Izbore će pratiti i misija OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u njihovoj kancelariji u Beogradu.
Biranje kandidata za ova dva tela koja bi trebalo da budu garanti nezavisnosti pravosuđa, održava se u trenutku u kome je Evropska komisija (EK) u svom izveštaju o napretku Srbije ocenila da "napretka u reformi pravosuđa nema" i da "ozbiljno zabrinjava opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe".
Kandidovanje budućih članova dolazi i nakon višemesečnog zastoja u radu Državnog veća tužilaca na koji su ukazivali tužioci okupljeni u Udruženju javnih tužilaca Srbije (UTS), žaleći se da je poslednja javna sednica održana u februaru, a da konkurs za apelacione tužioce stoji u mestu.
Nakon što je izborni proces počeo, u Udruženju javnih tužilaca Srbije navode da su dati prekratki rokovi, a iznose i zabrinjavajuće tvrdnje o pritiscima u vidu signaliziranja tužiocima da se ne kandiduju ili pak lobiranjima za određene kandidate.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u razgovoru za
Radio slobodna Evropa kaže kako je vlasti "izuzetno važno da u Državnom veću tužilaca imaju članove "koji neće da se pobune, koji neće reći - e, to ne može“, te da imaju informacije o tome da vlast "lobira za određene kandidate", rekla je Komlen Nikolić koja je i zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu.
"Istovremeno, imate pritiske gde se ljudi pritiskaju da se uopšte ne kandiduju", kaže predsednica UTS. Ona navodi da su Izbornoj komisiji DVT zbog toga uputili dopis u kome se žale na pritiske i na kratke rokove za kandidovanje i izbor članova tog tela.
Direktor nevladinog Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević za RSE kaže kako se, u kontekstu izbora, mora uzeti u obzir i da "izveštaj Evropske komisije jasno govori o pritiscima na pravosuđe u Srbiji".
"Ova dva tela - DVT i VSS, po Ustavu su tela koja garantuju nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i oni su brana u odnosu na druge grane vlasti. Zbog toga je dobro pratiti ovaj proces", kaže Antonijević.
On navodi da su prethodne izbore, 2016. godine, pratili manji pritisci i da su više bili prepušteni struci, a da sada dobijaju izveštaje koji ih zabrinjavaju.
Lidija Komlen Nikolić ističe da je i dalje aktuelan i stari problem da se tužioci biraju na predlog Vlade Srbije, u Narodnoj Skupštini. "Zakonodavni okvir pruža mogućnost posrednog pritiska na karijeru javnog tužioca od strane izvršne vlasti", kaže Komlen Nikolić.
Kandidatima za pet pozicija u najvažnijem organu sudske uprave ostavljeno je manje od 20 radnih dana da sa svojim idejama upoznaju kolege iz šest baza sudija koje će se o njima izjašnjavati 7. decembra.
U Društvu sudija Srbije navode da u tom periodu kandidati iz baze viših i privrednih sudova treba da obiđu 41 sud, a kandidati iz baze prekršajnih čak 110 sudova - što je, kažu, nemoguće. Zaključak Društva sudija je da su izbori zbrzani - namerno.
"
Inače smo zaključili da oni kandidati koji su po volji vlasti i koji su unapred viđeni da budu izabrani i koji će poslušno podizati ruke - nisu se ni predstavljali. Unapred su znali da oni moraju proći i da je na neki način sugerisano sudijama kako treba da se glasa", navela je za
N1 Dragana Boljević, iz Društva sudija Srbije.
Društvo sudija tražilo je od Visokog saveta sudstva da glasanje bude na jednom mestu ili najviše na četiri mesta u Srbiji, kako bi se obezbedila tajnost glasanja. To nije prihvaćeno. Glasaće svako u svom sudu.
"I to su konstatovali svi eksperti iz Saveta Evrope i EU. Svi su rekli da ako u sudu imate 10-20 sudija, predsednik suda uvek može da zna ko je kako glasao i ko nije glasao za kandidata, koga je on favorizovao i podržavao", istakla je Boljević.
Kada je reč o izborima za kandidate za Državno veće tužilaca, član tog veća i zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić kaže da pred glasanje 12. novembra postoji pritisak izvršne vlasti na starešine tužilaštava.
"Ukoliko se pokaže tačnim ono što se moglo čuti u javnosti, da je jedan visoki funkcioner Ministarstva pravde obilazio tužilaštva i starešinama tužilaštva preporučivao kako bi trebalo glasati, to onda svakako ima karakter pritiska jer se radi o predstavniku izvršne vlasti", naveo je Goran Ilić, iz ove organizacije.
Državno veće tužilaca, koje bi po Zakonu, trebalo da štiti samostalnost javnog tužilaštva, nije se sastalo devet meseci, pošto predsednica tog tela i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac nije u tom periodu sazivala veće.
Šta kaže Ministarstvo pravde?
Ministarstvo pravde Srbije u pisanoj izjavi za RSE podseća da su 2018. godine izradili amandmane na Ustav Srbije iz oblasti pravosuđa, u cilju “daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama i standardima”. Ističe se da je predložene amandmane pozitivno ocenila Venecijanska komisija.
"Jedan od ciljeva ustavnih promena u oblasti pravosuđa jeste jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnotužilačke organizacije, kroz izmenu sastava VSS i DVT, kao i načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Vlada Srbije je krajem novembra 2018. godine uputila Skupštini Srbije predlog da se izmeni najviši pravni akt Srbije, a šest meseci kasnije je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa", navodi se u pisanoj izjavi Ministarstva.
U Ministarstvu ističu i da su, uzimajući u obzir da je marta 2020. godine počela epidemija COVID-19 mnoge aktivnosti svih institucija, pa i Ministarstva pravde usporene, što je, kako navode "dovelo do odlaganja mnogih aktivnosti koje su planirane za prethodni period".
Ministarstvo, u odgovoru za RSE ukazuje i da im je, u prethodnom periodu, jedan od glavnih prioriteta bila reforma pravosuđa i poboljšanje efikasnosti u ovoj oblasti, na čemu se, kako navode, kontinuirano radi od 2013. godine do danas. Ističe se da je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu Strategiju razvoja pravosuđa za period 2020-2025 i Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, a da ti dokumenti, pored ostalog, predviđaju preduzimanje daljih mera i aktivnosti na poboljšanju efikasnosti pravosuđa.
U odgovoru Ministarstva se ne pominju tvrdnje Udruženja tužilaca da trpe određene pritiske u svom radu.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 5
hypocrites
Stanoje
Sve je u kandžama politike i SNS-a. I sudstvo i tužilaštvo, kompletan pravosudni sistem. To je razlog zašto nam EU nije otvorla ni jedno poglavlje u ovoj godini, pa raport fridom hausa, pa Holandskog instituta Klingendal, pa raport iz Göteborga........
Banderaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar