ta opsesija se jasno oseti u radu, poslovanju i izborima koje je klub pravio. Od revolucionara Antonija Kontea, preko pragmatičnog Maksa Alegrija i utopiste Mauricija Sarija do početnika Andree Pirla. Juventus srlja u potrazi za čovekom koji će ih dovesti do titule prvaka Evrope. Čini se da je ovaj poslednji izbor i najrizičniji jer Pirlov Juventus već na startu u domaćem prvenstvu pokazuje znake slabosti i nedostatka jasne vizije. Pirlov Juventus je poprilična zagonetka, ali to bi mogao da bude i plus u Ligi šampiona jer ih je baš ta predvidvost četo koštala prethodnih godina. Novost u Juventusu je daleko veći broj napadačkih opcija sa svežom energijom u mladićima poput Dejana Kuluševskog i Federika Kjeze koji menjaju fizionomiju tima i daju mu potpuno drugu dimenziji u igri po vertikali. Naravno, Kristijano Ronaldo i uigrana odbrana su i dalje najveća snaga tima, ali tu je i Alvaro Morata sa kojim se menja stil igre. Kao i neprevidivi maestro Paulo Dibala koji može da nestane na terenu, ali i da reši svakog protivnika u Evropi kada ima dan. Juve neće tek tako predati tron u Italiji, pogotovo što je titula najbitnija Pirlu kao treneru bez bilo kakvih ostvarenja do sada. Grupa sa Barselonom, kijevskim Dinamom i Ferencvarošom je laka i Stara dama ne bi trebalo da ima probleme do nokaut faze. A tamo će se videti da li je Juve zreo da napadne tron. Do tada Pirlo ima polovinu sezone da konstruiše Juventus po svom ukusu i pokaže upravi da nije pogrešila što mu je dala skupocenu igračku u ruke. Očekivano je da Juve kašljuca na startu sezone, ali i da poput dizela upali i dodaje gas kako sezona bude odmicala.

LAJPCIG (OSVAJA LŠ - 65, POBEDNIK GRUPE - 6,50)

Najveće iznenađenje iz prošle sezone će teško ponoviti polufinale. Uz sav potencijal koji ima Red Bulovo mezimče, ipak prvo treba da pokažu na domaćoj sceni da su ekipa koja može da osvoji trofej, pa da to kasnije ponove i u Evropi. A čini se da ih to mnogo i ne sekira jer oni imaju svoj pravac kojim sigurno koračaju i koji podrazumeva razvoj supertalenata u vrhunske igrače. Njihov plus je što nemaju pritisak kao većina ostalih favorita i favorita iz senke. Svaki uspeh je nagrada, svaki neuspeh je lekcija iz koje će izaći jači. Julijan Nagelsman sigurno nije čovek koji će da se zadovolji stagniranjem ili korakom unazad. Talentovani Nemac ne bi bio tu gde jeste da nije bio ludački ambiciozan i posvećen. Izgubio je pvu zvezdu Tima Vernera, ali to je bilo planirano. Lajpcig vrlo dobro zna do koje granice može da zadrži najbolje igrače. Tako je bilo sa Nabijem Keitom i Vernerom, tako će i sledećeg leta biti sa Upamekanom. I to je najveći motiv mladim zvezdama Bikova. Svako od njih sebe vidi negde posle Lajpciga. U nekom većem i bogatijem klubu. Znaju da je ovo najbolja odskočna daska i da samo dobrim igrama protiv najboljih mogu sebi da bezbede transfere i ugovore poput Keite i Vernera. A lista igrača koji mogu da eksplodiraju u Lajpcigu je podugačka. Od pomenutog Dajoa Upamekana, preko njegovih kolega iz poslednje linije Ibrahima Konatea, Lukasa Klostermana i Nordija Mukijelea, do ofanzivaca Danija Olma, Kristofera Nkunkua i Jusufa Poulsena. Pa i novajlije Džastina Klajverta. Grupa sa Pari Sen Žermenom i Mančester Junajtedom će biti ozbiljan izazov dok Bašakšehir ne bi trebalo da bude veći problem.

LACIO (OSVAJA LŠ - 100, POBEDNIK GRUPE - 3,20)

Dugih dvanaest godina je Lacio čekao da se mušema Lige šampiona na Olimpiku zatrese njihovom zaslugom. Međutim, potezima na tržištu reklo bi se da nemaju ambicije da naprave bum na evrosceni. Klaudiju Lotitu treba odati priznanje što je još jednom, po ko zna koji put, uspeo da sačuva čitav kostur tima, ali je - verovatno jer nije bilo prihoda od prodaje, delom i zbog korona virusa - pokazao kakva je zapravo škrtica. Ponovo je zašio džepove, potrošio petnaestak miliona manje u odnosu na prethodne dve sezone, i to na igrače – Vedat Murići, Mohamed Fares, Vesli Hud, Gonzalo Eskalante, Andreas Pereira - čiji je kvalitet upitan za najviši nivo evropskog fudbala, te će Simone Inzagi biti primoran da ponovo smišlja čuda kako bi uopšte obezbedio proleće u Evropi. Jer Lacio u grupi nema protivnika sa kojim će bez problema moći da izađe na kraj. Dortmund je krenuo obećavajuće, Briž i Zenit vode kolo u domaćim prvenstvima. Bjankočelesti jedini kaskaju. Već tri kola ne znaju za trijumf, a ubedljiv poraz od Sampdorije za vikend italijanski stručnjak opisao je kao jednu od slabijih partija njegove ekipe. Nije to uvertira dostojna decenijskog čekanja na najveću evropsku pozornicu.

LIVERPUL (OSVAJA LŠ - 7,00, POBEDNIK GRUPE - 1,55)

Da nije bilo Džordana Pikforda, bez sumnje bi Liverpul svrstali u najuži krug kandidata za evropski tron. Ali kad je Evertonov golman uleteo u koleno Virdžila van Dajka ugrozio je celu Liverpulovu sezonu i primorao svakog neutralnog ljubitelja fudbala - ako takav zaista i postoji - da ga glasno opsuje. Van Dajka jesmo stavili u startnih 11 Jirgena Klopa, jer u nekom trenutku će se vratiti, mada je i to neizvesno kad su u pitanju igrači ovakve konstitucije. Ali objektivno, Liverpul nema adekvatnu zamenu za Van Dajka, posebno ne za takmičenje na četiri fronta, pa verovatno sada žale zbog toga što su Dejana Lovrena, kakav god bio, pustili u Zenit. Fabinjo je povremeno uskakao na štopera, ali teško da će to biti dovoljno za celu sezonu, dok tandem Đoel Matip – Džo Gomez prosto ne uliva preteranu sigurnost, najblaže rečeno. Imali su alu od koje su bežali i najbolji (mada ne i Milan Pavkov), posle Van Dajkove povrede svi su nanjušili slabost. Sve ostalo je tip-top. Znamo koliko može udarni trio Salah – Firmino – Mane, znamo i da su Trent Aleksander Arnold i Endi Robertson verovatno najbolji bekovski tandem na svetu, znamo i da će Džordan Henderson na svakoj utakmici preorati teren, te da pored njega takvog niko drugi neće ni pomisliti da zabušava. Sad je tu i genijalni Tijago Alkantara, čim je kročio na Enfild videlo se da je posle trofeja Lige šampiona nafilovan samopouzdanjem kao krofna, on je tu da uprosti i pametnim pasovima ubrza igru Redsa, učini da fudbal izgleda jednostavno. Sve je to sjajno, ali... To koleno Van Dajka...

MANČESTER JUNAJTED (OSVAJA LŠ - 30, POBEDNIK GRUPE - 3,20)

Krajem prve decenije 21. veka bili su tim kojeg ste se plašili jednako kao Barselone i Reala, ali otkako je otišao ser Aleks Ferguson nije to više isti klub, tačnije, ovo sad skoro da je parodija na onaj Mančester junajted. Videlo se to i u ovom prelaznom roku, pošto su Junajtedu redom izmicali Džejdon Sančo, Usman Dembele, pa Ismaila Sar... Pride, Ole-Gunar Solskjer nije dobio ni štopera, a svima je jasno da tu ne da škripi, no se previja od bolova. Na kraju, Edinson Kavani, skupo plaćeni veteran, pa Aleks Teljes kao marketinške atrakcije poslednjeg dana prelaznog roka, Doni van de Bek je jedini stigao na vreme, par pojačanja za budućnost... Neozbiljno je izgledala uprava kluba sa Teatra snova ovog leta, neozbiljno je izgledao i tim dok je Totenhem “tovario“ onih šest komada na Old Trafordu. Kad se priča o timovima koji bi mogli da napadnu krov Evrope niko u jednačinu ne uzima Mančester junajted. Štaviše, mnogi se pitaju da li kroz Premijer ligu mogu da izbore novi plasman u evropskoj eliti. Bruno Fernandeš zaista izgleda dobro, Markus Rašford jeste potencijal da bude vrhunski fudbaler, Kavani je dokazani strelac, ali Pol Pogba nije ni senka igrača koga gledamo svaki put kada obuče dres reprezentacije Francuske, a o odbrani bolje i da ne govorimo. A i ovde možemo da se zapitamo da li je baš pravi čovek za kormilom kluba koji bi po tradiciji – pa i finansijama – morao da bude u top tri ili četiri na Starom kontinentu.

MANČESTER SITI (OSVAJA LŠ - 6,00, POBEDNIK GRUPE - 1,25)

Feliks Magat je nedavno rekao da je Lionel Mesi jedini “krivac“ za one titule sa Barselonom i da je Pep Gvardiola precenjen trener koji ne može da shvati da tiki-taku možeš da igraš samo sa tehnički najboljim timova, jer da nije tako – već bi uzeo Ligu šampiona ili sa Bajernom ili sa Mančester Sitijem. I možemo da kažemo da je kontroverzni Nemac samo ljubomoran, ali je činjenica da i navijači gube strpljenje sa Gvardiolom. Lion i četvrtfinale iz prošle sezone zaista više ne smeju da se ponove, ne mogu više Građani da se vade ni na neiskustvo, jer godinama su već standardni u eliti. A opet, ne izgleda Siti baš tako superiorno, naprotiv. I u njihovom slučaju odbrana je sporna, morao je Gvardiola da se zadovolji Rubenom Dijasom i Natanom Akeom, iako je celog leta jurio Kalidua Kulibalija, pa i Žila Kundea i Hozea Himeneza. A opet je njih dvojicu Siti platio 100.000.000 evra. I dobar kusur preko. Pa je onda stigao Lester i dao im pet lakih komada. Pride, Gvardiola jednostavno ne može da se uzdrži od eksperimenata. U derbiju sa Arsenalom gurnuo je Žoaa Kansela da igra centralnog veznog i prilično ga time izbacio iz zone komfora. Pa ipak, nije baš da Gvardiola ništa ne zna kako to Magat tvrdi. I ako to sve legne kako treba Siti bi mogao, štaviše morao da se uključi u borbu za pehar. Već je puna decenija prošla otkako je poslednji put Gvardiola podigao “ušati“ trofej. A ovo mu je poslednja sezona u Mančesteru. I niko neće biti motivisaniji od njega da pokaže da je ipak najbolji.

PARI SEN ŽERMEN (OSVAJA LŠ - 12, POBEDNIK GRUPE - 1,65)

Prošle sezone u stali u finalu, sada se na Parku prinčevu nadaju da će napraviti taj dodatan iskorak i da će konačno opravdati sve silne milione koje su šeici iz Katara upumpali u Pari Sen Žermen. Osovina tima Nejmar – Kilijan Mbape – Mauro Ikardi i dalje je tu, otišao je Erik Čupo Moting, otišao je Toma Menije, ali najveće pitanje je da li će Markinjos i Presnel Kimpembe moći da nadomeste odlazak Tijaga Silve. Umesto Menijea je došao Alesandro Florenci, na ostalim pozicijama su možda čak i malo jači nego lane pošto su na pozajmice stigli i Mojze Ken i Danilo Pereira i Rafinja mada taj potencijal o kojem godinama slušamo tek treba da potvrde protiv najboljih na kontinentu. Nakupili su se Sveci već iskustva i sad je pored štoperske pozicije glavno pitanje: da li je Tomas Tuhel trener koji može da donese evropsku titulu? Jer strogo igrački gledano, teško da neko može da kaže da ima bolji sastav na raspolaganju. I neće Tuhelu još dugo tolerisati neuspehe na evropskoj sceni. Imaš Nejmara u najboljim godinama, imaš Mbapea u naponu, odličnog golmana, Di Mariju i Veratija... Nemaš samo pravo na izgovor. Bez obzira na izveštaje u francuskoj štampi da Tuhel nije zadovoljan radom sportskog direktora Leonarda, koji je navodno dovodio pojačanja na svoju ruku. Tuhel najviše žali što nema još jednog centralnog beka. I tu se vraćamo na to koliko će nedostajati Tijago Silva...

