Novosađanka klavir zamenila singericom kako bi šila i poklanjala maske gluvonemima

Iz straha od korona virusa, građani Srbije su već početkom marta počeli da kupuju zaštitnu opremu kako bi se odbranili od ovog, tada potpuno nepoznatog, virusa.

Tih dana bi nas u prodavnicama dočekali prazni rafovi, te nismo mogli da nabavimo brašno, kvasac, toalet papir i druge namirnice neophodne za svakodnevni život.

Ipak, bez navedenih namirnica bismo i mogli da izdržimo, ali pojavio se jedan mnogo veći problem – ispraznile su se i police u apotekama.

U martu i aprilu je u Srbiji bilo gotovo nemoguće pronaći maske, a i oni koji bi bili dovoljno srećni da „nalete“ na nekoliko komada koje bi ostale u apotekama, morali su za to da izdvoje dosta novca.

Mnogi ljudi su se zbog nestašice maski dosetili da počnu sami da ih šiju, a jedna od njih je i diplomirani etnomuzikolog, master dramski pedagog Aleksandra Aleksandrović iz Novog Sada.

Tokom nestašice maski, Aleksandra je bila jedna od mnogih kojima nije pošlo za rukom da nabave ovo sredstvo zaštite od korona virusa. Međutim, komšinica joj je jednog dana poklonila tri maske i tada je začeta ideja o šivenju.

„U martu mesecu sam počela da šijem maske, a motiv je emocija sreće koju je prouzrokovala komšinica poklonivši mi tri maske. Tada je bilo nemoguće doći do maski, bila je nestašica. Sada je to nama smešno jer ima maski skoro na svakom koraku, ali tada nije ih bilo ni u apotekama. Tako da je ta emocija motivisala mene da proširim tu sreću i na druge ljude, tako da sam ja isto poklanjala drugima”, objašnjava Aleksandra.

Klavir je zamenila singericom počevši da šije platnene maske koje se mogu više puta upotrebljavati, poklanjala ih je drugima i na taj način prenosila emociju sreće, koja joj je služila kao motivacija.

Ipak, ono po čemu su Aleksandrine maske specifične, jeste to što ona šije i maske za gluvoneme, a ideju za to je dobila kada je videla da studentkinja Ešli Lorens pravi sličan model.

Maske za gluvoneme se razlikuju od običnih, jer im je središnji deo, koji prekriva usta, providan, kako bi ljudi koji komuniciraju znakovnim jezikom mogli da čitaju sa usana.

Maske nije poklonila samo bližnjima, već i Institutu za onkologiju i radiologiju, Udruženju romskih studenata, Centru za romske inicijative Bogatić, pojedincima, raznim logopedskim centrima širom Srbije, zdravstvenim radnicima, a osim Srbije, maske su otišle i u Crnu Goru, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu i Švajcarsku.

Iako su karantinske mere odavno ukinute, a maske vraćene u prodaju po starim, niskim, cenama, Aleksandra nije odustala od šivenja, te ona i dalje svakodnevno stvara nove maske i poklanja ih onima kojima su potrebne.

Aleksandrin rad nije ostao neprimećen, te je prošle nedelje dobila nagradu „Maslačak“ koju Prijatelji dece Srbije dodeljuju za dobročinstvo deci.

Još vesti iz ovog grada

Preko imanja Katice Bengin u Petrovaradinu ucrtan put koji ne vodi nigde: „Grad pravi novu saobraćajnicu samo da bi udovoljio jednom čoveku“

Liga socijaldemorkata Vojvodine izlazi na izbore

„Očekuje nas još bogatiji umetnički program“: Studentski kulturni centar preseljen u svoju novu zgradu u Kampusu u Novom Sadu

Skupština Vojvodine sutra nastavlja sednicu: Najavljeno da će Balint Juhas iz SVM biti novi predsednik parlamenta