REAL MADRID (OSVAJA LŠ - 12, POBEDNIK GRUPE - 1,55)

Jedini klub koji može da se pohvali da je odbranio titulu prvaka Evrope, ne jednom, a i dalje je sa istim trenerom, sa manje-više istim timom ako izuzmemo naravno odlazak najvećeg među kraljevima – Kristijana Ronalda. Ali ne samo zbog njega, Real Madrid više ne uliva strah u kosti. Prosto, Luka Modrić, Toni Kros, Serhio Ramos i Karim Benzema već su u poodmaklim godinama i mnogi im već guraju štake pod miške, a osim Vinisijusa niko od mlađe garde nije pokazao da je spreman da ih pridrži kad se umore. Pride, ovog leta je Florentino Perez odlučio da sredi finansijske knjige, pa je mahom prodavao, a nikog nije doveo. Navijači su opravdano zabrinuti, već su ovog leta gubili bodove u San Sebastijanu i obrukali se u meču protiv Kadiza – nisu blistali ni na drugim utakmicama – dok sa druge strane dojučerašnji fudbaleri poput Hames Rodrigeza, Serhija Regilona i Ašrafa Hakimija impresioniraju u novim klubovima. Utisak je da je Realova prva postava već dobrano islužena, mada i dalje jaka kao beton, Eden Azar je ozbiljno sklon povredama i gojenju, dok rezerve nisu kapacitet da promene utakmicu kad je najteže, bar ne protiv onih najtežih rivala. Znaju u Madridu kako se osvajaju titule, zna i Zizu kako da odigra na rezultat, a ne za estetski utisak, ali čini se da kraljevići kaskaju za ostalim evropskim velesilama što im je uostalom prošle sezone Mančester Siti i pokazao u osmini finala. Posebno zato što Azar nikako da zdrav potraje bar mesec dana, Isko se negde u međuvremenu pogubio, a Benzema i Modrić ne mogu sve vreme da vuku sami.

SEVILJA (OSVAJA LŠ - 50, POBEDNIK GRUPE - 2,50)

U avgustu su popravili sopstveni i klupski rekord osvojivši i šestu titulu u Ligu Evrope. I kad smo očekivali da će se istorija ponoviti, da će Andalužani kao i svaki prethodni put unovčiti talenat u timu i tim propustiti šansu da zaista uđu u kolo sa najvećima, čuveni sportski direktor Monći je podigao ručnu. Sevilja ovog leta nije rasprodala ceo tim, u stvari, ako ne računamo odlazak iskusnog Evera Banege, te Serhija Regilona – što je čak i veći problem – niko bitan nije otišao iz tima Đulepa Lopetegija. A otkupljen je Suso, ostali su Dijego Karlos i Žil Kunde, štoperi koje je jurilo pola Evrope, doveden je i Oskar Rodrigez, vlasnik možda i najboljeg prekida u Evropi, vratio se Ivan Rakitić da odmeni pomenutog Evera Banegu, i bar u Španiji Sevilju mnogi vide kao legitimnog izazivača za pehar u Primeri. Liga šampiona je naravno sasvim druga dimenzija, ali u konkurenciji Krasnodara, Rena i Čelsija nokaut faza ne bi smela da izostane. Uz napomenu da je to idealna grupa za dokazivanje i bildovanje samopouzdanja, jer se niko od pomenutih neće skloniti Sevilji sa puta. A ako prođe, nemojte uopšte da sumnjate da će ona nekome podmetnuti nogu. Jedino što bi mogao da predstavlja odsustvo rasnog golgetera, jer iako Luk de Jong ima svoje trenutke nikoga još nije ubedio da bi mogao to da radi na redovnoj bazi. Andaluzija se nada: ovo je sezona kada će Sevilja napraviti iskorak iz B produkcije na “holivudsku“ scenu. Neće naravno biti dovoljno za pehar, ali neko četvrtfinale ne bi bilo iznenađenje.

ČELSI (OSVAJA LŠ - 20, POBEDNIK GRUPE - 2,30)

Euforija je zavladala Londonom ovog leta. Čak 247.000.000 evra istresao je Roman Abramovič kako bi na Stamford Bridž doveo Kaija Haverca, Tima Vernera, Bena Čilvela, Hakima Zijeha i na kraju Eduarda Mendija, tek da ne bi zavisio od odbrana rizičnog Kepe Arizabalage. Navijači su se odmah prisetili zlatnih godina s početka 21. veka, međutim, početak nove sezone pokazao je da su u Čelsiju možda malo potcenili probleme u odbrani. Kad kažemo malo, mislimo: slon im je u roze haljinici igrao salsu ispred nosa, ali ga nekako nisu primetili. Protiv Liverpula su, na stranu sad isključenje Andreasa Kristensena, delovali kao inferioran tim u odnosu na prvaka Engleske, onda su primili tri gola i od Vest Bromvič Albiona i od Sautemptona. I stekao se utisak da će Frenku Lampardu biti potrebno prilično vremena da ukomponuje ceo tim. Sreća za Plavce je što na papiru imaju nešto laganiju grupu, jer Ren i Krasnodar nisu baš timovi koji bi smeli da zaustave Čelsi. Za Sevilju već nismo sigurni. Ali rivali u grupi bi trebalo da Lampardu obezbede dodatno vreme da sve novajlije posloži kako treba. Međutim, ne vidimo kako bi mogli dalje od četvrtfinala. A možda bi bar morali da budu u takvim razmišljanjima, s obzirom na pojačanja i neke vanserijske starosedeoce (čitaj: N’Golo Kante). Imaju opasan arsenal napred, mada Haverc i Verner nisu (još) Lampard i Drogba i neće ni on moći da daju toliko koliko ovakva odbrana može da primi. A odbrana, bar trenutno, izgleda kao nerešiv problem.

KVOTE ZA OSVAJAČA I POBEDNIKA GRUPE

LIGA ŠAMPIONA - 1. KOLO

Utorak

GRUPA E

21.00: (2,15) Čelsi (3,45) Sevilja (3,35)

21.00: (1,88) Ren (3,50) Krasnodar (4,30)

GRUPA F

18.55: (1,75) Zenit (3,60) Klub Briž (4,90)

21.00: (3,50) Lacio (3,45) Dortmund (2,10)

GRUPA G

18.55: (4,30) Dinamo Kijev (3,50) Juventus (1,87)

21.00: (1,10) Barselona (11,0) Ferencvaroš (19,0)

GRUPA H

21.00: (1,57) PSŽ (4,10) Mančester Junajted (5,90)

21.00: (1,25) RB Lajpcig (6,50) Bašakšehir (10,0)

Sreda

GRUPA A

18.55: (1,55) RB Salcburg (4,20) Lokomotiva Moskva (6,00)

21.00: (1,68) Bajern (3,80) Atletiko Madrid (5,20)

GRUPA B

18.55: (1,35) Real Madrid (5,30) Šahtjor (8,00)

21.00: (1,65) Inter (3,80) Menhengladbah (5,50)

GRUPA C

21.00: (1,30) Mančester Siti (5,70) Porto (9,00)

21.00: (2,50) Olimpijakos (3,10) Marselj (3,00)

GRUPA D

21.00: (4,30) Ajaks (3,90) Liverpul (1,78)

21.00: (6,00) Midtjiland (4,20) Atalanta (1,55)

*** kvote su podložne promenama

PIŠU: Dejan STANKOVIĆ, Aleksandar GLIGORIĆ, Stefan STANKOVIĆ